Шумадинка

-усу З: Q9 •<>У» (®V3o-

мракЋ умирана tboi-ђ пролазити ! Надаи се ioniTh у по- опетљ! — А хтј кадт, би могао какавЂ знакт, дати, да си

следнћмЋ часу твомђ у гвог-б месрећногљ Хаинриха, и насмеап! се ако ме чуешЂ и ако у твомђ умирамћемљ срцу јоштђ узхићена има. ! ' БолестникЂ се ние могао разабрати, у тавнои ноћи несвести, и разслаблћим умтн. држао е гласљ учителн, за гласг. сина, и онђ рекие муцашћи: сине н те невидимт> али чуемЂ твои гиасЂ, мети руку твом на мене, и закуни се да ћешЂ болвш 6 bith . „СадЂ утрчи ХаинрихЂ унутра, да заклетву положи; но учителг. мане му рукомЂ, метне руку на оладнеће срце, и рекне полако: Н ћу се заклети у ваше име. Но на еданпутЂ осети онђ да е срце умрло, и да се одиара одђ дугогЂ двизкениа гкивота. ,,Беми, несрећниче" рекне, онђ е безЂ надежде умро. 1 ' ХаинрихЂ побегне изђ двора. О како 6bi онђ ону Јкалоств гледати или делити смео, koio е самг. приателЂима отца свогђ причинио ? само учителш рекне да ће се повратити, и у кое време. Посрташћи, и гласио плакашћи, дође у Енглезку шумицу, гди угледа беле гробнице, како као бледи скелети зеленило шумвце пресецаго. Но ние имао толико дрзновенл да празш. • гробт. будуће мирно обиталиште отца нћговогЂ додирне Ј онђ се само иаслони на другу пирамиду, подђ кошмђ е еД%о срце лежало, кое ние ићговомЂ кривицомЂ умрло, и кое е већљ давно мирно лежало, у прау распадашћи се прсиш. Онђ ние смео плакати ни заверавати се, ћуташћи, оборено и дубоко носио е онђ тугу свош долћ. Свуда су га сретале опомене нћгокогЂ губитка, и кривице nl .rone .— свако дете кое

е радостно предЂ отца свогђ трчало, бмла е една — сваnifi звукЂ звона долазио е изђ мртвачкогЂ звона — свака рупа бв1ла е гробЂ. ХаинрихЂ дође у дворЂ. После петЂ мрачни дана, пуми кадна и мучена, теишо е да лридтелн отца свогђ види и да га ca првенцима поправлћнн свогђ тћпш. ЧовекЂ лепше ожали мртве кое е лшбио, кадЂ сузе други утишава него кадЂ свое пролива; и наилепшш венацЂ одђ цвећа и кипариса, Koifi ми можемо на гробове наши мили метути, то е сплетв одђ добрБ1 дћла. Онђ е тео, текЂ ноћу у дворЂ да дође, ербо се стидио, данш, у обиталиште жалоети, да ступи. Кадч. е кроЗЂ шумицу пролазио, стоала е бела пирамида, отчине гробнице c'jpaobiito између живогђ грана, као што пливацрнми облакЂ дима, изгореноп. села, у плаветнилу ведрогЂ неба. Onii се наслони на тврдми ладнми стј 6ђ и само е погмуло и безгласно плакати могао, и у мрачномЂ мукама напунћномЂ срцу ние се ни една мисао видила. Ту е стаао одђ свакогЂ оставлћнЂ: ние било нћжногЂ гласа, koi'h 6bi рекао: неплачи више! ние било отеческогЂ срца, кое бш разнћжено рекло: ти си доста казнћнЂ. ВрЂови дрва шуштали су као да се лште, и мрачноств чинило му се да е бездна. Таи неповратнми губитакЂ разлие се око нћга, као море, кое се никадЂ непомиче, и никадЂ неопада. НапоследакЂ кадЂ му се една суза одронила, угледа онђ едну тиу звезду на небу, коа е благо као око как вогђ небесногЂ духа, између врЂОва на ћга гледала; садЂ дође блажш 6олђ у прси нћгове, онђ помисли иа заклетву поправлћна, кого е смртп разкинула, спусти се полако на колена, и гледагоћи горе у звезду, рекне: О отче, отче! (и туга му задуго загуши гласЂ) овде лежи твое несрећно дете на твомђ гробу, и заклинћ ти се. ■ бсте невинми смиренни душе а ћу се поправити: прими ме

