Шумадинка

-OCVl; | AO » 1V/ ** tvs>

одђ тога дружтва носећи исподђ капута ништолв заустави се у некомЂ удалћномљ предћлу нодђ едносЂ дрвета, гди се e башта са шумомЂ граничила и помисли. „Та валћда ће ми но му драго пасти шака! како е мислјо, онако се и збмло. бданЂ господинђ имашћи блистагоћи прстенЂ, алатне ланце одђ сата, копче сђ драгимЂ каменћмЂ украшене и едну златну звезду, шеташе се по ладовини дрвећа и немислнше ни нашта. Али онаи угуреузЂ иза дрвета млого е у онаи ма мислјо ; изиђе предЂ тогђ господина, начини му еданЂ дубокЈи поклонђ , извуче исподђ капута пиштолб и управи му га на прси, молећи га притомђ са свимђ учтиво, да невиче, ерЂ нико несме знати? шта ће се они разговарати. Господинђ е паметно мислш: „тћло е скуплћ, него новцкг, болћ изгубитн прстенЂ него прст%", и обећа да ће ћутати. Милостивми господине," продуЈки наиадачљ, оћете л' ваша два сата за добре новце продати? Haioij учителв навјл сатове свакш данЂ другч1е. па за то никадЂ иемошемо да знамо, колико е управЂ сатш, а на сунчаномЂ сату излизале се циФре." Оваи господинђ оће неће мораде продати томђ ниткову свол два лепа сата за неколико краицара илн за толико, за колико се едва една чаша paitie попити моаге. II на такавЂ истми начинЂ одкупи му оваи угурсузЂ пр_хтенЂ, копче, звезду и златно срце. кое му е на кошулх>и станло. СадЂ помисли господинђ : „Фала Богу курталисао самв ce", али аидукЂ поче на ново говорити, дрЈкећи еднако у левои руци пиштолб : „милостивми госпо дине, кадЂ смо већЂ тако лепо насЂ двое пазарили, даи да вамЂ продамћ и it одђ могђ еспапа штогодђ." Господинђ помисли на ону пословицу, у какво се коло уватишЂ, онако морашЂ и играти и рекне: „дела да видимђ , шта имате." Лоновђ извади изђ џепа неке ствари, кое е одђ некогЂ чивитара покуповао или гдигодђ на клупи нашао, па му господинђ свако парче скупо и прескупо плати. КадЂ овомђ ииткову само пиштолб иепродатЂ остане, и види, да су добромЂ господину јоштђ неколико дуката у свиленои кеси заостали, стане му говорити: „Милостивми господине, аиде да вамЂ за гаи кусурт> продамЂ и мои пиштолв. Нћга е наиболши маисторЂ у Лондону саградјо, вреди, братЂ брату два дуката." Ала е будала „помисли господниђ у себи, и купи пиштолв. КадЂ доб1е пиштолв у руке окрене га на лопова ирекне: „Сгани мало делш, и пођи одма предаме, куда ти л кааЈемЂ, или ћу те на место убити." Али нитковђ скочи у шуму и рекне, пуцаите слободно, nie пунЂ. Господинђ одапне пиштолв и заиста Hie хтео пући. Мете шипку у цевЂ и увери се да ни зрнца барута у нбои нема. АидукЂ е међутимЂ дубоко заишао у шуму, отмћнми Енглезв врати се натрагЂ посрамлћнЂ, што се тако лако преварити дао.

ДОМАћЕ Н 0 В 0 С Т И. МонастирЂ ВунпЂ у онр. рудн. 33. Марта 1853. Година 1598. бћ1ла е, када су ннптђ непрестано силне гомиле невћрника, изв дал1>ни краева света, у Cp6in врвиле. Они су храмове у славу Христа спаситела подигнуте, рушили и сниноств нвтву гасили. И монастирЂ ОбровинЂ, тако у старо време а сада монастирЂ вуднЂ зовомми, ту е suaлостну судбу искуст. Онђ е крозЂ сва столћтјд старе независиме славе Србске ciho , па текЂ 1598. године разоренв 6fcio. Н о побогкнни народв србск1*и уоколнни тога монастира, nie тео одђ тога светогЂ места одустати, него е ипакЂ, сходно тушнимЂ своимђ обстонтелствамаЈ богомолго начин1о и ипакЂ — ту долазт и Богу се молт.

