Шумадинка

JY? 26.

У Београду, у ПетакЂ 28. Марта.

Н

11152.

П МАДННК А

ЛИСТЂ 3 А

кж&жжжвж#@1% 9 шљжжшж ш а®в®отш с УчредникЋ и издавателБ Ј!н>б«)мирт. П. НепадовићЂ.

Оваи лист-б излазн Вторникомт. и Петкомт.. Цена му e годишни безт. завитка 14. цв. а полгод. 7 цв. — са завиткомЂ no' цв. на no' год. свупл^ћ. Ко жели у Београду да му се носи кући а не у дућант. иии у канцелар™ по цв. на пола год.

ПУТНИЧКА П И С М А

У Луцерну —- Аегуста 1847. Мм смо ^ради бмли тогђ истогх дана попети се иа чувенши брегЂ Риги, одкле као што нзмђ еданЋ простши ШваицерацЂ рече: „види се са†светБ." Заго нисмо чекали, ни тражили нит' бш могли наћи каква кола —• него опружимо пешке узљ лепо узано езеро — таи путт> немогу дуго заборавити — сђ десне стране таласало е се езеро, и по гди кои рибарЂ лгошкао е се у чуну и спавао — у дну езера стриго е предЂ нама брегЂ Р иги , на врЂу кога ноћили смо истогђ дана. бзеро трае два сата дуашне — и Mbi бм за толико дошли у АртЂ, одкле се починћ обично пеннти на брегЂ Риги, да насЂ нису уз' путтз задржавале зреле шлвиве, кое смо овбјмђ путемт брали, и врућину разблаживали. —■ КадЂ дођемо у селце АртЂ бшло е ioniTh рано. .Тђемо у госпоницу к » јдђ црногђ орла, гди насЂ наше друшство сђ пунимЂ чашама весело дочека. И mbi седнемо и почнемо се трудити да iii достигнемо. Мо осимђ нви ту е бшло и сђ другш страна млого путника, кои су се изкупллли и изчекивали, да сви заедно пенћмо се, на таи брегЂ — осимђ наст>, бшло е друг!и јоште, кое лгодји кое жепа преко 40. душа. Све се то спремало — сви су мендли свое чизме са подкованимђ за пенннћ направлћншмЂ чизмама —• сви су пунили свое о врату висеће чутурице са вшомђ или сђ другимЂ коимв чудотворншмЂ балзамомЂ;, да се узпутЂ крепе, кадЂ се уморе, ербо е брегЂ врло омчитђ и стрменитЂ и трае дуго. „Познаете ли оногђ онамо што глође онаи батакЈћ одђ кокоши?" рекне мени и ЗахорсиомЂ, еданђ одђ нашегЂ друшства што е пре насЂ доидао — Mbi се осврнемо, и видимо Мишела наиславшегЂ прОФесора ФилосоФ1 'е на БерлинскомЂ универзитету, кои е заедно са свошмђ женомђ сед10 и ул:инао. „Аиде да му се нвимо и да га поздравимо." РекнемЂ к ЗахорскомЂ и обоица устанемо и одемо за нћго†асталЂ. О нђ насЂ е обоицу познао, али пошто е наочари метуо; ербо обоица смо годину дана кодђ nfera слушали Хеглову философ 1 го , и обоица смо у Дишпутатор1уму бшли свагда за нћгове мшсли. Одма ми е се Фалш, како е добшо летосЂ иосле могђ одлазка сребрну чашу одћ Срба у Берлину, са лепимЂ надписомЂ, и таи истши надписЋ читао ми е србски као што е написано, и н самЂ му се див1о како е лепо изговарао србске речи, премда ни едне речи нисамг, могао разумети ,

^epie у ГенФу проведе, и да ћу га н у Генфу наћи, мол!о ме да га поздравимЂ. О нђ путуе, да време свогђ школскогђ одмора на путу у Шваицерскои и Италш проведе — мени е врло мило бмло imo самг, га видјо, ербо одђ cBiro проФесора у Берлину и Хаиделбергу, одћ нћга самЂ наивише ползе имао , и наирадје самЋ га слупшо, онћ ми на срцу лежи упоредо са нашимЂ добримЂ проФесоромЋ БранковићемЋ — ербо еданЋ извео ме е и упуTio у полго ФилософЈе и зрел^егЂ ммшленн а другш ме е утемелЋ^о у поннт1нма кон су права, и кон су се шштђ колебала. Помоћу обоице, мое детинћ ограничене ммсли, нашле су себи вћчиту неограниченоств, и слободу мишленн, расуђиванн и по своимћ собственимЂ убеђеннма пресуђенћ. — Мм смо се јоштђ разговарали •— и кадЂ самв му казао да ћу у ГенФу зимовати, млого ме е коешта учт чимЂсе-могу у ГенФу ползовати „тамо" рекне ми онђ при-

расганку „тамо у ГенФу, идите те слушаите богослов1 'го као што се тамо предае, и онда видићете да Хеглова философ Ј л , nie ништа друго него релшта разумнм и слободоммслећш лгодји, онде ће вамЂ калвини посведочити мое речи , да е се философјн у овомђ веку по средствомЂ Хегла помирила са богословтмЂ." •— време буде за полазакЂ. Вође и они iiito су пртлнгЋ натоварили повичу да се полази. бдно мало звонце зазвони. Све узаври. Н 3axopcisiS и шјптђ двоица погодимо, за насЂ еднога кои е имао на леђима сепетЂ (велику котарицу) и натоваримо му наше ствари, и капуте. Ту купимо млоги по едне велике шваицерске ципеле, за пенанћ узбрдо, кое су доста тешке, ерЂ су вегито и са дугачкимЂ гвожђемЂ подковане, тако, да гди станешЂ, ма како узбрдо бшло, неможе се нога омаћи — потомђ купимо дуге штапове, кои су преко насЂ шштћ по два педла дугачки, и на дну имали су одђ гвоаЈђа дугачакЂ гвозденЂ шилнкл, а на врЂу, опетЋ една нка гвоздена кука, сђ којомћ кукомЂ гди е врло узбрдо, путникЂ закачи за землго или за грану па ce онда узпуже, или ако бш се кои огисчао да ce тимћ задржи. Четири сата 1' оштћ Hie бшло, кадЂ смо пошли. Ишли смо као каква воиска до подђ бреп,. Ч имђ смо изашли изђ села Арта, већђ е одма почела дивллчностћ овогђ предћла излазити предЂ насЂ. Лепо, а и доста смешно бмло е видити, такву едну гомилу, са дугачкимЂ штаповима као са коплЋима, гди иде, и свакш е Hocio узасе свое наину;кд1ме потребе, и кадЂ човекЋ погледа , рекао бм да е каква селидба или бежашн — само iuto деце кшггћ нема. НасЋ неколико

, тако е србске речи npmio. Каже ми да е тра-;бш.ш смо изостали гледећи едно велико каменћ, кое е се жш Матића у Хаиделбергу, и кадЂ му л кажемЂ да сђ брега свалило — кадЂ узбрдо пођемо стнгнемо прое онђ већ 'ћ бмо одпутовао такођерЂ у Шваицерску, дајфесора Мишелго, гди на едномЂ камену седи и одмара се>