ме чуо." На еданпутЂ почне шуштати око нћга; — полако уклони неко гране на страну, и тихимђ гласомЂ проговори: асамЂтечуо, и надамЂ се опетЂ. То е 6wo нћговЂ отацЂ. Среднћ, између смрги и сна, сестра смрти, несвеста поклонила му е опетЂ животђ као здравЂ дубокЂ санЂ; и о нђ е опетЂ утекао био одт> смрти. Добро отче! и да те е смртт., у саиностљ другогЂ света однела, твое срце, небм могло радостние куцати, и већма у сладости преливати се, него утомЂ магновенш, воскресениа твогђ гди е твои сииђ поправлћнЂ паижешћимЂ боломЂ са болвимт. срцемЂ на твое пао, и теби наилепшу надежду, кош отацЂ имаги могке поклонио. Не, докђ завћса, те мале сцене пада, питамЂ васЂ ћ мили млади читателБи: иматели ни родителл, ко1има, ! оштђ нисте изпунили, наилепшу надежду? О, то васЂ и опоминћ и као гласЂ совћсти, на то, да ће доћи еданпутЂ време, гди нећете утћхе имати, и гди ћете рећи: „ Ахђ , оии су мене наивећма лшбили, а ir самБ ifi оставио да безЂ надежде умру, и био самБ нг.иова последна жалоств!'' вдна Србкина. Д 0 М А 6 Е Н 0 В 0 С Т И. Г. ш .-капетанЂ Павле Гудовићљ поставлћиЂ е за пр. началника среза исеничкогЂ окр. смедеревскогт., а началникЂ истогђ среза подпоручикЂ Г. 1ованЂ СмиланићЂ по погреби службе премештенЂ е за началника среза трнавскогЂ окр. чачанскогЂ. — КомисЈа коа е одређена за израђенћ судбеногЂ поступка, и коа е, има внше одђ по године посведневно прилћжно засћдавала и на истомђ предмету радила ; свршила е овм дана, таи важанЂ за судове riocao. И избраии и способни членови, кои су засћдавали и радили, наДежду даго да ће се станћ судова, у нашемЂ огечеству брзо поболЂшати.

СТРАНЕ НОВОСТИ. — У Еиглезкои све више и вмше разпростиру се немири између надничара и посленика. — У Цариграду уватили су млого товара кнЂига на no^o6ie часловца, али у нђимз , 6ti.ia су трукована само опорочавана и грднћ противу турске, —. те све кнвиге бмле су спремлћне, да се по Бугарскои разтуре. Оне су печатане крјгоћи у Цариграду — али е навалице, да бм већу важностЂ у народу имале, метуто да су у Москви труковане. Издателгш кш.ига поватани су, а кнБиге спалћне су. — Капетану Шведске лађе „Норме" Г. Сибергу, што е спасао сђ едне трговачке лађе подђ србскомЂ заставомђ лгоде одђ очевидне опасности на црномЂ мору, послало е србско правителство едаЂ прстент. брил!ннтима украшенЂ са зачалнимЂ г писменомЂ кназа. Кои прстенЂ посланЂе истомђ капетану, прекошведскогЂ посланика |у Цариграду. ОгласЂ. бдне велике броанице одђ крупногЂ ћилибара изгублЈ.не су, ко нађе нека донесе у ^чредничество Шумадинке, гди ће добити добру награду.

У КнБИГОПЕЧАТНИ КнЗЖЕСТВА Ср Б !6.