Шумадинка

-ччу* ■**sm

90 {Ш-

жалости огрне, и нћна се круна на далеко светли ; звездама поселна. Кадљ природа спава, а на небу се MH .iioни свети.шика виде, онда е удесно време за музику, онда звукови обузимак> срце човечге , тако да постае меко и гибко за упечатлћше. Вештакт. е знао свое време изабрати. Ни едно место Hie остало празно; дуго су очекивали на тогћ славногљ вештака, о комт, е свет-b тако млого roBopio. НапоследакЂ се покаже, прославлЈ.нми Алексисђ . Нћгова ношнв беше проста, ништа измишлћно, ништа изабрано, никакви л;еш'нлни бркг>ви, нити будаластии наме1птаи косе, него носаш е се црно, врг> црнае бон, бол и.алости, а тугкити мора свак!и правни вештакљ. Само мало нви знаду зашто? Алексисљ nie кокетирао ни сђ дамама ни са свошмђ свиркомт,. Онђ ступи напредтз. Засћннвашће свеће ударау на мртвачину и чинау црне кругове. Алексисљ бледЂ, али благородногЂ лица метне гудило на в!олину и засвира •— 6oate благш, зашто е народљ у еданпу г гт> овако побледш — та нема ни пожара, ни потопа, нити буне! Не, АлексисЂ свира, о боше, онђ свира .'!! А што плачете, bw детинБски лгодји? АлексисЂ свлра, нћгова вјолина говори она приповеда таину нКговогђ живота и загонетку нћгове внутрености. Bio.uma постаде дете ружичногЂ лица, али црнимЂ «1>лоромЂ yeieno. Гласови трепте тако меко, пиште тако тужно као дете, изгнано изђ ран; звукови по стаго лчи. nyHin, виткш, чуете ли сладостно кукан!> у cl>новитомђ ладнику обколћномЂ с' бршлнномЂ и мирисном!. ладовиномЂ ноћи? Чуете ли молбу и шапутанћ, чезнго и испуненК? и опетЂ насЂ као некимЂ волшебствомЂ баца ово мало орудје, часЂ на снеговите иланине, часЂ у алписке долине, часЂ у дворове, а часЂ опетЂ међу ст]>не. Ласкателни звукови уступаго бурнима, међу стћнама валн се планинска рћка, исполннски таласи пенуше се у висђ и валл^о грдно каменћ; горе виси црнЂ и мрачанЂ воздухЂ као мртвачко покривало, мунћ севаго, громови пуцаго; светЂ е у вренго, бурн, онака бурп , какву е срце овогђ вештака едномЂ издржало. Алексис-b е бшо бледЂ као крпа, кадЂ е CBpruio. Бмо е већЂ ocTasio свого вјолину на страну, кадЂ се народЂ изђ свогђ удивленн пробудш, и беснеће плћсканћ руку ечало е у тихои иоћи. Алексисђ иђаше крозЂ усамлћне сокаке; дуго е блудш, ноћв беше дивно лепа. НадЂ вароши бацаше свое бледо светило месецЂ, као светилникЂ удворани позоришта, иста варошв изгледаше подобно позорититу, ctj кога се све уклоиило, само АлексисЂ предсгавлаше свршетакЂ. Слуга му донесе у обиталиште позиве на ручкове, части и вечернћ забаве. Такође еданЂ, на комђ е са златнимЂ словима стодло написано: „Франциска граФица Л1онкриФТЈ." АлексисЂ е дуго гледао таи листђ , то беше позивђ за сутрашнљји данЂ. Сама га е граФица сђ неколико обвезателнм речи спровела. „Штега, што тако доцкан1> долази, и лрошлоств лежи ми одвећЂ далеко, да бм ме могла узнемирити. Гди е душа преболна, тамо ћу се и н одђ света удалити." Тако и буде. АлексисЂ е изгубјо срећу живота чрезЂ лгооовб; садЂ му е вештииа нћно царство отворила, а покраи нћ заборавјо е на животђ, онђ жиклшпе само за hio , коа му нигда nie могла бмти неверна. Шта му е жена една могла лоднети, жена, кое очи окрећу се као ватрени точкови и кон е свакш часЂ готопа издати лгобимца свога срца?! Али верпа е вештина, верно е художество; оно почива на срцу вештака, оно чини нћга и хиллде други срећнима.

