Шумадинка

<№ 2%.

У Веограду , у Иетакт. 21. IVIapia.

1852.

ШУМАДИНКА, ч Л И С Т Т> 3 А жж&®жавж®®» § ж жгамгжв« УчредникЋ и издаватеив Ли »бомирЂ II. НенадовиКЋ.

Опан лнстт> нзлази Вторннвомт. .. Петкол-b. Цеиа »у e годншни безт. завитка 14. цв. а иодгод. 7 цв. - са завиткомт. no' цв. на no' год. снупл^. Ко жели у Веограду да му сс носи кући а не у дућант* нли у канцеларио по цв. иа пола год.

У В Р В Д А. Злато свагда nie оно. што c' одћ лшд 1 и флли , И челикт, е злату раванћ кадЋ се добро кали —? Аколи се rio кадкада нешто лепо жути, Злато nie но мож' да е неки мета.п, лшти ? Добрм дћла кадљ ко нема, шта му вреди Фала? То е подсмеи; то е руга слКдство млоги зала —•! Колумсљ беданЋ баци своге, у опасноств главу, А АмерикЋ сћ туђи леђа, доби обшту славу Тако и сад-b млоги лшди, иремлого се муче ОпетЋ неки bo.h>omt > други, похвалу докуче; Неки човекљ до крвавогт. знои себе труди, Па плодђ раднћ отмеду му готовани лшди. бдаиЂ ради и мучи се, к'о суакни робови ПакЂ ни милостг. нит' призрћн!. може да ирибави. Другог'1) води пр!нтелЕ.ство у дово.11>ства дворе, Кои се пруа:а и ленљствуе до 6ie.ie зоре. Анђ'о среће све не види нит' но правди суди, Какву ролу време игра, и са нвиме лшди! Правде нема међ' лгодима изеше e вуцм; Несрећници млоги плачу, чуш имђ се хуцм —• Црна судбо! зла иеправдо! клеветана семе! Кадг. ће правда са истиномћ твое с'трти теме? —

уст!и неизлази ни една реча, коа 6w на ниско станћ заударала. Ако ме налште, то знамљ едно средство, да се уподобимЋ великимЂ лшдма, т. е. мое дугове да неплаћамт.." —-

М Ж.

ТУЖХ еДНОГТ) НОМОДАРА. „Познато е целои вароши, да д одћ неногЋ времена ни труда ни трошка негкалимЂ, само да се надЋ трговачкомђ класомЂ узвисимЂ, за кош ме е случаи рођеии и непросвештенми начинћ мишлћна мога отца привезао. CeaKiR живми зна, да а у момћ дућану ништа нерадимЂ. него само млађи, да међу господомђ прЈнтелп имамЂ и да се свагда по наиновши моди носимћ ; па ме опетЂ подсмевачи називаш барономЋ шећерцемЂ. Истина, мои ме еспапЋ рани; али ели човекЂ зато селакЂ, ако одђ прихода нћговм полбски добара живи? 6л' адвокатЂ празно. главићЋ правословЂ , кадЂ води трошакЂ свои одђ онм новаца, кое му нћговЂ писарЂ заслужуе. НепЈемЂ ли л ceaKiK данЂ белу кафу, неидемЋ ли у каФану и читалиште. нечитамЋ ли новине? 6л' мои ручакЂ изликђ на ручакЋ едногтз простака? и мое дружтво на соаре у подруму. Л незаслужуемЂ да ми кагку, да е свакји мои коракЂ аршинЂ дзтачакЂ, да самБ а слађји одђ могђ еспапа, да мои кредитЂ кодђ паметнм лгодш пада, и да су ме по, тестета деволка сћ протестомЂ одбиле. Заиста, изђ мои

С А Д И. Добрми кра.ш Сади, путоваше сдномђ нреобученЂ iio нћговои дрзкави, да се нагледа како нћгови срећни подаиницм уживаш благостоан!е, кое имђ е онћ npiyroTOBio. У еднои вароши не далеко одђ двора спази међу гомиломђ окованн робова едну жену, на кое лицу изражаваше се туга и скромностЂ и кое га врло узбуди. Она бмпше упрегнута у една колица каменћмЂ натоварена, и стаде изнемогнута одђ великогЂ терета. Боже благш, иовиче, окончаи ову несрећу! и падне у несвеств на землш. Жури се ленн секо! иовнче громовитимЂ гласомЂ еданЋ пандурЋ. и нодигне страовито свои штапЂ да удари жену. Стои! повиче Сади, и иружи му едангЈ дукатЂ, л имамЂ да говоримЂ сђ томђ несрећницом-Б. — Сестро, шта си скривила, те си ово дочекала ? О! зарЋ има шштђ лгод!и на свету, кое може мол бћда тронути? добрми страиче, приповедићу ти у кратко догађаи паше несреће. Неке варалице и несреће ocnposiaiue насЂ тако, да нисмо одкудЋ имали арачЂ нлаћати. КећЂ смо сђ четворо деце на землви спавалн. Само намт. е шштђ еданЂ ћилимЂ претекао, на комђ е мое пето деге на смрти болно лежало; чудовишта ова дођу и кадт> пишта друто ненађу, тргну исиодђ болногЋ детета ћилимЂ. Мои муЖЂ немогавши се у свомћ очалнпо уздржати, счепа полицаиногђ служителл и груне га о землго. Заслуипо е смртљ! повичу cv^ie и осуде могђ мужа на вечиту po6iro. А тм ? fl радимЋ за нћга, ept е онђ болешлвивЋ и слабЋ, и само да му се даду одморити и до крепости доћи. У мало што одћ батина nie умро. Ахђ ! зарЋ иашЂ богатми кралг. Hie могао бмти безЋ могђ ћилима? У тћши се добра жепо! рекне Сади и брзо се окрене на страну, ерЋ се nie могао одђ суза уздржати. — ГГодђ тво!омђ ФалћномЋ владомЂ — како си лшблћнЂ, Сади ■—• ови угнћтени зову те предт. Богомђ. Сади поита кодћ градоиачалника. Н сзмћ трговацЂ, милостивми господине, и нашао самЂ овде међу робовима некогЂ сродника мога едногЂ прјнтелл. (Каже му име;) може ли се за новце одкупити?

- О нћ е бунтовникЂ, кои е заслужЈо,* да се на колацЂ Ha6ie •— али ако ми вм вредноств носла нћговогљ нлатите, могу га одпустити. За-