Шумадинка

рима, да се незаузимаго за извршенћ свогћ савћта. да изкажу свое мнћн1е беЗЋ икакве страсти, и да то безстрастно бране, тако, да ако се нћгово мнћше буде саслушалото да се чини, као да дргкава или владателБ своеволвно томћ MHbHiro слћдуго. Ако тако учинишЂ, онда нико неhe на тебе омрзнути. ерг> ниси слћдовао противљ волћ многн савћтодаваца, а ту баил> леж& опасностБ, кадљ су многи иротивословили твомђ мнћнно, кои у р(;авомт> излазку гледе, да ге упропасте. И auo у томћ случаго иезадобЈл се она слава, кол слћдуе, 1!адЂ еданЋ противљ многи савћтуе едну CTBapt, кон добро изпадне, ипакг> изђ оногђ горенаведеногЂ умћреногЂ владанл произлазе два добра: едно, што немогу слћдовати никакве опасности за савћтодавца, а друго, ако си умћрено какву стварБ савћтовао, а збогЂ противорћчја други твои савћтЂ nie бмо примлћнЂ. онда ти добЈншЂ велику славу, премда такова слава незаслужуе велику нохвалу, epi> е она сагогкена сђ штетомЂ дргкавномтЈ. Н ммслимђ , да нема другогЂ средства, за избћћи оне опасности, ерЂ кадЂ бш рекао, да они ћуте, и да изкажу свое мнћше, то неслужи владателго и држави на никакву ползу, а опасноств неће они моћи избћћи, ерЂ ће за кратко време постати подозрителни. К тако дакле зло за онога. кои е ћутао, кздђ е требало, да говори, и кои говори, кадЂ е требало, да ћутии тако неизбћгава опасноств, што Hie ништа савћтовао. Зато ммслимћ, да се треба придржавати горенаведеногЂ умћреногЂ пута. ДВОГУБА ЗАКЛЕТВА ПОПРАВЛВНЛ. (Изђ ЖанЂ Пола.) ХаинрихЂ е бмо петнаистогодишнЂш младићЂ; то значи, пунЂ добрм намћра, кое е редко извршавао, и пунЂ погрешака, за кое се свакш данЂ каио: онђ е отца и учитела свогђ усрдно .побио , но задоволБСтва свон често већма; онђ бм обоимЂ нЂима, радо животђ свои жертвовао, али волго свого не; нћговЂ пламтећш духЂ, ние онима, кое el-онЂ лгобио више суза причиннвао, него и самомЂ нћму Тако е блудио тужно нћговЂ животђ измећу налнл и сагрешенн; и тако одузме нћгова дуга промена, добри намћра, и рђави погрешака, нћговимЂ нр1ателг>има, а и самомђ нћму, надежду да ће се поправити. Сад1> већЂ ние више. граФу отцу нћговомЂ са одвећЂ .често ранћногЋ срца, та брига силазила, даћеХаинрихЂ у академш и по путованго, гди странпутиме порока, све лепше и клизавие биваго, и гди нестиже натрагЂ водећа рука, и спомингоћи гласл> отца, изђ слабости у сла6 octi > падати , и напослсдакЂ повратити се са окалнномЂ обезсилћномЂ душомЂ кон е све нћне невине лепоте изгубила, и саму сенку добродћтелли, каанћ. ГраФЂ е бмо нћжанЂ, тихћ и смирепЂ али болешлБив ћ и превећЂ благЂ. Гјјо 6 ћ супруге нћгове, као да е стало изподђ землћ на Kv,ioK онђ стои, подкопавао е сваку лего гди е онђ цвећа тражио. — СадЂ разболе се оић на данЂ рођена свогђ и може бмти збогЋ тога, ербо су тако слабе груди мало сносити у станго бмле, какавЂ данЂ, гди га е срце већма на нго опоминлло. Докћ е ош, изћ едне неснести у другу падао, оде мучећи се синђ у Енглезку шумицу гди е гробница матере нћгове станла, и поредЂ нћ една празна, кого е отацЂ нћговЂ, за себе сазидаги дао: tv се завћри онђ духу матере свое, да ће се одсадЂ борити са гнћвомЋ сво1'нмћ и са прекомћрномЂ ЈкелЋОМЂ за задоволЂСтвама. Та рожде.чми даш> отца н1>-

