Шумадинка

136 т-

Ладно пролећнћ време и енегв доста су добра принели, ербо млоге гусенице, кое су већт> бмле се излегле поцркале су одђ снега. А да небуде гусеница наипреча е помоћв лети поватати све лептировеСадљ се обично белми лукх. сади, и млоги лгоди различно гатаго, да имђ буде лукЂ лготв, но нема болћгљ средства зато. него пре нег' што се посади да се добро у ступи утуче. (Домаћи •ifcnap'b.) Кога боли зубЂ нека га уз.ме па нека га меге подђ кућнми прагљ на слеме, и неће га више нигда забодети Кога боли глава, иреки е лекљ нека е остави некЂ боли, и тако она he сама себи шкодити.

НАН0ЛЕ01П) КАО ДЕТЕ. ГраФица Дорзаи прииоведа, да iofi е госпои Летиц1н, кад -b е едномг. кодћ нћ бшла слћдугоће саобштила: „Само, кадЂ се мога сина опоменемЂ, a се т Ј .шимђ. Непрестано ми стои предЂ очима. Fle као царЂ не као неликш мужЂ, него као мое дете, мои НаполеонЂ, кадЂ јоштђ Hie бмо нич1и, него нћгове маике. Онда га 1 оштђ нико Hie познавао. Лена времена! ... едно вече, л мислимђ бшо е онда одђ осамБ, или денетЂ година. . . ишао е по башти горе доле, као човекЂ, кои о нечему разсуђава; а бмо е дете као што самЂ вамЂ казала. Киша е падала нко; нћгова браћа ушла су у дворану, да у сувоти играго. Л самБ више пута лупала на пенџерЂ и звала га да кђ мени дође. Онђ g слегао раменима за знакЂ нћговогђ незадоволвства и ишао далћ. Киша е као потокомђ лила, но онђ чиннше се, да слабо зато мари, него е продузкавао сђ непокривеномЂ главомЂ нћгово шетанћ, и сђ оборенимЂ ногледомЂ кђ землви. Неколико е путш застало кодђ малога водоскока, кои се у нашои башти налазЈо и са задоволЂСтвомЂ гледао е како вода скаче а по некш путЂ пресецао е прстомЂ зракЂ воденши. При нуцанш громова стресао се, ал' то nie бмло слћдство стра, него слабости живаца. Прекрсти руке и погледа на небо, као да очекуе мужествено ionrrb еданћ громЂ. ПошлћмЂ слугу кђ нћму н заповедимЂ му, да га кући доведе. Онђ одговори ладно, али учтиво: „кажи Moioii матери, да е врућнна, и да свћжЂ воздухЂ уживамћ." КадЂ самв Ј оштђ еданпутЂ слугу послала, nie хгео ни одговориги него му е окренуо леђа и пошо брже одати. ТекЂ кадЂ е киша престала уђе до коже мокарћ кђ мени у дворану. — Тм ниси, имао право смне мои, што ме ниси послушао. — Бмло е проти†мое волћ, л незнамЂ, шта ме е у башти задржавало. H ћу да будемЂ воиникђ и зато морамЂ се зарана навикавати на кишу и рђаво време. fl нисамв девоика, него човек-Б. — Тм си дете, рекнемЂ му н, и шштђ непослушно дете. КадЂ оћешЂ воиникђ да будешЂ. то се мораш -ђ наипре учити послушности. — Али а ћу заповедати, рекне ми онђ сђ тако гордимђ изражаемтз, да ми е смеи сузе на очи натерао. — Пре него што тм почнешЂ заповедати, морашљ се покоравати и то врло дуго. КадЂ у службу стугшшЂ, неће те одма за генерала поставити.

— Онђ дође кђ мени, узме мого руку и претисне е за зндкђ , да н имамЂ право, ерђ то Hie никако хтео сђ речима признати ; тако е бмо поноситђ шштђ у томђ возрасту! —■ На шта си мислт, кадћ си тамо горе доле тумарао? запитамЂ га полгобивши нћгову мокру косу. — СадЂ незнамЂ ништа више, мислш самћ на млоге ствари... опоменуо самБ се сна изђ прошле ноћи. Таи ми се санЂ допао; CHio самБ , да самЂ постао владика. Hie л' истина, лепо е бмти владика? иду л' и владике у ратЂ ? —• Не иду сине мои, то имђ e забранћно. •— Онда оћу да будемЂ воиникђ , кадЂ небудемЂ више дете. КадЂ ми буде петнаистЂ година, нећу 6bith више дете, ел' те мати ? Али опетЂ мало нешто. СадЂ се замисли мало, погледа горе и рекне: — КадЂ ми буде петнаистЂ годинаДн ћу бмти човскђ! — И сђ тимђ пође и отиде опетЂ у башту." „Велика ова жеиа •— тако приповедаше далћ граФица Дорзаи — после овогђ преповеданл ућути, но нћне су се устне јоштб мицале; лако ми е 6 бјло поннти , да ce она са овимђ пр1нтнимЂ опоменама радо забавлала, и да е, осимђ cairo путова, кое е нћнЂ синђ прошао, нћгово детинство материћмЂ срцу наимилЈе. Л iofi полгобимЂ руку и оставимтЈ е узбуђенимЂ срцемЂ, радугоћи се свр' свега, што самЂ кодђ ове особите жене видила и чула.

Д 0 М А Ii Е НОВОСТИ. — У прошлу суботу држанЂ е у овдашнБОи великои цркви иарастосЂ за упокоеногЂ Г. Аврама Петрон1'евића, гди е присуствовала и Нћгова СвћтлостБ, и чиновници изђ ceiro надлежателства, са велнкимЂ броемЂ грађана. Г. МитрополитЂ е свагценодћиствовао, и при свршетку roBopio е слово о заслугама упокоеногЂ. — У окр. чачанскомЂ, неки непознати лопови, између 25. и 28. пр. м. дошавши сђ колима на подрумЂ Милована Лазовића, o6iro оваи, и оточе изђ бурета 350 ока шлБивове paitie, 100 комове препеченице, и млого јоштђ натоваре на конћ и побегну. — У окр. шабачкомЂ изгорела е кућа Срећка Пантелића изђ Месараца заедно са свима у нђои стварма, до 300 гр. вредности. — У окр. уашчкомЂ у грезу рачанскомЂ, нека влена жена Саве Симића изђ Сирча, ишавши 12. пр. м. увече изб Рогачице кући CBoioK, исто вече напрасно е на путу умрла. — Чуе се да е Омер-паша изђ Босне на позивђ отишао у ЦариградЋ.

С Т Р А Н Е Н 0 В 0 С Т И. — Пешта. Нови закони за Маџарску изићиће скоро изђ печатнћ. — МиланЂ. Гвоздении путЂ одавде до Комо лредатЂ е државномЂ уиравлннго. — БаденЂ. 11. Априла ) мро е овде царско-рускш советникЂ Жуковскји. Истбш е своимђ списан!'нма задоб!о важно име у рускои литератури, особито нћговомЂ преводу грчкогЂ поете Омира.

У КнБИГОПЕЧАТНИ КнЛЖЕСТВА CpBfe.