Шумадинка

09 ~?s& ®w>

скимљ поучава; а оваи мора поредћ обучавана ненке дечице у читанк> писанш и рачунанго, исту и воспитавати. И кроз-в ово обое, да имг. полезна знанн ирибави и да ifi, доброд>-теинммЋ учини. За ово с.е пакљ млого више труда, знанн, вештине и стрплћнл изискуе, него што г. бмвuiiS учитеив београдскјн мисли. И управљ изт. овогђ узрока, што се оће, да богосиови све и сва буду, т. е. свештеницм, учителви и воспитатеиви, немогу ни еднои дужлости. да достоино одговоре; spi будљ су сиаби учитеиви тудЋ се слабо кои дае и чјти, да народу кадљ свештеникљ постане, поучешн у евангелскои истини дае и боипв сло во проповеда. — Оканимо се дакле туђш послова, и остав мо свакомЂ свое, па ће мо свакш свомт. позиву болћ одговорити. и свок> дужностБ сб већомЂ ползомб одправлати. Што г. 6 i>ib. учителБ каже, да се и они за две или три године за учитела прилично успособе, кои нису богословјн) свршили, истииа е. Но онб овнмђ неопровргава, него потврђава , оно, да су богослови, као учителћи повећои части немарлћиви и небре !клБиви: ерЂ кадЋ еданБ учителБ, кои ништа више nie учјо. осимб науке ociiobhi>i школа, 6 олбш успћхБ унапредку ученика покаже, иего млоги богослови, то е доволбно нсно да су ови немарлБИ. ви и да учителБствуго , као одб беде. Кои ce дакле nie за свештнника спремао, зна да нема кудБ на другу стра. ну, и да е за нћга зло , ако се у дужности учителБСкои непоканЈе и неодликуе; па е за то и сб манћ знанл често оолби учнтелБ. него млоги богослови Да богослови у обште узето, немаш способности, особито npBbi година, за учителћ народнш школа, и да ову дужностБ узгредно а често и небрегклБиво одправлнго, сведоче и извћс г п'л ГГ. главнм управителн основш.1 школа. Шта више, мени е познато, а могао 6 i.i и званичнммб актама потврдити, да има богослова, кои су учи. телБСтвовали, ерБ су по гласу свидћтелсгва нбшвм сбдо. бримБ успћхомБ богословЈш свршили, ria су збогљ краинћ неспособности; душевнм недо.статака и немарлћивости, учителБства лншени. Исто е тако истина, да добиванћ паpoxia независи одб прилћжашн учитела у дужностима своимб; ерБ како богослови дужности свое, као учителБИ одправллш, Hie духовнммБ властима познато, него школскимб. Школске пакБ власти немогу, нити бм умћстно 6 бјло, мешати се у оно што нбино hie; збогБ чега бого. слови, као учителБи по већои части само и гледаш, да се онои власти препоруче, одб кои napoxie добиваш; а не ревностнммБ одправлвнћмЂ учителБске дужности. Да е заведеше за изобрагкаванћ и воспитаванК учитела основнм школа установити нуЈкдно, доказали су млоги паметни и учени лшди, па и сама школска надлежателства, као бмвши одбор-ћ просвештен|'а, комисја школска и т. д. Они дакле, кои су знали нужду и потребу оваковогђ заведен|'н доказати, зчат' ће и колико е година нуж. Дно, да се млади лшди у учителБСкомБ заведен|'ш уче, и за учителБСко зван)'е успособе; по чему не ће г. бмв. учитела за ово ни питати, ннтб е нуждно , да правителБство, за некакову, г. бмвш. учител ћмБ измишл ћну и мниму eitOHOMiro, награду дае. Ако ће сваш'и и одђ свегт, срца по могућству свомђ , г. бмв. учителн београдскогЂ наградити ако се. као учителБ народа, у проповеданш евангелске истине и дужности христјннски достоинммб покаже. Доказивати далћ, да е нугкдно установити заведеше за изображаванћ и воспитаванћ учителл основнм школа толико бм значило, као кадБ бм когодб стао доказивати.

