Шумадинка

■УЧУ З), i

бмти и страсти — човекЂ e човекЂ, и nente.in ништа више бмти него човек%; и п самБ сигуранг., праисши i.pa.n, да попуди пасЂ нћговомЂ круиомћ, да се ви, нои сада тако говорите, пе бм ни наиманК затезаии, ту круиу примити, и допустити, да се сто хилада соидатш заиуне, да tie верно само вашои волби служити, свои јкивотћ по вашои ћудн разполагати, и сного крвг> наипре за вашу па после за отечества срећу, проливаги. Природа изћ човека nie ништа друго хтела произвести, него ово што е сада, што е бмо одт. како се зиа за оваи светљ, и што ће бмти докле годб узтрае лгод!и. Природа сама иде човеку на руку, и неда му да на зем.ши буде анђео, и да на зем.шн у;кива онаи раи и ону срећу, што му нћгово несташно уображенЈе тект> на пекомт> другомт, свету обриче. Природа е дала човеку истина разум-6, али му е дала у исто време и страсти, кое се боре противу разума. Разумт, nie партаичан-ћ, онђ е изнашао средства за борбу, н едне и друге странс. Немамо у простраиомЂ но .ио свегске ncTopie, иигди ни едногћ прим1,ра, да е у комђ народу и држави, една одђ те две стране савршену поб1>ду одргкала. Има, и бмло в у свако доба поедингллгодш кои су кадри свое страсти поб1,дити, као годђ што iuniTi, више има они, i:oiii е здравми разумЂ сасвимт, стра= стима иодчипћнЂ. Оваи е у овомђ сташо за себе срећанђ, као годђ и онаи у ономђ — НероиЋ и Калигула о себм нису ммслили, да су рђавш и ropiii одђ Сократа и Епамиионда. Тнраии у себи мисле, да су опи доброгвори рода човечЈегЂ, и да е нбн судбина опредћлила да поврате човека у право човечанство — оии мисле да су они наибо.илп лгоди, и нђшвн придворници увћравак) ifi у томе, и они пођу сђ овога света, у мислима да ће свакш поштенЂ човеКЂ за нг.има плакати. Мало е лгодш на свету кои погледа у свол недра, кои полонш свон д1,ла предЂ разумЂ да ifi прецени и пресуди — мало е лгодш, кои у себм помисле: „ала самЂ рђавЂ човекћ." Кон осети да е какво зло учин!о, онђ лако нађе те се предЂ самимЂ со 6 о,мђ оправда. ГХа кадЂ се нредЂ самимЂ co 6 omi , оправда, онда мисли да е предЂ читавимЂ светомЂ правЂ. — СвакЈи чове!п> за себе има у ммслима свого државу; свакш бм жел1 - о да буде свевластанЂ само зато, да може све уредити по CBoiofl ћуди. У свакомЂ народу, и наивећи ласкателћи налазе мане своимђ владателвима — истина млоге погрешке и зла владателн. често се caispiio и затрпаго, а Hbiona добра д1,ла не само да се не caispiro, него се по кадЂ кздђ по десетЂ пута већа начипе и народу представе, него што су — млоги исто тако , обману народЂ cBoioMb добротомт,, да га после cnrypnie могу мучитн и газити: али поедини у свачему могу имати изузетке. Будите уверени, кадЂ е владателв човекЂ поштенЂ и искрепЂ прјателв народа, да могке ићгова држава, уЈкинати исту овакпу шваицерску срећу и слободу." — Н у ћутнмЂ, ц гледао самв шта ће ми одговорити ШваицерацЂ, кои се за време могђ говора, неколнко пута врло сладко насмело.— „Говорнте господине" рекие ми онђ „говорите дал-ћ, л ћу вамЂ бмти благодаранЂ, али не на томе што самБ бавги што годђ hobo одђ васЋ чуо и нау4io, него niTO самг, се неколико пута докђ сте говорили сладко насмело. — Bti Фалите ваше херцоге и кралћве, и овде може бмти само зато, iiito се боите да н случаино ни самс, какавЂ таинми послаиикг> нтиовђ , па да васЂ не бм туж|'о. Ви и овде говорите , а мислите да ваев праиски жандарми са шилнтимђ капама слушаго." ШваицерацЂ мало ућути — и чекао е какавЋ одговорЂ, но кадЂ види да смо мм внше бмли склони слушати, него гово-

