Шумадинка

•S\\« I (lo »/л '^/j ' - i \cs>

a нћговЂ вођа стало e поред-ћ нћга и hoci'o му торбу. ТекЂ смо се бвтли примиии узбрдо, и онћ е 6wo ноблед10 као крпа, и Д1ло е одђ умора — и питао е: „бсмо ли на по брега веће?" „Сутраће мо око ово доба бмти ако се тако често одмарали будете и ако тако узидете" одговор и му нћговЋ вођа. И ми ту мало станемо, више н1.га ради, него збогљ умора. Облакљ кои е бмо заклоnio сунце разиђе ее; и сунце иза брега oci/i нрема нама плаво езеро и нћгове обале. Песме са сви страна одћ разсћнни путника заоре се. У мени срце заигра — и мм се опростимо сћ овимт > чедомЋ ФилосоФЈе, и полетимо узбрдо као срне, у недра угкелћне и нигда ничимт. ненадвишене природе, и укругљ веселогт,, блаженогљ и срећногђ ђачкоп, гкнвота. Мишелћ остане седећи, да се одмори, па да се nanie изт> свое путничке тиквице, трешнћ. ве воде, кое ништа друго Hie, него partifl, и кол е у овомђ философичномљ вћку такође едно философично име добмла и зове се међу отмћнммЋ лшдма трешнвова вода (^irfdjenivapet) •— но иословица вели: курак -b, ако и ко;ку промени ћуд-b остае — тако и то, paisia макарЂ да има хилнду нросвећенм, цивнлизиранм и углађенм имена, опетт, нћнЂ мирисЂ остае кои свакоме каже: а самг, мученица paKia,'uiTo самх, крозЂ воду и крозЂ ватру прошла, не да васЂ у светЂ истине доведемЂ, него да вамЂ сунце помрачимЂ; нс да васЂ на obomi , свету утемелљимЂ, него да вамЂ докажемЂ да се землл окреће, и наиоследку, не, да васЂ изкупимЂ, него да васЂ задужимЂ. М м нисмо требали млого времена, да претечемо CRej путнике. Има еданЂ малми пугићћ закопанЂ, куда за неволш могло бм се на магарету и ашити , као што ичине енглезкипћ, но ми кодђ naiuiii младм noi}' нисмо тражили магарце; него смо се у натћчЂ пеннли, ко ће пре доћи на врЂ брега. Наивише смо итали за то да видимо са тога брега дивнбш залазакЂ сунца. и да видимо све околине и езера при последнпимЂ зрацима. врбо путовати по Шваицерскои, а невидити са брега Риги, залазакЂ и излазакЂ сунца, 6б1ло 6bi наликЂ на оне ai.iie, кои у брусалиму нису бмли на УскрсЂ. Да бм се пре попели, и сунце, кое се већЂ западу клонило, и кое изабрега нисмо никако видили, оставимо мм утрвену путанш, кон е млого веругала и заилазила наоколо, и преко безЂ п^та, куда се само козе пужу, пођемо сви они кои су се у свое ноге поуздати могли. Путници бмли су сви као мрави по брегу расћани, и само довикиванћ изђ далека naiuin вођа, држало е неку свезу међу свима нама. -- Л и шштђ двоица одђ Хаиделбергсш'и ђака, бмли смо одђ нашегЂ друшсгва први, кои смо се на врЂ брега попели. Уморени али задоволљни сели смо на лепу зелену рудину еданЂ задругимЂ после долазилн су иредомЂ оконасЂзаседали, пола е сата прошло тако, ми смо седили, и ии еданЂ едне речи Hie rnBopio. Cnaniit е гледао, са оне висине на лепогу овогђ спета. КадЂ смо се попели, сунце праштало се већЂ са ведримЂ небомЂ, и полазило да и оно у тихои поћи одђ свогђ путованл одмори се. При залазку сунца цела е се околина црвенила, бреп> е врло омчитђ, на no^o6ie пласта, и чннило намЂ се као да све то са едне високе куле гледамо. И зподђ пасЂ сталле су лепе, зелене и плодне долине, окићене са непреброенммЂ малммЂ брежчићима: села и варошице едва су се могли разпознати, по гди ное беле цркве, наличиле су на кринЂ у башти — езеро цугско и луцерско бмли су наиближе, и оба своимђ лшлшшканћмЂ купала су темелЂ тога великогЂ брега, но осимђ та два езера, кагку да се види iouiTe десетт> другји манЂп езера, л iii нисамћ бродо зато ти ну-