да е сунце светло. Ово држимБ да зна и г. 6 бш. учителБ београдск1и, но суди и говори онако, како нћму иде у рачунЂ, а не како е болћ за обшту стварБ. Онб да ше бмо учителБ, т. е. да Hie имао ухлћблћн!н, не бм могао чекати и сва средства употреблнвати, да одма свештеникБ у Београду буде, него бм морао одма, како бм духовна властБ напоменула, у прву упразнћну napoxiro ићи. УчителБСтво е дакле добро за шпекуланте и napoxie чекашће богослове. Но осимБ свега наичудш'е е то, што г. бмв. учителБ захтева, да се добри богослови одма , како богословпо сврше, у окр. вароши за учителћ поставлвго, као да ове немаго учителн: или да треба како кои ђакЂ богословш) сврши, старе и способне учителћ, кои нису богослови гонити. и нђи намештати. Ово колико е чудно, толико е и смешно: за то му одговарамБ овммб светимБ речма: „Боже опрости му, ерЂ Hie знао, inra е чинјо-" — Да пакБ и то бмва, да богослови кадБ богослов!го сл^ добримЂ нревосходнммђ успћхомБ сврше , у окр. варошима и паланкама учителБСка места одма добиваш сведочи: Лозница, Ужице, Брусница, БеоградЂ, ПожаревацЂ, Врбица и т. д.; па и у самомЂ е Шабцу еданЂ учителБ богословћ. Немоите се дакле г. бмвшш благоразумнми учителш мешати у туђБ посао, и у оно што незнате; него гледаите свого дужностБ и свои посао, па ће и за васЂ и за обшту стварБ млого болћ бмти. Исто тако немоите воевати проти†обштепризнагогЂ начела: да е нуждно заведеше за изображаванћ и воспитаванћ учителн основн£л училишта установити; ерЂ то могу чинити само они, кои за напредакЂ обшти ствари немаре, кои немаго отечестволгобја и кои служе назадннцима за средство. „ПаметномЂ е мало доста." — С. *)

Д 0 М А Г) Е II 0 В 0 С Т И, •— Одђ неко доба разнео се гласт., да се у турскои а нарочито у Босни Србски пасоши мало уважаваго, да се трговцима изђ Cp6ie узимаго пасоши и даго турске тескере, тога е заиста н бмло, наравно манћ него што се говорило. Но мб 1 можемо иаше читателћ увћритн, да е наше правителство учинило нужданБ коракБ с 6 огб тога, и као што чуемо Омер -паша издао е строг -г, налогБ на све нласти у Босни: да се Србски поданици неузмируш, да се Србски пасоши визираш. и да сб нг,има може сваKiii путовати по турскои кз 'Д7ј оће, без' да се коме одузме а место нћга тескера изда. То су бмла само злоупотреблеша гди кои турака, кои су песамо наше Србске него и Аустриске поданике сб нб!овммђ пасошима узнемиривали. Томе злоупотребленЈго бмо е узроктз такође и досаданћ замршено станћ Босне, ков злоупотреблеш'л све више и више сђ пута се укланиго, и тако трговцима путованћ и тргованћ олакшава се. С ђ pbne Бонне 15. Марта. Свуда око нашиехЂ краевахЂ, купе одђ рае оружћ, кодђ насЂ јоште Hiecy почели; и млоги диване да се неће овуда ни купити — ерБ веле да ће требати раи оружћ кадт. пође воиска на Црну Гору. Када бм се око Црне Горе покунило сво орузкћ и одђ Срба и Турака, као што се беше прие говорило, онда два дана ода далеко одђ |ранице ЦрнеГоре, морали бм сви оружанимБ Црногорцима данакБ плаћати да iii недираго, 6рЂ они бм са оружћмЂ изашли међу неоружа*) Да не 6 i>i нашимт* читателћнма са ( јвбшђ препнркама на досади 6biли, нећемо више овако дуге одговоре и критнке прииати. — А кадЂ узимамо више простора и времена, н мм heaio наше MntRie о овоме предмету у кратко рећи. У.