Шумадинка

y>xf ол

слуга робова износи едну частв мое плате. и н немогу одђ мое уредбе одустати. Сади: лгоди говоре, да кралв нелгоби строгоста,. — И н. одговори градоначалникБ нисамћ башЂ прјателв казни; но по некш путт. нуждант. е примерЋ, да се други у паметт, узму. Приходи ове вароши одређени су на куину кралћву; куварт., кои уплива има, иште новаца, а кои е паметан-b, таи чува пр1нтелћ кодђ двора. •— Сади плати новце и рекне полазећи: па ко е вашЂ прјнтелв, о вм заборавлћна створенн? ваше непримћтне крваве сузе прогутао самв н као наивеће по= сластице.

ОСВЕТА АРАПА ЗА ХУДО ПОСТУПАИЂ С1» НБИМА. бданг. богатт. населћникЂ у еднои Францускои поселбини, »дао е свогђ едногљ Арапа наигрознје шибати, зато, што е на нћга сумнго крађе имао. АрапинЂ е бшо невинђ , и очекивао е на заклетву свое невиности; али ово му непомогне; нћга распну на муке. Доцше неколико дана, кадЂ е населћникЂ изишао 6bio, улучи АрашшЂ прилику нелке трое деце свога Господара присвоити. IIoпне се са нвима на наивишш кровЂ, и кадЂ види свогђ Госиодара да натрагЂ долази, викне га по имену. ГосподарЂ погледи горе у истомђ магновенјго, 6tiaine нћгово наимлађе дете размрскано предЂ ногама нћговимЂ. "СадЂ поче онђ сђ наивећимЂ умилен !емЂ роба свогђ молити , за животђ проче двое деце; али и друго е исту оиу судбину имало, koio и прво. НаселћникЂ падне на колена и заклиннгоћи се са иаислиншмЂ обећанћмЂ, да барЂ оно треће поштеди. Смегоћи стропошта се АрапинЂ са трећимЂ, и обое остану на месту мртви. гКивии цветЂ. Кромћ прочи обичнм растћшн западнћ Инд1е, налази се у св. Луцш или св. Алуз1и, и онаи памтена достоинми живми цветЂ Jtjiecbfume —, кои изђ boде израсте, скупи се или загнгори се, кадЂ му се близу дође, и живи одђ ситнш воденм црвића, кое онђ са своимђ у врху стоећимЂ цветагоћимЂ цветомЂ лови и склапа. Макрина МиловЈКОВнца.

М А К fl В Е Л И. (Ст. Тал1ннскогЂ.) 1.) Нетреба никадЂ, да се една држава осланн на другу, коа iofi помоћи Hie кадра или збогЂ свогђ удалћногђ положена геограФИчногЂ, или што се и сама у нужди налази, т. е. на ону кол има више гласа и мнћша него СБхле и снаге, као Поллци на Француску. 2.) Свака дрзкава, као и поединвш човћкЂ, кон хоће, да одђ мале великомЂ постане, мора у почетку превару употреблнвати, ерЂ нема доволђно снаге ; само снага Hie никадЂ доволвиа, а само превара доволЂна е, кон што е таинЈл и скривенјн, то е манћ хулителна. 3.) Погрћшка е слабомоћнм држава и поединми лк»" flifi, да се у згодно време никадЂ на штогодђ рћшително одважити немогу, иити за едну, иити за другу противну ствара; треба се дакле брзо одважити на што, или на ово или на оно, ерЂ у томђ одлаганго држава себи шкоди, а никомђ непомаже. 4.) Свагда е опасно за државу и за владателл, кои или ради одбране или ради нападанн на другу државу. тражи помоћв одђ стране државе, ерЂ е наиболн прилика освоити државу или провинц1го, кадЂ iofi се помоћв ша-

