Шумадинка

i»« 11Q >//j v->4 lly

нл прећи. Богатоумнми човект> скопчава вештество свои речш; немарећи изћ какви се е.чемента ово састои; празноуманЂ човекЋ могке валнно чисто говорити, па да опет!> нема шта казати. Како може онђ осетити, да е какав-ћ безсмисиенми подметак1> у место важеће речи изказао, кадЂ му ова речв никадх> nie живила у глави, ерЂ nie о ствари мислјо . Има више начина чишћена и обогаћаванл езика, кои се управо сви мораго сватити, ако езикЂ треба да расте :кивотанЂ. Поезја и страстни говори едини су извори изђ кои ова skhbothoctij истнче; и макарЂ да они у cBoiofi наглости и мало повалнк» но опетЂ отане се и чисте струе потеку изђ нби. К. бдна C i )6 kiihs .

Господинт, и берберинг. Г осподинђ некји имао е берберина, сђ коимђ е врло задоволанЂ бмо. У обично доба, кадЂ треба да се 6pin, отворе се врата, госиодинђ се и неосврие, epb онђ зна да е то нћго†берберинЂ. Посади се на столицу и већЂ га онаи почне сапунити, кадЂ господинђ зачућенЂ подигие главу и рекне: „Али море, тн ниси мои берберинЂ, одкудЂ тм овде и како?" „НаипростшмЂ начиномЂ; одако ћу васЂ »1 6piaTn. Н)че самв ce коцкао сђ моимђ другомђ . КадЂ му се изпразни џепЂ, почнемо мећати на коцку наше муштер1 'е, и тако васЂ n на кончини доб |'емЂ."

МРАВК У ТОПЛИМТ) НРЕДМИМА. Широке колоне мрави двин!у се безбрижно, и немаре за никакве препоне; густо еданЋ до другогЂ зб!ени ми.пони миле по читзвђ сатЂ у ду:нину, а око нви трче m.ioiui воиници тамо амо, да наншше и увате какву жинотито, кол е тако несрећна да се неможе ни силомђ ни брзиномћ одђ нје.и одбранити. Ако се мрави каквои кући приближе, онда имђ домаћинЂ радо отвора све зачколЂице. и клопи се, ерЂ ма шта да се подђ палмовимЂ кровомЂ улегло, т. е. шкодлђиви дрвн и бубе кое у скривености велику штету човеку чине, то све нзвуку ови путугоћ и мрави на видикђ или принуде кђ бћгству. Никакво таино место у колеби неостае неиспитано и животно, кое е нђјовђ долазакЂ дочекало, оно е за цело изгублћно. Они надвлаћуго и велике 3Mie по сказиванго урођеника, ерЋ како гди опазе 3Miro да се сунча, одма начине кругЂ око н!> и она се бадава труди, да утече, ерЂ за часЂ скоче на нго шестЂ и више непрјнтелн, и што се она прев|'внћмЂ више труди да се избави. то се све више умножава чиc .io нћни непр1нтелн; манг>и мрави главне воиске нападну илндама на нго, и премда се зм!и на неброено места већЂ ранћна еднако yeifl, то опетг> за кратко време неостае ништа више одђ h I >, осимђ лепо очишћенм kocti'h). Н оћу скупи се ова цела воиска у иеколико кугли, кое изгледаго као наивећЈи дулекЂ, а чимђ се данЂ понви, размилу се опетЂ и проду жаваго свое путованћ.

Д 0 М А ћ Е 11 0 В 0 С Т И. бданЂ жителћ београдскш и маисторЋ заната терзЈискогђ Н. Н. поводомђ ове кодћ насЂ наново сада наступивше ладноће времена, бафо е погледЂ свои на бћдно станћ овде у мћсту живеће сиротинћ, коа nie у станго дрва себи за огре†набавити. У чему да бм истои подпомоћи могао — данасЂ е кодђ Полицје наше поклонјо 4 Д дес. да она то, преко свош кварталиика даде оваковимћ сиротимЂ лицама, за наведену нуждну потребу поделити. На овакомЂ редкомЂ примћру и ycep^iio; овимћ се поменутомЋ добротвору нвно благодари. Чачант, 4. Априла. До 15. пр. м. умрло е у срезу драгачевскомЂ овомђ окружпо трое дћце и еданЂ момакЂ одђ грознице, кон се на оваи начинЂ починћ и свршуе: Наипре човека, жену или дћте увати грозница, после на стану жигоеи и пробади међу плећима, и око врата, и онуда почне отнцати као кадЂ пчела или осица уеде> после овога отока болестникЂ сасвимЂ изнеможе; некима nai;t> гуке изподђ yuiiro величиномЂ као песница порасту, по томђ провале се и нека бела течностг, нзђ HfciS изађе, а некима опегЂ беле оспе величиномЂ као пасулв по устима, езику и устнама изађу, а пошто ова оспа или гуке нестану и напрагЂ се поврате, онда болестникЂ умре.

И 3 Ћ ДОМИШЛИНА НекЈн ОФицирЂ безт> бркова тако е знао разтезати свое лице, да докђ парада трае онћ свое велике густе обрве тако подђ носђ снизи, да се ни приметити неможе да бркова нема. Календарти Ако мужЂ доцканЂ увече дође. а незна се изговорити гди е бмо "есто cei'.anl. и грмлавина ПодикадЂ и громЂ ударАко My;ui> у месоеђе неводи жену на балЋ — кишовито це^м месоеђа. Ако e мужЋ жени у почетку лета свиленЂ ФистанЂ °^рекао — време се брзо менл, ладно и врло мутно. Ако мужЂ има плаћати дугове о ускрсу, брзо му постђ прође. РазговорЋ у кафани. КаФеџЈн. Овде Фали јоштђ еданЂ грошЂ по рачуну. Гостђ. То е за послугу.

С Т Р А И S Н 0 В 0 С Т И. КечкеметЂ: врло е зкалостна вћств, koio смо изђ села Токту добили. Тамо бесни црвена грозница међу децомђ тако ако, да су већг> GO покраи помоћи докторске умрли. — АрадЂ. На путу близу Батуче noiinio се ужасанЂ пожарЂ у шуми. Шума е на три места нава .шце запалћна бмла. ■— Новми-СадЂ. У Шиш атовцу понвила се нека болестЂ међу овцама. одћ кое су већв 150 оваца лоскапале; кажу да се та болестг, одг> блатне траве породила, •— ПрагЂ. 3. Април. рим. ria.ia е горнн частв горонн развалине Окора у Чес.кои. — ПрагЂ, 12. Апр. н. р. отворена е дворана вештине, у itoioii су млоги лепи живописи на угледЂ ставлћни. Првми данЋ бмло ifi е око 251 живописђ. — Луи-НаполеонЂ, принцЂ президентЂ Француске републике устае лети седамт> caTift, а зими у осамЂ, прочитава наипре наиважша писма, коа су сђ онакимЂ печатима снабдћвена, какове е сђ нћговимЂ повереницима уroBopio. У 0 сатји одлази у башту, а носле у свои кабинетЂ, гди га чекаго нћгови ађутанти и ОФИцирн, коима онћ свое заповести издае. ЗатимЂ чита новине, у коима,