Шумадинка

Ш1 134

„Хо, хо! вм мазговн, не тераите тако брзо! Караго. чекаи мало!" Кочјншђ стане одма, а еданЂ човект>, кое га е лице 4oioMi> покривено бшло, на Koiofi еу две рупе за гдеданћ прорезане станле, прнтрчи колима, а за нбимђ слћдовали су нви дванаиств; толико исто пушака могло се видити изЂ облигкнћгљ чбуна на кола управлћни. „Мон господо", говораше умотанми човекљ, „нашт> кротк1и кралв Донђ Карлосљ начин!о е свету дћву за свогљ военачалника и а се надамЋ да нећете одрећи почитан1'е прама нћму, него да ћете сђ нама заедно на землго пасти, и за славну побћду нћговогт. оруииа молити се." Два путника већЂ су пала сђ кочЈашемт. заедно на землш, али старацЂ cKynio се савт> и завуко се у едно ћоше одт> кола, па ћути. „Фали ми ioiirrt едант>", повиче Бандолеро, „хеи устаи! Господаре Донт> Tperopio Кукалоне изт> села Падула, немоисе стидити!" Па онда га увати за ноге и повуче га изт> кола доле, тако да е покраи нћговм другова коликш е дугт> пасти морао. „БезЂ сумнћ", продужи „аидукЂ, вмћете као добарЂ ШпанБОлацЂ поитати, да свима средствама кђ обдржанго воиске свете дћве притечете." КадЂ ово изговори, стане претресати алвине путника, а двоица одђ нћгова дружтва предузму таи истми посао сђ колима и пртлагомЂ. Кодђ прва два нису се дуго задрлЈавали; чисто су знали, да су то два сиромашка. Одузму 1 имђ нвтву малу суму грошева, и оставе свакоме по нешто ситнм новаца. Али сђ Донђ ГригорЈомЂ мислили су сасвимЂ друг4ie. КадЂ су га сђ осо 6 итомђ пажнвомЂ претресли разговарали су се међу собом -ђ, као лгод!и, кои нису нашли, шта су тражили. Почну га наново претресати; свуку га гола нага, истресу му све џепове. То су исто учинили сђ колима. „Де говори, Tperopio Кукалоне," повиче Арамбаша „гди си твое злато сакрт?" „Д васЂ уверавамЂ, господо, да немамЂ ни едногЂ дуката", одговори старацЂ дркћући. „Шта Tperopio! зарв тм незнашЂ, да е rpioTa лагати? мм те добро познаемо; ти си изђ Падула пошао са шестЂ стотина дуката, и та сума, подђ твоимђ рукама могла се е пре увећати, него сманнти. Мм неможемо допустити, да ти те повце у МадритЂ носишђ, гди ће се у служби рђаве ствари, или на пропаств твое душе употребити." „Тако ми свете Mapie! Тако ми светогЂ Лкова! л вамЂ се заклинћмЂ, да никаквогЂ злата немамЂ." „Заклинви се Л ковомђ и MoKceioMt, проклетми Евреине!" повичу аидуци, „и кажи намЂ, гди су новци, ерЂ ћемо ти трбу разпарити, да видимо, еси л' ш прогутао." „Милостива Господо, л васЂ шштђ еданпутЂ уверавамЂ, да новаца немамЂ. Узмите ми што имамЂ ... мого алвину, мои огртачЂ...? „То бм лепо бмло! не, не, Mbi оћемо новце, еси разумео? они шестЂ стотина дуката." ЗатимЂ почну му нбшвимђ штилетима ноге и руке голицати, докђ су остали еднако по колима преметали. „Аиде да га обесимо!" иовиче еданЂ.

„Не, не!" рекну други, нетреба да га лишимо говора. Болћ да га разтргнемо на четири черека, тако ће намЂ шштђ моћи казати, гди е canpio дукате." ЗатнмЂ испрегну мазге, вежу ш за TperopieBe ноге и стану ifi терати. СтарацЂ иочне ужасно нукати , дуци му рекну, да невиче, ерЂ се лгод!и могу скупитил ПоредЂ ceiro т!и мука еднако е Tperopio ћутао. Крвв му потече изђ рана а цело му тћло o6^ie ладанЂ знои. „Даи да изгоремо све! викне еданЂ одђ овм личинара, „кола пртлнгЂ и овогђ маторогЂ тврдицу, шатв се нађе злато у пепелу." Како су рекли онако су и учинили. За часЂ скупе читаву гомилу суви дрва, привуку кола и пртлнгЂ, кадЂ се на еданпутЂ зачу вика, кон имђ е дала знакЂ, да имђ валн бежати. И заиста мого се чути топотђ kohh у близости. Аидуци се већЂ бмли удалили, али еданЂ се врати натрагЂ, прнближи се Tperopiro, кои е полумрта†на землви лежао. „Tperopio", говораше онђ , дигнувши едан -б грднми каменЂ са землћ; гди си део шестт> стотина дуката ? казуи брзо." „Господаре, вм добро знате, да самв н сирома човекЂ а имамЂ жену и ситну децу." „Ниткове, гди си део дукате? казуи таки!" немамЂ дуката." „Е дакле прими награду за твое тврдоглавство !" и кадЂ то изрекне спусти каменЂ, кои е донде сђ тешкомЂ мукомЂ држао. ПозориштникЂ међу тимђ окуражи се чувши тоиотђ приближавагоћи се конн, дигне мало носђ са землћ и oпази, да е само гоштђ еданв аидукЂ ту. Скочи дакле на ноге и гурне га у ономђ истомђ тренутку кадЂ е каменЂ спустити хтео, тако лко, да nie мого старчеву главу погодити. Само му одкине едно уво и нажулви му раме. АидукЂ побегне, па и нћга, као и нћгове другове сакрЈе шума одђ очјго . Вмше путника укажу се на конвима, и почну се сђ ранћнима занимати. К оч Ј ншђ упрегне нћгове мазге, и Кукалона доведу у Кархелт гди е сутраданЂ дошао Алканде машрЂ одђ ГвардЈе, да стварв на протоколЂ узме. Како старацЂ, тако и нћгови сапутници изпричаго све , што наши читателЂи већЂ знаду. Ранћнми дода гоштђ , да ни едногЂ аидука Hie познао, ерв су сви бмли умотани. и нБиове гласове променили. Али мислнше притомђ , да е морао међу нвима бмти Henifi Лопе СаенцЂ, кои е до нћга у Падулу седт, ерЂ е само онђ мого знати брои дуката, кое покраи себе носи. „Дакле вм сте за цело имали те новце. кое су аидуци одђ васЂ искали?" СтарацЂ се уеде за езмкЂ и искриви уста, као човекЂ, кои e што несмотрено рекао; и изђ стра, да се небм несмотренимЂ одговорима јоштб више одао, одрекне свакш одговорЂ. Правосуд!е почне свон истраживанн по испиту. К одђ Лопе Саенца нађу више парчета чое, у коима су по две рупе прорезане бмле, и она су очевидно за покриванћ лица служила исто тако могле се видити свћже крваве Флеке на алвинама, кое Лопе Hie обично Hocio , и кое е морао имати скоро на себе. Путници искажу, да су те 1 предмете на кривцима видилн. Лопа Саенца бацу у тавницу Гранадску, гди е скоро затимЂ признао свого кривицу, и нћгове другове одао, за-