Шумадинка

*№ 42.

У Београду, у ВторникЂ 21. Маа.

1852.

ШУМАДННКА, ЛИСТЂ 3 А ташштштш 9 штшкг ж mmi Учредникг> и издавател1» Ли»бомирЂ П. НенадокиКЂ.

Оваи лист1> излазн Вторнинош н Петколт.. Цена шу e годишна безт> завитка 14. цв. а палгод. 7 цв. — са завитколг по' цв. на по' год скупл^ћ. Ко жели у Веограду да ау се носи кућн а не у дућанЋ или у канцелар!н) по' цз. на пола год.

УТШТбЛћ к;п> ГРОБА. У средини прошлогљ века живила е една удовица некогг. честнОг-1, и имућногЂ племића на границм Аргилезире. Она е имала само едногт. СБша, кога е безгранично лтбила и све надежде л!.не старости на nt.ra полагала. Младићљ таи давао ioH е угћшителне изгледе, ер% е имао природнми дарљ и добре нрави, само нћгова решителиа наклоностБ кђ воиничкомђ животу узнемиравала е често. Млого е пута она покушавала, да га одђ тога одврати; напоследку догоди се едант. случаи, кои е са нћговимђ наклоностима помири. бданЂ одђ irliHtj сродника, кога приповедачЂ nie хтео изђ ближе описати, Г. КамлелЂ, наименованЂ е онда за капетана едне олободнкчке кумпанЈе. да бш у Хохланду мирЂ одржао, и землго одђ унаданн диилби Клана 6paHio. Ове KyMnaiiie називали су црнимЂ воиницима, да бм iK одђ црвенм воиника, кои су кралћви бмли , разликовати могли. Зато су и после, кадЂ су ifi редовнимЂ полковима причислили, задржали име црне страже. У време слћ= дугоћегЂ случал, бмла е она независима воиска, кон се само у свомђ окружјго употребити могла. Свака кумпаН1л имала е триста момака, носила е народнћ одћло и оруж1*е, ii добииала е по едногЂ човека за капетана, коме e ново правителство могло веровати. Тако ограничена служба, у простору собственогЂ oKpymin, чинила се поменутои удовицш да nie опасна, као други воени походи: осимђ тога обећа ioff нћнЂ ункЂ, капетанЂ КампелЂ, да ће младића одђ сваке опасности чувати, докле се самЂ предосторожности ненавикне, и да ће се у свакомЂ призретго отечески за нћга старати. Она добра жена подђ тако утћшителнимЂ изгледима, дозволи ?вол1ђ СБ1ну. да на стазу воиничкогђ живота ступи. Кчдђ е она, у Единбургу живећи, опрему за младогЂ воиника свршила, добила е прво вече жалостну вћстљ. бдна чета плнчкаша упала е у Лохилђ. да едно велико стадо марве отера. КапетапЂ скупи толико нћговм лгодЈи, колико е у итости мого, и стигне аидуке после трудногђ и млогогђ ода. Стадо буде освоено, али честитми капетанЂ доб1е неколико бодова одђ непр1'лтела, тако, да су га полумртва натрагЂ донели. Истбш вћстникЂ, кои е донео гласЂ о бого, казао е удовицм, да е н К нђ ункЂ одб добивенм раиа преминуо. СадЂ ce опа увери, да ова воиничка служба н!е тако безопасиа, као што е оиа изђ почетка мислила, а у исто време отргла е смртЂ у капетану Кампелу nl.HOftT. смну тутора и заштитника, коме га е она поверила. Сђ друге стране бмли cv сви корацв!

учинћни, да се младићЂ пошалћ, нћгова честв Hie трпила уступанћ, и она е бмла одвећЂ честолгобива мати, да 6bi могла допусгити, да се и наимана сенка сумнћ на муasecTBo нћнога смна бацм. Нћне бриге жертвовала е она матернћмЂ честолгобјго. Сама са смућенимб срцемЂ. размишлнвагоћи о неволх»и, коа е неизбћжимо жребЈе удовице. седила e она едне ноћи у cBoiou соби. Оиа се тако замислила, да nie ни опазила кое е доба ноћи. Дигне се напоследку и отвори врата нћне мале собе, кадЂ ал' на нћно велико чудо усмотри капетана сасвимЂ у воиничкомђ одћлу, саблвомЂ, пиштолвима, и т. д. Уплашена овимђ понвленћмЂ, затвори врата, посрне на столицу и трудила се да себе увери, да е то само уображено привидћше бмло. Будући да е она паметна жена бмла, то наговори себе, да е то само игра нћногЂ уображешн, и зато мирн мђ срцемЂ усудн се опетЂ врата отворити ■— али опетЂ стаао е ункЂ на путу. Неколико корачи 6 бш е удалћнЂ одђ нћ и држао е руку пружену, не претећи, него као да е хтео задржа. ти у пролачну. При овомђ другомЂ понвленго овлада нбомђ стра и она падне безчувствена на землго. Нћнк домаћи служителБи чуго паданћ и поитаго, да виде штае. безЂ да су штогодђ видили, уђу у удовичину собу и нађу е на землЂИ лежећу. Сђ великимЂ трудомЂ доведу 6 кђ себи; она ирећути поводђ нћногЂ паданн, а нћни домаћи припишу оваи случаи жалостнимЂ вћстима изђ Аргилесире. Они остану подуже кодђ нћ и напоследку разиђу се спавати. ТекЂ што е она свећу на асталЂ метнула и у намери бнла, да се Богу помоли, ал' кадЂ главу мало на страну окрене, угледа она исто привидћше, кое ioH е двапутЂ пресекло путЂ. СадЂ се она мало ослободи, зовне га именомЂ и презнменомЂ и запита ra у име живога Бога, зашто iofi се указуе ? ДухЂ одговори природнимћ гласомЂ, кои е бмо своиственЂ за живота капетану Кампелу* „Добра жено, зашто ме ниси пре пмтала? — Мон посћта служи само на добро твое; твон печалЂ узнемирава мон покои у гробу, н отацЂ сирочадји, старатеЛБ удовица допустјо ми е, да кђ теби дођемЂ и опоменемЂ те, да неоплакуешЂ мого судбину, и да послушашЂ мои советЂ у смотренго твогђ смна. Онђ ће наћи такогЂ истогђ заштитника н покровигела, као што самв му л 6 б 10, попеће се вмсоко у военои чести, и теби задоволбнои затвори ће очи." После овм речи изчезне подвленћ. Удовица е свагда говорила, да е при овомђ noaopiio бмла савршено будна и при свести. Она е приповедила еднои жени, да е исто понвленћ у свему личило нћномЋ