мемЂ ни казати е ли истина. ПредЂ нама бмли су питоми и населћни предћли, иза насЂ видиле су се само голе стћне, непроходни брегови, са снегомЂ иокривени, и ништа лепше nie бмло видити него после залазка сунца, на врћовима снћжнм брегова вмше насЂ шштђ нсни данЂ и зракЂ сунца, кадЂ е се ) долинама сђ друге стране око езера, почео већт> мракт> ватати. Сунце е зашло већЂ, и последнт>и нћгови зраци изчезли су са врЂопа високи према нама Алпа, mbi смо сви ћутећи седили и гледали. како ce сва околина мало по мало мрачи кадЂ на еданЂ путт> сви путници као изђ едне гуше блекнуше радостно. Н се осврнемЂ и видимђ едну нову дивоту овога света. Месецт> кои е поитао, да насЂ неостави у мраку, и да наст> утћши за успаванммЂ сунцемЂ, у свои CBoioS лепоти, вирш е ст> другогђ едногЂ брега у еднои линш према нама. Кадт> е изашао иза брега, чинило намт> е се да иде млого бр;ке него обично. IIo гди кои облачићЂ заклонн га, само зато, да га после краткогт, чекана pa^ie примимо, и већма ценимо. — То е бмло онакво вече, какво ни еданЂ поета у своимђ романима; ни еданЂ молерЂ у своимђ Фарбама, иемо:ке измнслити нн нредставити ; то е бмло едно вече, о комђ бадава ги иишсмђ , ербо и л мислимђ самт> да самв само санло, и да таково што неможе у ствари бмти. Западнћ црвенило пратило е сунце, у нћгову мрачну постелш, сва е околина у мр г гвомт> сну, изиодЂ насЂ почивала, но гди ко/i ватра у далт>ини светлила се, коа се ше могла ничимђ разликовати одђ небеснм звезда, звона изђ Киснахта и други села звонила су на молитву: ave maria, и то насЂ е опоминало да смо на землпи — ноћна тишина бмла е свуда, само се по гди кол песма изђ далвине чула одђ пастира, кои су свое стадо у колебе терали, и те песме спроводили су млогоразлични гласови малм звонцета и клепетуша кое обично овуда, као и кодђ насЂ кравама око врата ве;ку — све то надвисила е месечина, кон е се умалимЂ таласићима цугскогЂ езера преливала, и свако наиманћ комешанћ воде, изгледало е као наисаиnie сребро. Мм бм сву ноћћ остали ту, да насЂ наше вође неопомену, да треба ићи и тражити гди ћемо ноћити; и текЂ кадЂ пођемо, осетимо како е зима, и како су наше озноене груди оладниле. (Продужен1в.)

3 А 0 ПАЗАРТ). У велнкои вароши Лондону налази се млого будала, кои имаш радо новце, сатове и драгоцћно прстенћ други лшдји, и немируш донде, докле ifi недобпо. Они долазе до тога чрезЂ лукавство и превару, а доста пут;и и чрезЂ _ отвашно нападанћ у средЂ подне и на сокаку- ^ дномђ испада за рукомЂ а другомЂ не. Лондо ickih тавничарЂ и џелатЂ знаго о томђ млого причати. Редкш случаи догоди се еданпутЂ некомЂ отмћномЂ и богатомт> човеку. КралЂ и млоги други великаши и госпое скупе се едногЂ дана у кралћву башту, у Koiofi су се путанћ виле и простирале до у едну шуму. Ту су дошли и млоги други грађани, кои нису жалили да учине еданЂ п^тђ и да изгубе сатЂ два, само да виде свога милогђ кралн и нћгову Фамил1го задоволЂне и срећне. бло се и пило, свирало и играло. Ишло се ушетнго по лепимЂ стазама међу мирисавимЂ бокорима руже, HeKifi самт> а некш у дружтву, како се е треФило. бданЂ човекЂ лепо обученЂ, као да е и онђ