Шумадинка

-vvv« qr.

то ови желе воину, да задоб1К> изгублћну честв; ато ино-, гимђ државама слунш на штету. Два средства могу то зло предупредити: или све грађане тако осиромашити, да немогу са своимт. богатствомљ друге подплатити; или се за воину тако спремити, да се воина увћкт, водити може, да су свагда нуждни храбри и важни лшди, као што е чиhi'o старми Рил1ђ ; државе, кое тако нечнне, 6w ће свагда у нереду, ако заслужнми, но пренебрегнутши муЖЂ буде осветолгобивЂ, и узима свое приврженике и велику важноств, осимђ ако буде стрпЈ .липЂ и добарЂ, да се нежели осветити ни држави, ни приватномЂ грађанину кои жели н'ћга превосходити. — Зато никако нетреба таковогЂ мужа поставити у важно државно д !.ло, кадЂ су му други већЂ нанели неправду и поругу, ерЂ е нћгова главна тежнл, да се освети своимђ противницима и увредителћима, ма то бмло на очевидну државну штету. 10.) Диктаторство. Ни име ни степенЂ диктатора Hie старми Римђ робомЂ учин1о, но трагоћа властљ, и да у Риму nie бмло познато име диктатора, ЦезарЂ бм узео ма какво друго име, ерЂ властЂ и сила лако себи прибави ма какво име, но име неможе себи властЂ и важноств набавити, мора имати многа добра качества. Диктаторт. е sa време бмо поставлћнЂ, а не за увћкЂ, и да бм само ону онасностЂ предупред !о, збогЂ кое е 6 бш поставлћнЂ; онђ е могао самЂ савћтовати се и самБ извршивати, што се буде односило на исту опасностЂ, а ништа друго; онђ nie могао себи властЂ присвоити на шгету сената или народа; онћ Hie могао другчје државне станове поставити или те уредити. Диктаторство бмло е едно средство, кое е старми Римђ великимЋ учинило, ерЂ бм се иначе тешко држава избавила у изванреднммЂ догађаима, почемЂ обични државни редови полагано се движу, (еданЂ неможе безЂ другогЂ, владателв безЂ совћта или министра и т. д.) а опасностЂ мора се брзо предупредити; зато една држава мора у опасномЂ времену диктаторство или томђ подобну властЂ устамовити, ако неће у опасности да проладне. 11.) Децел^виратт,. У старомЂ Риму децемвири бмли су поставлћни на годину дана, да издаду законе они сами, почемЂ е народЂ бмо уништјо конзуле, а сенатЂ народне трибуне, тако да су децемвири, оставши сами, неограничено владали. Премда су они бмли благородници, ипакЋ су народу мили и поволђни бмли, а мрзки великашима, ерЂ су изђ прва за народЂ радили, особито АшусЂ КлаудјусЂ, гордми великашЂ, когђ е наро^Ћ у почетку волео, што е ишао проти†великаша; кое е бмла велика погрћшка одђ сгране народа, ерђ ако е само таковми чонћкЂ л!ударЂ, то може лако постати тираномЂ, ерЂ свакји тиранЂ само може постати и одржати се, ако има народЂ на cBoiofi страни; таковвш е пропао, ако се ослони на великаше, ерЂ ови га нити могу одржавати, нити хоћеду; немогу, ерв су слабш, него народЋ, нећеду, ерЂ великаши, кои у тиранству неучаствуго, мрзе на нћга, а онћ неможе све великаше сђ чесћу и богатствомЂ на свого страну придобити; но тиранЋ имагоћи на cboioh страни народЋ и едну частв великаша, увћкЂ може се одржати. Томђ противно поступао е Anifi, кои е послћ одђ народа одпао, и великашима се прилгобт; великаши нису га могли трпити, што е онђ самЂ владао безЂ hbioвогћ саучасин; а народв га hie могао трпити, што е неограничено владао. ТиранЂ, кои се неосланн на народЂ, може само за време обстати или посредствомв вћрнм тћлохранителл, или кадЂ има простЂ народЂ по селима на CBoiofi страни проти†варошана, или кадЂ се сроди са

|СусћднммЂ смлнммђ владателћмЂ, HoAniroHie ни едно одђ та три средства могуће бмло. Тако, да е Апш мало паметнш бмо, могао е народу слободу одузети, само изђ тогђ узрока, што е народЋ Mp3io на конзуле и великаше, а поставт децемвире. Но послћ овм увео се опетЋ старми редЂ: конзули и народни трибуни.