Ту е мирско свештенство онда сл\жило. Тако е двеста година непрестано траало. Сђ концемЂ осамнаистоп. сто^liTia почео е служити тои цркви свештеникЂ Рад.чсавЂ МилошевићЂ. Са свршеткомЂ осамнаистогЂ столћтча наврши се и искушеше и бћда народа србскогЂ. ПочетакЂ деветнаистогЂ с.толћтјн разагнао е облакЂ сђ неба Cp6ie и сунце напредка србскогЂ обаслло е Србно, и утћшило народЂ cp6cEiiS именомЋ Карађорђа. Све е своиски на носо устаило бмло докђ е Карађорђе ланце робства скидао, друга су браћа опетЂ цркве и монастире гледала. Садв монасгиру Обровину, зрака cnaceHia сине. Два важна Србина Никола Лунћвица и МиланЂ ОбреновићЂ долазећицркви кодђ зидина овогђ монастира дођу на ту ммсао, и разговорЂ са свештеникомЂ РадисавомЂ, како бм бмло да се монастирв обнови. То се брзо ипред тлЈи и оконча наползу возобновлћнл монастира; ерв е пламеит^ пропиреногв родолго6ia живо дћиствовао. СвештеникЋ —- Радисавв бмо е удовацЂ, онђ се пос-вети монашескомЂ чииу, и како она два важиа Србина, тако и онђ , снажно настану те се монастирЂ возобнови, а иотомђ наименуе монастирв Вуант> као hito се планина, у koi'oh се наоди зове. Штета што nie старо име остало. Срећно то време, када е монастирЂ ВулнЂ возобновлћнЂ и подигнутЂ, бмло е прпо доба восKpecenia славе и глободе србске. година 1807. отацЂ РадисавЂ управлвгоћи овомђ светомв обители, да 6 bi нуждно братство саставити мого закалуђери и снога синовца 1 осифз Милошевића, кои е дотле 2,—3 године мирскш свештеникЂ бмо па удовв остао. Наскоро затимв умре отацЂ РадисавЂ и отацЂ Јосифђ МилошевићЂ предузме правленје монастира Вунна као нћгов-в пострижникЂ и поставлћн!и иастонтелв. Заиста nie мого оваи светБп*! домђ у почетку свогђ возобновлена, 6 ол 1 мђ старешину пожелити ни добмти. ОтацЂ Јосифђ узевши преда се управу тога монастира, возобнови nypiro одђ три села, Брђана, Нрислонице и Лунћвице, означи шуму и атарв монастирс1Ии, и свакји се данв старао о болћмв снабдћHiro тога светогЂ места. Онђ е безодморно дћлао о напредку монастира особито о умноженго баштине монастирске и то до 1833. отацв побуђенЂ побожнимЂ чуствама своима науми посћтити и светми гробЂ Христа Спа. сителл. Оиђ срећно оконча ово христјлнско и молитвено путешествје и врати се у монастирЋ ВуннЋ са свомђ смирености монашескомЋ. Сади као apia и посћтителв светога гроба, нашв отацЂ 1 осифђ , увелича свое почитаHie и уваженћ кадЂ побожногв иарода и буде прозванв аџи 1 осифђ; онђ , као разуманЂ човекЂ, великЈи почитателв свога духовногв чина и неутрудимми дћлателв божЈегЂ винограда, CBaftifi е данв све више и више почитованв и уважаванЂ бмвао. Оиђ, достоанћ свога чина, довео е монастирЂ Вуннв у таково положенћ кое му кодђ целогв народа честЂ чини. Све е подђ нћгови»1Ћ настолтелствомЂ цветало. Цркву е монастирску j'Kpacio и измалао, звонару извона подиго, баштнну распространт и уредт, а шуму такођерЂ распространјо, подгат и у добромЂ станго сачувао: све е то онђ јоштђ сђ помоћу четирЂ брата с вол у монастиру израдт. Ово братство монастнра Вуи"а, могло бм служити за образацв слоге ; но то се све разумнои управи наше га аџи 1осиФа благодарити има. И брат|'л нћгова есу достоинм служителви светога олтара кои су тои слози еве приносили; али и нашЂ ania свуе братЈго као отацЂ синове сматрао и тако сђ нвима живјо. Ivao што све на овомн свету конзцђ има тако и животђ човечји. НашемЋ е аџји настала бмла 75 година старости и ! ОП1Тђ еднако се онћ отимао и nie уступао cBoioH брат!*и, како у раду тако и у молитвама особито