' лћ; а нашто еднои држави оне землћ, кое са свошмђ сна. гомђ неможе да задржи? оне су првомЂ приликомЂ у не- пр1 *лтелЂскимЂ рукама, а никадЂ у своимђ рукама нису .сигурне. 5.) Не на новацЂ, ио на оружћ мора се една држаi ва осланати; оружчемЂ мора себе бранити, зато една др, жава мора тако уређена бмти, да е нћно срце (старми Римђ) нко и снаЈкно, ма да су пограничне провинфе и слабе, и што непр^нтелЂ више у унутргшнЂОста, улази, то мора наилазити на веће препоне, а не обратно, 6.) Срећа заслћпи духове мужева. кадЂ хоће да се они иепротиве нћнммЂ намћрама. Одђ тудЂ се види, да божествена смла, бож! - и npoMticao управлн сђ човћческимђ дћлима. Судбина избере едногЂ мужа пуногЂ духа и храбрости, кадЂ хоће, да оваи почини велика дћла т. е_ таковогЂ мужа, кои-ће познати оие прилике, кое му она пружа. ТакођерЂ кадЂ судбина хоће да учини велике пропасти, то она постави такове лгоде, кои иду у ту пропаств. Тако е судбина судила. да бм старши Римђ великимђ постао, нуждно е 6б1ЛО , да римска држава буде побћђена и потучена, али не сасвимт. упропашћена. Но ипакЂ нетреба да лгодн сами себе пренебрегаваго, ерЂ непознаго цћлв и нам l.py судбине; и будући да судбина иде кривБШЂ и непознатммЂ путемЂ, то треба, да се лгоди увћкЂ надаго, и у надежди никадЂ да себе не пренебрегаваго, ма да се у кзквомђ дћлу налазе. 7.) Нетреба никадЂ проти†оне државе воевати и ммслити, да ће се моћи она побћдити, зато што владаго унутрашнћ партае, ерЂ партае постаго у држави зато што се народЂ налази у ленвости а хоће воину; а чимђ народЂ буде у каквои опасности или у воини онда ће се сложити; тако е бмло у старомт. Риму, и данас-t е ондћ, гди се военши народЂ на мирЂ приморава; но ако се такова држава, гди су унутрашнћ партае, жели освоити, то треба овако плступати: слаб^т naprato мало подпомагати\ мало, да више себи оставлћна држава чрезЂ унутрашнЂш дуг1 - и немирЂ мало по мало пада : мало , да неммсли ова слаба партан, да онаи, кои нбои помаже, жели и нго и цћлу др!каву побћдити и освоити. 8.) Кои владателЂ жели, да учини у држави какву промћну, мора добро познати свои народ-в и избрано време; кои хоће, да робскш народЂ учини слободнммЂ прогхашће у овомђ дћлу, кои хоће, да слободу лгобећш инепокваренЂ народЂ постане робскимЂ, и таи ће пропасти^ ма какве да су иначе нћгове заслуге за народЂ бшле. 6данЂ човћкЂ немо!ке на еданпутЂ цћо народЂ покварити, но то бмва мало по мало, одђ колћна до колћна, тако у старомЂ Риму Манлш Hie успћо, а Сулла е усггћо у свомђ предузећу. •— Време ce менн; кои заедно сђ временомЂ непромћни свои начинЂ поступанн, пропашће; то е врло тешко за човћка, ерЂ е npBbiii начинЂ нћговогЂ поступани изђ саме човћч!е нарави произлаз!о, или е при првомЂ начину дћланн свагда успћо у свомђ предузећу пакЂ садЂ неможе да с^ увћри, да ће успћти, ако буде друг4ie nocTynio; зато е болћ, да сђ промћномЂ времена и нови лгоди добпо важностЂ у држави, ерЂ они време болћ познаго. 9.) Велики и рћдки мужеви бмваго у држави свагда у мирнммЂ временима пренебрегнути, ерЂ нзђ зависти, кого е ншова важностЂ и храброств на нђи навукла. многи се налазе, кои хоће да буду нвима не само еднаки, ио и вмппи одђ нђи и да iS превосходе; у мнрнммЂ временима многи желе, да се попну, у немириммЂ и опаснммђ временима могу се само заслужни лгодипопети; за-