рити — продужи ОНЂ свого беседу далћ: „н сзмб приличио путовао, по монархичнммЂ државама, често сам£. ce iia.iasio у друштву и слушао mhI.hi'm о овимћ предметима, о коима мм садЂ говоримо, и то такова мићшл, коп cv ми се чинила да су са свимђ здравомЂ разуму протнвна: али редко самЂ ce гди упушћао да доказуемЂ да е сунце нсно и светло, ово сада само узгредЂ рекао самв пеколико речи. — К одћ насЂ у Шваицерснон неможе бмти велик1и политичнм интрига, ербо оие се свагда в!го само око властолгобн!,! престола. Шваицерска е мала и землвомћ и народомЂ, али е велика својомћ срећомЋ. Римлани нмали су републику, алн ншова републнка nie имала овогђ човекол1об|'а н мирноће, као Шваицерска. К одђ нби република постала е може бмги , не изђ тежена кђ развитку слободе, него зато да бм место едногЂ , могли се нћи вмше славнти. Французн ималн су републику, али у нг.ои нису уживали шваицерско ««оконство и слободу •— она се родила изћ очагппл. Млоги народи н државе прелазиле су изћ едне Форме правлевјн у Другу, н свагда место закона и слободе, владало е неко нестрплћше, н владале су себичне користи. Мм у Шваицерскои ne-i»a. лимосе у свету са нашимЂ унутрашнЂимЂ управланћмЂ, мм нежелимо да има Форма пашегЋ правителства велико нме у свету. Мм нашу Шваицерску незовемо ни царствомЋ, ни кралћвствомЋ, ни републнкомЋ — мм смо се сложили, сви кантони, да свакш себе управлн како му се чини дае нанболћ, а међу тимђ да се одђ сполашнћ панастн сви заедно бранимо: сва иаша окружЈа или кантони зову се као што вамЂ е позиато: „ ШвапцерикШ сатзЂ "■ н а ммслимћ господине, да е та речЂ: „братскји сагоЗЂ" наидостоиnia за име државе и да та едина речг, означава народшо иезависнмостЂ. „М незнамЂ господиие" рекне Захорскш Шванцерцу — „како могкете тако говорити: да е само народнми сагозЂ, условје незавнсимости — кздђ Праиска на примерЋ пезове се: сагоЗЂ праиза, него се зове кралћвство, па ипакЂ ше ни одђ едне државе завнсима —• то зна свако дете у Европи." ШваицерацЂ, мане главомЂузЋ nhroBo бледо лице пролети мала руменЂ, но то nie бмо стидђ , него нека мала лготнн — онђ одговори тихимђ гласомЂ, али доста оштре речи: „Будите уверени, и вм и ваша два друга, да л истину говоримЂ — и да су у Европи само Шваицерцм независими лгоди — 1пта ми сваitift часЂ споминћте вашу Праиску, кадЋ у целои Праискои само е еданЂ човекЋ независимЂ , и то вмше него што бм требало, ви остали сви сте поданицм крала, зовете га своимђ господаромЂ; иа а ммс.шм i, све едно е за васЂ Праизе, таи владагелЂ 6bio ма одђ кое вере или народа, ерЂ ни еданЋ неће имати друге нам|-,ре него да се утврди и одржи, и свакш готово владателћ ако учини какво добро пароду, а оиђ чиин само ако отудЂ има за себе користи; а оно народн ћ добро ков е сћ н К гоиомђ штетомђ скопчано, чини и обриче владателБ само кадЂ е приморанЋ, или кадЂ е какавЂ немирЂ, кои нћговомЂ престолу прети; па често носле кадЂ се утврди, кадЂ народЂ кои е своа права тражш , немонге и нема кадЂ, еднако под'г> оружћмЋ да стои, и да чува своа права. узму владателг>и речБ натрагЂ , али пре тога од\зму оружћ одћ лгодји . ВашЂ праискш пређаш|п>и кралБ, обећао е уставЂ да ће дати, по целои Праискои бмло e весел!', и радостЂ и одђ то доба чекаго еднако Праизи обећанми уставЂ као Евреи Meciio- Онаи кралћ умро е, ci> нбнмђ умрло е и обећанћ. НћговЂ наслћдникЂ дао е као одђ туђе стране разгласити, по повииама : да бм опђ —• кра.и, — дао уставЋ, али му недаду браћа. И вм кажете меии мало пре