Шумадинка

'У/i 1/1 S.w>-

овога ведикога поста. Но дани су избронни бмли, и часЂ дође, да нашЂ добрми аџи 1 осифт > у нћдра Авраиова оде. Онђ е се 13. Марта разболео а 16. ноћу upece^io увћчностб. У понедел!>никЋ 17. Марта предћ вече, тћло нћ" гово, сђ великимБ тор!иествомг> жалости у присутствпо силногг. народа изг> околни села, и многоброиногг. свештенства оба чина, предано буде матери землви. Покоипик гз е рођенЂ— 1777. у селу Добринљи окрун;. угкичкогљ 11 а како му е мати остала удовица, она е се удала у село прислоницу iiypiro м. Вуина, и сву е свого децу собомЂ одвела. Ту е он в сћ браћомЂ св 010»1 ђ јкив 1 о , и како е и више браће по магери имао, тако се они ту стане умно}ке и расплоде тако, да е та Фамил1н у ономђ краго врло многолгодна постала. Само петЂ лица има, кои свештеническш чинђ имаго. Но нашЂ упокоенми aiiifl Hie забоpaeio и себи наслћдника, изђ свое Фамил1е, у м. Вуину оставити. ОтацЂ Партен1е, кога е онђ одђ младости монашескомЂ чину nocBerio, скромнммЂ и точнимђ испуннванћмЂ св. обреда монашески, као и трудолгобЈемЂ у економичномђ обзиру, велику е надежду, шштђ за живота, почив. anin давао. И заиста, упокоенми агпн, бистримЂ своимђ окомђ Hie мого достоишегЂ изабрати- v ") НашЂ у покоенБШ аџи 1 осифђ , покраи многоважне монашеске дужности своб, участвовао е у време Карађорђево, готово у свимђ биткама онога времена, и велике е труде подносјо. Све што се на напредакЂ и срећу нћговогЂ отечества односило, онђ е о свему томђ благородно ммслт, и свагда живо саучастје показивао. — Пре смрти на неколико дана, самЂ е писмено неко расположенћ, са доста знатномђ свошмђ собственоћшу, учин1о. Ни едну цркву ни еданЂ монастирЂ у окруиикЈ рудничкомЂ Hie изоставЈо и заoopaeio, свакои е богомол&и по неку суму оставт; шта више и oupy^iro чачанскомЂ неке е монастире поменуо и поклоне имђ завештао. Али монасгирЂ ВуннЂ, место нћговогЂ постриженн, света обителв, гди е наивећз' частЂ свога живота у монашескомЂ чину провео, онђ е наизнаменит!к> частЂ нћгове наклоности и благодарности добшсве што е иза горнЂи завештан^н остало, истоме е монастиру остало. Богђ нека га причастникомЂ царства небесногЂ учини, ерЂ е онђ шштђ овде па землЂи своимђ добримЂ дћлима зато заслуге учинш. Вћчна му памнтЂ.

С Т Р А Н Е II 0 В 0 С Т И. — Овде саобштавамо читателЂима Мађарско нзическо оченашЂ, кое е 1848. године за време буне по целои Мађарскои циркулирало: „ВеруемБ у едино Кошутово свемогућство, кои е Мађарску и ЕрделЂ изнова ствоpio, кои се зачео у истинитости, а po^io се у Земплину; кои е одђ Метерниха б i.i о мученЂ, у БудимскомЂ граду саранћнЂ, а после три године одђ мртвихЂ воскреснуо и вознесао се горе у ПожунЂ, да оданде бечкомЂ грулеаЈу пресуду изрече. Веруем -б у Кошута, у пододговорно министерство и у саединенћ Мађара за вечиту слободу Аминђ. " — Лгоди напредуго сђ нђјовимђ изобрћтешнма толиkd , да 2.000 год. неће имати шта радити. СадЂ су изнашли у Енглезскои едну машину за изкопаванћ крумпира. *) КадЂ е тако у свему достопнћ свога предшественика треба а и праведное да онт» н!јгово место н заступи.

кого два конн вуку. Она изкопава крумпирЂ изђ землћ, чисти и на кола га баца, а селнкЂ поредЂ свегЂ тогђ посла нема ништа радити, већЂ може пушити, ако е дуванџја. —- Бирманци злоставлаго непрестано Европеице. ГенералЂ Годвинђ дошавши изћ Енглезке руиоводиће походђ проти†Бирманаца. Онћ е већђ проти†нби ратовао год. 1827. — Како се давно чуло намеравали су Енглезн развалити стаклену палату, у кого су пр. године излоге свегске на угледЂ ставллли; а по новјимђ извест!нма противи се томе една частЂ Енглеза и желе одђ нћ начинити едну зимнго башту. — У Паризу умро е овм дана еданЋ особеннкЂ и начшпо е тестаментЂ, кое га нзвршиванћ задае не малу бригу власти, мокоинни е ocTaeio 200.000 Франака, да ш свимђ лицама равно поделе, кон су обигавала уеднои нћговои кући последнви 10 година. Истраживанћ овм лгодш, кои су пре 10 година v тои кући живили, Hie малми посао.

Оглаен. (15) (3—3 Долеподписанни облвлгоемЂ свакоме Koift бн случаино одђ задржаванз мокраће тако званогЂ камена страдао да самЂ му устанго за 24. сата помоћи, и да у томе свакоме и у свако време мого помоћЂ дати неодричемЂ. ВшарЂ АџемовићЂ, ћатисБ ђумрука Београдскога. (16) l 1 —З 4 ) Чиновници окруаид пожаревачкогЂ ступивши пре краткогЂ времена у погодбу са Алсксомђ 1овановићемЂ, шн аидеромЂ Аустриско-Бело-Цркванске регементе да имђ по постоећои уреби униФорме и све остале овои принздлежеће потребе набави. — такове су одђ нћга већЂ добили. Па како су исте алБине у Бечу правлћне чега ради е маисторЂ Алекса нарочито тамо ишао, и како су одђ Фине матер1 - е и вешто скроене безЂ да се и наиманћ примћчанје сверху нђи учинити може, и како су спрама красоте и важности НБине за доста еФтину цену начивћне, то не само што се поменутомЂ Алекси као почиташн достоиномђ маистору овб 1 мђ благодарностБ изнвлгое, него се свакш чиновникђ отечества нашегЂ коме е нуждно униФорму имати, уверава, да му истми маисторЂ Алекса уз евши само меру, за наикраће време изћ Беча добавити мож е целу униФорму доста умћреномЂ ценомЂ, почемЂ е онђ нарочито тога ради контрактЂ у Бечу заклгочш, по коме се на наибржу руку ма колико бмло униФорми добити може. Ко дакле оће нека се поради овога обрати на писара окружногЂ пожарев. суда Каракостића, преко кога ће моћи маисторљ Алексу за у ПожаревацЂ добавити, и сђ нБиме ce погодбе ради састати. У Пожаревцу. Збогт. Ускрса у ВторникЂ новине изаћи немогу.

У Кнбигопечатни Кннжества CpBie.