Шумадинка

139 im

О овоие имао бм вамЂ |'оштђ ковшта казивати, али морамЂ ћутати. Паметв и срце противослове често едно другомЂ; срце насЂ млого пута натеруе да говорнмо, а паметБ каже ћути.

да

су

М Р В И Ц Е. Садашна слобода, еднакостb и братство у Францускоп 1.) Свакш човекЂ има право да буде човекг.. 2.) Свакш човекЂ има слободну волго, може хтети шта ohe. 3.) Слобода мишлћнн несме се ни на кои начинЂ ограничити; свакш може мислити шта оће. 4.) РавноправностБ ceiro народности. Сви народи мораго плаћати државне дугове, за кое непододговорни министри одговараго. 5.) Слобода верозакона. ВерозаконЂ ствара блаженство. Вера не прави никакву разлику , сви мораго по. резљ плаћати. 6.) Печатнн е слободна. саио се списателћи апсе. Французка е слобода као исполинћ Гол1нтђ. Нљоизи е стао малми човекЂ на супротЂ, и она е пала. Редко средство. Ако оћешЂ, да ти жена ућути , а ти е натераи говори. Слободна печатна. Слободна е печатнн дрво познанв. ТекЂ што списателви одђ нћговогЂ плода окусили, морали су оставити раи и повратити се у старо бшће. Прозба едне страже. бдна стража у Бечу, кон е чувала државну касу, предала e надлежнои власги прошенје, да е одђ дужности разреши, ерЂ вели да нема шта чувати. Забрана. Пре некогЂ времена хтеле су ући две американске лађе у едно пристаниште Француско, а властв имђ ше дозволила, наводећи да у слободнои Французкои немавише слободни пристаништа. Докалано мнаштво. Разговарали се у еднои каФани о маџарскомЂ рату и похвалћивали су храброств сдногћ и другогЋ ; едан ђ одђ присуствугоћи пресече говорЋ и рекне: „То е све ништа, л кадЂ самБ бмо на Перлезу, ударило ме е едно ђуле одђ топа у леђа, па се на комаде разбило, ако ми неверуете, ево вамЂ сведочанство", и сотимђ извади изђ џепа едно парче ђулета и покаже присутствугоћнма. Позорге у Полицш (Полицаи н вданЋ дерант>.) Пол. Колико си година старЂ ? Дер. Л нисамБ старЂ, него самБ јоштђ младЂ. Пол. Дечко, а иштемЂ одговорЂ. Дер. Мени е камано, да старшма несмемЂ одговарати. Пол. Оћу да знамЂ ков си се године po^io. Дер. lo бм морао наилре мого матерЂ питати, ерЂ в немогу да се опоменемЋ. Пол. У itoiofii си се землБИ родјо. Дер. (Смее се). Пол. Шга се смеешЂ бре! Дгр. Господине, ко се 1' оштђ у зсмлби po^io, те да се а родимЂ.

Пол. Шта си науч10 ? Дер. Шта самБ науч!о то самБ давно заборавго, али у моимђ свидћтелствима можете све читати , шта самБ науч!о. Пол. Л те питамЂ шта си ти. Дер. НисамБ ништа. Пол. Сђ чимђ се ранишЂ. Дер. Н се неранимЂ, него ме други ране. Пол. Дакле тиси скитница, кога ћу н у апсЂ затворити. Дер. Слобода и онако невреди садЂ вишта. Пол. Лћу тебе научити памети. Дер. Немоите се господине трудити, мене неможе ништа научити памети. Пол. Оваи се угурзусЂ неда поиравити. Дер. Зато уштедите вашу лготину за оне, кои се 'оштђ даго поправити; и bbi ћете имати доста посла, ако станете све поиравллти, кои заслужуго поправке.

6ДНА СТАРА БАСНА. Некш старми мачакЂ буде незадоволннЋ са свошмђ мачкомЂ; зато се обрати нанлчои твари, и сунцу преда прошеше, да му се даде нова друга одђ већегЂ бмћа. Сунце рече: „Н нисамБ наинча тварБ, магла е наидча." МачакЂ увиди, да снага силнм сунчанм зракова Hie кадра маглу пробити, и зато отиде сђ прозбомЂ кб маглн; ова му рече: „НисамБ н, него е ветарЂ наинч!и." Истина, мислише мачакЂ, ветарЂ разтеруе маглу и упути се ветру сђ мол 6 омђ; оваи му опетЂ каза: „зидђ зауставлд и р?з6ia мон) снагу, онђ е нчш." КадЂ е мачакЂ до зида дошао, покаже му оваи миша, кои му е темелБ подкопас«, Срдито дође мачакЂ кђ мишу, као наиичему. Мишђ пакЂ упути мачка срдитог -б мачки, одђ кое му е животђ завиcio, и тако иднми мачакЂ после млогогђ и трудногЂ тумарани састане се опетЂ сђ мачкомЂ, одђ Ki»e се више Hie раздваао.

НЕШТО ОДЂ СВАЧЕГА. Философђ Лаибництз говораше, да лица народа личе млого на нБиове домаће животинћ као: Лапонци на медведе, Негри на Маимуне, Малаици на Тигре, ПерувЈани на Ламе, Арапи на камиле, Хиндуси на краве. — ИтакобарЂ основно е то, да што ниже човекЂ на степену човечесгва стои, то е више наликЂ на животинго.

ДОМАћЕ UOBOCTH. —■ Пензтниранми членЂ суда ок. београдекогЂ и еданЂ одђ заслуженм и одћ наистарји Карађорђеви воиника Г. ПетарЂ 1окићЂ престав1 *о се у в Љ чностб, кодђ свое куће у Тополи.

СТРАНЕ НОВОСТИ. ТуринЂ 15. Апр. Запаленћ барута у барутнои Фабрики велику е штету учинило. 20.000 килограма барута отишло е у воздухЂ, а 40.500 спасено е. Остало е 14 мртви и 21 ранћни. Близустоећа частв вароши лежи у развалинама. Сокаци су пуни каменл, цигала и греда. КралБ како е чуо, дошо е одма изђ МонкалЈере на конго. У камери депутираца бмло е пмтанћ како се догодила несре. ћа. КавурЂ гледао е да ублажи камеру. излсннвагоћи се