Шумадинка

3«.

У Београду, у Вторник -Б 29. Априиа.

1852.

УМАДИНКА, ЛИСТЂ 3 А жтљтжшттшшљ 9 ж ®®в©отш< Учредникљ и издавателв Лгобомнрљ П. Ненадовићљ.

Ован листђ нзлази Вторннкомт. н Петкои-Б. Цена му e годншнд безт. завнтка 14. цв. а полгод. 7 цв. са завнткоит. по цв. на по год. скупл^Ј. Ко желн у Београду да иу се носи кућн а не у дућаат. нлн у канцеларио по цв. на пола год.

ТВРДИЦЛ И АИДУЦИ. (Дога^ан у Шпан!и). „Тако ми живога Бога", говораше Tio Кодина", јки вога ми Бог?! л самБ христ!ннинЋ, и ако самв Meaiii.iiB, и нико на светЈ немогке казати, да е господарљ ове меане ма каквои муштерји рђавЋ советљ дао. Неидите преко Жаена... доста, и звамЂ шта д знамљ! Истина путг, е краћји, више се онуда путуе, алн опетљ Hie наиболвш. Између Кампила де Аренаса и Кархелн догодила се више пута иесрећа. И доста. .. н знамЋ, шта л знамљ, зато: даите се усоветовати, идите болћ преко Пиноса де ла Пуенте, Пуерто Лопе, Алкала ла Реалв и Алкодете. Оставите Жаент. на страну и савите кодђ Баилена опетх. на ne.iHicin путЂ, кои води у Мадритљ. Туда е наибезбЉдн1е путовати, и а небм васћ за цео светЋ у несрећу бацт; и доста, п знамг>, шта л знамг.!" „Баци те кости другомБ псу, меанџјо," одговори му некш старацЂ 'рђавогЂ изгледа. Нћгово мршаво и шиласто лице свршавало се у еданв навиликљ седе косе Предна частБ нћгове алБине беше одљ чое неизвћстне бое, и тако излизана, да су се жице могле бронти ; а на леђш у место чое стаало е дебело платно. Цело држанћ овогљ човечулБка издавало е тврдицу, и на првми по гледЋ мого се познати, да е смнб Лковлћвљ, коме бм у пређашнн времена, безт. да питаш, Сант> Бенито навукли. „Баци те кости другомЂ псу Tio Кодина", говораше онђ", и немои наст. тимт, вабити. Тм намљ позаим.поешг. твоб конћ и кола и советуешљ насљ, да идемо заодншмљ путемЂ? Одавде доПиноса има двасата; одб Пиноса доПуерто Лопе два; до Алкале три; до Алкодете три; до Гвард1е иетљ, до 1 орекампо три; и до Баилена четири. Три идва чине нетт,, и три осамЂ , и три еданаистЂ, и петБ и три и четири износи двадесетЂ и три сата, а на другои страни има само осамнаистЂ. То бм нашЂ путЂ за еданЂ читавми данЂ нродужило, а свакидашнБШ трошакЂ износи два гроша, и на свакогЂ бм пало у доброи кастил1ннскои монети шестБ стотина двадесетЂ три и една трећина мараведи. или осамнаистљ Реала де ВелонЂ , шестЂ и трећина Мараведи." ,Дако ми наши драги владичица д , придода меанџјн „ако самБ н на то мислш, нека ми светБЈи Л ковђ одђ К омцостела, светми Игннтђ и свети мученици одђ Гранаде у смртнми грћхЂ запишу. Али веруите ми, ко иде наикраћимЂ путемЂ, Hie свагда сигуранЂ, да ће наибрже до места доћи. Послушаите вм мене, добарЂ е советЂ скупЂ,

ерЂ, као што самБ пре казао.. . л знамЂ, шта л знамЂ." „Шта вм мислите?" запита старацЂ оба свон сопутника. „Што се мене тиче", рече еданЂ ударашћи се по џеповима, „аидуци ће се преварити. И кадЂ путЂ оваи свршимЂ, непретичу ми вшне него два гроша, а и то ћу радо дати, само да доживимђ каквми чудноватми случаи. У осталомЂ меии е све едне;" дода говорникБ сђ сднимђ скокомб у воздухђ; ерЂ онђ беше позориштникЂ, „да л' ћу се гако ил' овако увћчностБ торнаги." Tpehifi путникЂ радЂ е бмо да се другимЂ путемЂ путуе; али га нису слушали." БаремЂ, говораше онђ ? " баремЂ бм требало, да у ово немирно време имамо три четири наоружана Ескопетера, кои бм насљ у случаш каквогђ нападана бранити могли." „Боже сачуваи!" повиче старацЂ", никакву пратнШЈ то бм толико значило, као да силомђ покажемо, да богзна какво благо са собомЂ носимо. Тако што служило бм аидуцима за добарЂ знакљ; а три Ескопетера коштаго с i!а i; iи данЂ наиманћ четири Пецета; то чини за три дана тридесетЂ шестЂ Пецета, или седамдесетЂ два Реала де ВелонЂ; а на свакогЂ одђ насЂ припало бм осамЂ стотина шестнаистБ Мараведи, безЂ други трошкова. Онда бм ми све едно бмло, та узели мое новце аидуци, та пратнн." Они се дакле крену на путЂ и непослушаш меанpiro. „Ако ти повичу да станешЂ, дечко", рекне меанг .иа it04ianiy," а тм стани одма, нити чекаи, да ти то другш путБ кажу, да небм на мое мазге пуцали. Тм се стараи само за нби, а за остало се небрини, то се тебе ништа нетиче ! и садЂ сђ Богомђ пошли мои господари. Нека вамЂ владичица боева, света дћва одђ Кова Дунга нћну помоћБ даде." Прво вече путованн прође имб срећно; само су спазили иза ћулр1е одђ Кубиле коа води преко Pio Beipo, гди едамЂ човекЂ покраи пута трчи, часЂ пред -б кола а часЂ иза кола Видили су га јоштђ у Кампотеиру, гди су се одмарали. Овде нрестае кралћвство Гранада и улази се у кралћвство ЖаенЂ. ВећЂ се почео сумрачакЂ ватати, и зато nie се могло видити, да л' е онаи човекЂ самЂ, или е шштђ когодђ сђ нБиме. Другш данЂ, текћ што су оставилл Кампилу де АренасЂ, тамо, гди се нутЂ иоредЂ дудовм иолл eie дуЖЂ Pio Кампила, виде пјтђ сђ еднимт. конопцемЂ затворенЂ, кои е бмо везанЂ за два противостоећа дрвета. Ч имђ су путници то опазили, одма су чули некш громовитши гласЂ