Првога готра отиде АлексисЂ гракици. Нађе е у наиотмћн1ои и наинамамлБивши домаћоК алвини. „ГраФице! вм заповедате." „ЗаповедамЂ, Алексисе?!" говораше граФица, „а мислимђ ваше собствено срце ." „Мое срце?" говораше горко вештакЂ. „О bi>i несташко!" прећаше му граФица мислећи се сђ прстомЂ, на челу „есте л' bh -> али гле садЂ, како се ми женске нко варамо. Наипре нзмђ се заклинго на вечиту верностђ , па после — но опетЂ одите амо, вм горделвивче, и седите до мене. Bti вештацм научили сте да вамЂ се ласка, али заиста Алексисе, чрезт> четири године постали сте полубогЂ у вештини свирке. Н самг, бмлагочеобчарана, заиста, н се сђ вама дичимђ ." И она му одкланнше рукомЂ црну косу сђ узвишеногЂ чела. Францнска се чудила Алексису, што е тако ладанЂ. „А знате ли вм н то, да се за ове четири године млого променило. Mofi е мужЂ погинуо у едномЂ удвого." „За едну младу удовицу nie то тако велика несрећа!" примћти АлексисЂ. „вли ?" рекне граФица, метнувши му руку на раме. — „Али вн се несрдите више з6огђ — е, то беше онда само едиа памегна удан." —• „Милостива госпо, паметв советуе човека често, да чини оно, JUTO cpjje некога за свагда уцвели!" Л лсксисђ дигне се, i-раФица побледи. ,.Дозволите ми, да вамЂ се препоручимБ ! и рекне вештакЂ. „Вм ме оставлате, Алексисе?" говораше граФица, а сузе iofi преобразе очи. ,,Тако ради еданЂ вештакв госпо! вм сте мое срце уцвелили, то некЂ вамћ Богђ онрости. Л лгобити виЈпе немо1-у, ерђ н лгооимђ вештину, зато остаКте сђ Богомђ у овомђ животу нећемо се више срести!"

0 Д Л 0 М Ц bi. Hsb кнг.нге: ; ,i discorsi di Niccolo Machiavelli sopra la prima deca di Tito Livio." (Продужете.) IV". KanebiMT, опасностима подвргава ce онап, кои напкшие caeisrye какву ствар^ј u што e oea стварћ useaHpeduiHj то су eehe опасности. Колико e опасно, заузети се за едну нову стварв, кон многима прииадлежи, и како е тешко, сђ нбомђ руководити, и у руковођешо одржати, врло е дугЂ и вмсокђ предмћтЂ за претресиванћ; но овде ћу за садЂ говорити само о онммђ онасностима, кого на себе навлаче они, кои савћтуго, да се самЂ владателв заузме едне озбилБне и важне ствари, тако, да се цћло савћтованћ о Toii ствари, нћму преписуе. Будући да лгоди суде о стварма по резултату, то се цћло зло, кое одђ туда произлази; приписуе важности савћтованн: а ако стварв добро изпадне, онда се то лрепоручуе; али користв Hie ни наиманћ равна штети. Извћстно е, да они, кои штогодђ савћтуго држави или владателго падаго у слћдугоће теснаце: ако несавћтуго оно, што 1 имђ се свиди полезно за државу и за владатела, онда неиспуннваЈО свого дужноств; ако ли што савћтуго, онда бацаго у опасноств свого срећу своиг жввотђ , или и саму државу. 6рЂ су сви лгоди у томђ обзиру слћпи што по резултату суде о добрммЂ и злјјЈМђ савћтима. А за избћћи ову срамоту или ову опасностб , нема другогЂ средства, но да ум ћрено суде о ства-