говогђ , говорио му е: ,,Слаба землл, кон твогђ отца држи, и нћга одћ праха матере твое дели, скоро ће се провалити, може бити за неколико дана, и онда умире онђ ожалосћенЂ, и долази tboi'oh матери, безЂ да iofi казати може, да си се ти поправио.'' О како е нко онђ тада плакао; но несрећни Хаинриху, nrra помаже твое осећанћ и плачЂ безЂ поправлћнн твогђ ? После неколико дана подигне се нћговЂ отацЋ, и са прегераномт> осетлЋивосћу болестника, претисне овладаиЂ радостћу и надеждомЂ кагпоћегЂ се младића, на пламтеће грудн. ХаинрихЂ опиенЂ радосћу, збогЂ оздравл ћнп и полгобца отца свогђ постане јоштћ више весео и необуздант, — почне пити и све већма се запусти — нћговЂ учителЂ, KoiS е гледао да болешлћиву мекрств отца ићговогћ са снажномЂ строгостћу cBoioMb поправи, противи се тои опиендаи радости — но ХаинрихЂ постане ватренЋ и заповестима, кое онђ ние, за благе и отеческе држао, непокоранЂ — и будући е учнтелЋ постолно, сил но и нуждно повторавао, увреди онђ v несвестнои радо_ сти CBoioft, предубоко , срце и чесгЂ старогЂ пр!нтелн свогхј —• и онда одлети непокорностЂ спрамЂ учителн, као огровна стрела на већЂ често ранћно срце отчино , онђ подлегне тоирани, и падне онетЂ на болну постелго натрагЂ. Л нећу лгобезна децо, да вамЂ хаинрихову тугу и кривицу описуеМЂ но ставите у строгу пресуду, кого надЂ нћимђ изрећи морате, и сваку ону. кого сге вм учинили; ахЂ, кое дете може предЋ смртну постелго родителн CBoiK доћи, безЂ да немора казати: „Ако и нисамЂ нбновомћ животу година одузео, о! то опетЂ скратио самЂ имђ , жиbotij барЂ за неделго дана — ax t болове, кое л садЋ оћу да ублажавамЂ може бити да самБ самЋ причинио, ил« барЂ увећао и мнле очи, кое би тако радо гоштђ кои сатЂ у лгивотЂ гледале. само мое погрешке рание затвараго!" — Но безумнми смртни заго тако смћло греши, што му се убиточна слћдства скриваго; — онђ одреши раздирагоће зверинћ, кое е у преима нћговнмЂ затвореио, и пушта га да ноћу међЋ лгоде иде, али невиди, колико невини пуштено чудовиште счепа и дави. Лакомислено баца суровЂ човектј тннлгоће углћвлћ грехова cBoin око себе, и текЂ кадЋ онђ у гробу лежи, запале се за' нђимђ колебе одђ парница кое е просипао, и онда се вуче димђ на нћговЂ гробг, и CToiii гамо вћчно као срамнми стубтз. Како е надежда да ће граФЂ оздравити изчезла, Hie могао хаинрихЂ све већма слабеће тћло доброгЂ отца свогђ одђ туге гледати ; онђ се задржавао у наиближои соби, и докђ су се несвести са животомђ огца нћговогЂ играле, клечао е онђ као злочинацЂ ћутагоћи. и затварагоћи очи одђ будућности, и одђ раздирагоћегт- гласа; онђ е мртавЋ.' НапоследакЋ морао е предг> 6 олногђ отца изаћи, да се c' нбимђ прашта; отацi> поклони му лгобовг> свого, но не више поверенћ, и рекне: поправи се сине, али необе" ћаваи више!" ХаинрпхЂ е лежао поредЂ собе отца свогћ , оборенЂ жалосгћу и стидомђ , кадг> на еданпутЂ као будећи се, чуе како нћговЂ старми учителЂ, кош е и учителЂ нћговогЂ отца био, овога благосилн, као да се већЂ наидужа ноћг> на ладнБЈи животђ навлачи: ,,иређи тио у дpyri светг, говорио е онђ, ти добродћтелнми чопече; тм вћрнми учениче; све лепе намћре, кое си ти испунио , све побћде, кое си нздтј co 6 omi > одр.иао, и сва добра дћла гвон моpaio садЂ i;ao светло црвенн вечернЂи облаци, крозЋ су-