РЕДК1И УДВОИ. У едномЂ ФранцузкомЂ гарнизону метну едногЂ оФицира на стражу за казнЂ з6огђ едне погрешке. КадЂ се после претрплћне казни кодћ кралћвскогЂ поручика прјпви и оваи га прими са оштримЂ укоромЂ и отеческимЂ опоминанћмЂ, онда оваи младмК човекЂ заборави толико на себе, да е тогђ старогЂ човека сђ наКгоримЂ речма изгрдјо. Достоинми старацЂ, ранама и годинама ослаблћнЂ, одговори дрктагоћимЂ гласомЂ: н дркћемЂ као што видишђ. Н нисамЂ свагда дрктао, а мои синђ недркће. Смнђ прими писмо одђ отца и дође сђ наиудалћше границе кралћвства. Изађу на удвоК и страшно се по6iro. ОфицирЂ добЈе рану, одђ кое се текЂ после године дана излечјо. Чимђ оздрави и покаже се на полћ, таки дође и смнђ оногђ старца: вм сте мога отца увредили. — бсамв! зарЂ ова рана nie доволђно мого наглостг. загладила? Вм остаете при вашемЂ Гзахтеванго добро •— али на пиштолћ. Срећа беше опетЂ противна младомЂ ОФициру. Новодобивена рана бацм га у креветЂ на неколико месецм. Смнђ се укаже и Tpetiifi путЂ: увредителго мога отца л иштемЂ удовлетворенћ.— „Вм се даете каошто видимђ тешко задоволБити; даВге ми времена до сутра, па ћу вамЋ одговорити. ОфицирЂ скупи капетане полка свогђ , и представи имћ стварЂ као подпунимЂ суд^нма чести. бсамЂ ли л дужанЂ дотле тући се докђ еданЂ одђ насЂ другога неу6ie ? бданЂ капетанЂ прхвати речЂ; бете л' bbi старога већЂ за опроштенћ молили? — Нисамв •— таки сместа да то учините! та то сте требали шштђ изђ почетка да радите. — ОфицирЂ послуша. КадЂ изиђе изђ собе старога, сретне га смнђ сђ разширенимЂ рукама. Н молимђ за ваше прЈнтелЂство благороднми муже. — Добро. Али до врага, зашто ми нисте пре казали шта сте ради ? —• То Hie бмо мои задатакЂ. Mofi отацЂ мого е опростити. А докле Hie онћ onpocTio, дотле 6 мол дужностЂ бмла, да га осветимЂ. — — —

Д 0 М А fi Е НОВОСТИ. — Поставлћни су: секретарЂ суда окр. шабачкогЂ ЛазарЂ МарићЂ за привр. члена истогћ суда; а старш писарЂ H.iiH СтеФановићЂ за прив. секретара; далћ, млађш писарЂ суда окр. крушевачкогЂ Михаило ћирићЂ за за прив. старЈегЂ писара шабачкогЂ суда, и на последку за млађегЋ писара суда окр. крушевачкогЂ ВладимирЂ ВасићЂ — Поставлћни су: ђорђе МишковићЂ за млађегЂ писара суда окр. шабачкогЂ; канцелиста попеч. правосудЈн Таса МарковићЂ за кнвиговодителн, млађ16 писарЂ суда окр. рудничкогЂ Аксент1е ТешићЂ за протоколисту; практ.