Шумадинка

дсу«; 1 г.о rss 'č •* ®vs>-

Немоите ме погубити! викне преступникЂ: ако дознаду да нисамт. на вешалама умрео, казниће ме по други пут-Б. Тако вамЋ Бога, избавите ме одт. известне смрти. Шнкерв уигеже свећу, покрје свогђ воскреснувшегЂ мртваца, старомљ хаивином-b, напои га укрепителншмЂ баисамомт. и после тогђ дозна да е преступннкт. за бћгство из!> воеие службе бмо обешенЂ. Докторљ Hie дјто могао измислити начина, коимђ 6w спасао несретнБика. Кодђ себе nie га могао задржати, отерати га изђ куће значило бм известно га убити. Само едно остало е средство, извести га изђ варошиЗ, одакле ће лако дочепати се границе. И тако уготру рано , обуче мнимогђ покоиника у свое одело и пође сђ нђимђ изванЂ вароши, казавши стражи да иде сђ своимђ помоћникомЂ у посћту едномЂ болестнику. ПроФесора су у граду познавали, и пуштили га безЂ далГ .гђ испитиванн. КадЂ е несрећникЂ већЂ био слободанЂ, пао е на колена предЂ избавителћмЂ своимђ и заклео се вечно му благодарапЂ и признателанЂ бмти. ШнкерЂ му да новаца на путЂ, посоветуе га, и онда се сђ нбимб опрости. После дванаеств година , оде зиаменитми проФесорЂ у АмстердамЂ. На берзи приблинш му се добро одевенЂ човекЂ, као што е после дознао, еданЂ између наибогатји трговаца, и учтиво га запмта : ели онђ 10нкерЂ, проФесорЂ ХалскогЂ универзитета ? и добивши одговорЂ да есте, позовега на ручакЂ. ДокторЂ му обећа. Улазећи у кућу трговца види у врло богато убранои соби, жену и двое деце, кои га сђ искреномЂ радошћу н лгобовпо дочекаго. Така†дочекЂ, у непознатои породицн, зачудјо е Шикера. — После ручка одведе трговацЂ доктора у свого каи. целарпо, и пр^ателЂски му рекне. — Ви непознаете мене? „НепознаемЂ" одговори ШнкерЂ. — А л самБ васЂ одма познао, ерЂ ваше черте неће се нигда изгладити изђ мое памети: л самЂ обвезвнЂ вама за животђ мои! Сећатели се ХалскогЂ бегунца ? Онђ е предЂ вама. КадЂ смо се изђ Хале разстали, всамЂ upeuiao у Холанд1И). Знао сомђ лепо писати и разумевао самЂ рачуне, зато самЂ одма добт службу, кодђ едногЂ богатогЂ трговца. ДобримЂ владанћмЂ и усрднБШЂ служенћмЂ, на скоро добЈемЂ повереиК могђ господара и лгобовћ нћгове кћери. Ofiii ми сва свон добра преда, и учини мн зетомЂ и наслћдникомЂ великогЂ иманн свогђ. БезЂ васЂ, безЂ ваше бриге, безв ваше великодушне помоћи, л се небм садЂ иаслађавао животомт. ни срећомЂ Благороднми човече! заповедан одђ данаст. самномЂ и сђ иманћмЂ моимђ , као са своЈомђ собствеиосћу. ШнкерЂ е бмо пко узбуђенЂ, дае заедио сђ трговцемЂ сузе умилена проливао. Чувства нби двонце. нашла су природни одзивђ у милои Фаинлш трговца. IIocp6io I. ђ. вФтимЈевићг.

MPII и ц в. Добре угии. „МирЂ децо", говораше еданЂ учителг. у школи, ћутите вм тамо иатрагЂ, зарЂ мислите, да мое уши недопиру до краинћ скамје." ЖалостнЂ/гi растанакг. бданЂ СрбинЂ, кои е полазш на Маџаре, опраштао се са сво1омђ женомЂ, па му е зачудо бмло што непла-

јче. „Море жено", рекне iofi, други лгодш кадв иду на ,воиску, жеие плачу за нЂима, а тм башЂ ни абера." јПлакаћу и н жалостнои мени" одговори му жена, „али .кадЂ се тм вратишЂ " МужЂ прогута ову горку шалу, нехотећи рђа†споменЂ са собомЂ понети. „Жено, толико година има, како ме ниси полгобнла, дела барЂ садЂ при растанку оди ме полгоби." — Нћжна жена на то му рече: „Немогу да те полгобимЂ, али бм те радо целивала." РазеоеорЂ излгеђу два шеерта. Преип. Море чита ли твои маисторЂ еднако Шумадивку ? Друегп. Да шта тм мислишђ ; вторникомЂ и петкомђ се сасвимЂ задуби у нго и заборави да мене и маисторицу изтуче. ГЈрвип. Камо срећа да и мои маисторЂ чнта Шумадинку; те бм ми барЂ вторннкЂ и петакЂ прошо безЂ батина. НомунпзамЂ. Шта е КомунизамЂ ? равно поделенћ просачкогЂ штапа. Титуле. бднако се говори блаеороднип , а неће нико да каже блаеоумрлип. Слободи. Слобода срца и слобода духа есу окови, кое намЂ обстолтелства кдго. Слободу виче срце и дае се оковати у окове лтбови, — слободу виче ду. гћ и дае се оковати у окове времена. Лекови 3(i републиканце. 1. Знанћ садашнћгЂ езмка ФранцускогЂ. 2. Надежда у Бога и добарЂ стомахЂ. 3. Богатство у стерпленго. <4. Лгобовв кђ слоги и миру. Нстииа у npedcooito кралкволгг. /Џорнпинг. Вм желите нриступЂ госпо ? Дстина. Вм се чудите ? ДворннинЂ. И јоштђ нешто више. Нстина. За чисту врлину еиствуе име, и налази приступа и кодђ самогЂ Бога. Дворлнинг. Сђ врлиномЂ може се народЂ красити, круна има собствену сдиносгђ. Истииа. Блап"и боже, опрости овомб црву; онђ у нћговом!. лудилу мисли да е нешто велико. Хтео бм да светЂ у себе сагози и починћ одђ нћговогЂ пра. Кадт> г орди ласкателЂи престолЂ окруже, онда самЂ скиптарЂ копа себи гробЂ; покраинћга славнш е прослчш'и штапЂ. Заслеплдванзћа е саиносгђ круне, ал' Истина светли сђ престола као каменЂ драгш. Дворпнинг. Доста! ову tbokj мудру науку казуи простацима; тако као тбј говоре у двору само будале. Истина. Шта, ел' могуће? зарЂ истина догшре само до yiuiro дворнна ? Бћднми кралго! твои слобода непознае нћне окове. Истина се неда обманути, нити одђ мнћн1н дворнна поплашити. КралБ мора истину чути, ерЂ само оиа води кђ срећи народа. Бадава се вм трудите, да престолђ са суетномЂ свиносћу китите. Истина ће разгонити обману као маглу, ерЂ она е светина човечества. Двор/шинг. Немоите се бадава жестити. Истина nie достоина да уђе v двпрЂ.