Шумадинка

166 ШЕ-

покоиномђ уаку, и да е она при последнћмљ понвленго на нћгово присутство мало навикнЈта усудила се премда са страомљ, болћ у нћга погледати, и онда е опазила на нћговимђ прсима крвв, па кадт> е истбш примћтЈо, да су нћ. не очи на нћгове прси управлћне бмле, Tpj'^io се, да ру комћ canpie крваве Флеке. Кадт> е roBopio, више е пута махао рукама и главомтв, а свое положенћ nie никако менно. Слћдовавша судбина тогт 3 младогБ човека оправдала е предсказиванћ капетана Кампела. Онђ е дотерао у Енглескои воисцб 1 до внсокогђ степена, и }мро е у дубокои старости, почемЂ е нћговои матери наипре очи за TBopio.

СОЗАКЛЕТШ ГОВРШНА Иротив6 ЕнглезковЂ кралн Нкова 1. Слабии А ковђ I. синђ несрећне Mapie Штуартове, кои се и одђ саме голе саблћ страшјо, 6tio е при свемЂ томђ некима созаклећама изло;кент>, кои чудноватми сплетЂ довео е све исторшгшсце у немалу забуну. Прво созаклеће, т. е. созаклеће ToBpieHa подобно е свима комплотима среднћга века. У нћму се налази освеTO^io6ie, честолгобива тежнн, аристократно беснило, али никаквии ФанатизамЂ. КралБ, кои се онда звао Л ковђ VI. (пре него што е круну Енглезке наслћдш) пође едномЂ у ловђ. У нћговои пратнћи беше neitifi младии благородникЂ no имену АлександерЂ РутенЂ кои га одиами у кућу Говрјена, казавши му, да су уватили некогЂ шотскогђ попа, кои носи сасобомЂ еданЂ златанЂ судЂ са странимЂ новцима. Лковлћво сребролгобје пробуди се. Доста несмотрено, премда е у овомђ случаго требао да буде предосторожанЂ, ступи у ову удалћну кућу. Цћлв созаклетника беше та 7 да се нћгове особе дочепаго, па да е у утврђеномђ замку Фарнкастру затворе или y6iio. Нигда нису бмли у станго, да оваи случаи доволвно обасне. Свагда потребитми кралв, коега су желћ увекЂ нћгова средства превазилазила, да се лако преварити; али опетЂ узме сасобомЂ неколико свои наивернш прјнтелв. Приме га сђ великимЂ страхопочитанћмЂ; али кадЂ е искао вина, дуго е дао на себе чекати служителБ, докђ му е донео. Казали су му, да е попб сђ дукатима у кули затворенЂ. Понуде кралн, да самЂ тамо отиде и обећано му благо прими. Али у кули се налазш еданЂ совршено наоружанми човекЂ, именомЂ ХендерсонЂ, кои, као што се доцше дознало, nie никако знао, за какву су га цћлв таио поставили. После ручка дигне се крал&; нсстерпћлЂивЂ, да види судЂ сЂдукатима напунћнЂ, позове Александра Рутена* да га у кулу одведе. Обоица прођу крозЂ дугачкји ходникђ готнческогЂ замка. РутенЂ затвори иза себе сва врата, и уђе напоследку са своимђ пратшцемЂ у кулу, гди наоружаногЂ Хендерсона опази. Зграби одђ нћга мачЂ и управи га на прси кралћве. „Вм сте мои зароблћникЂ.'" рекне РутенЂ. „Опоминћте се крвавогЂ скончанп мога отца, кога сте дали погубити: сваво е противленћ немогуће. Предаите се, или ћете погинути. „Шта оћете вм одђ мене?" запита га нковђ, кои е бмо обично дко страшлвивЂ, а садЂ се чиннше, да се мало ослободјо!

„Мм неиштемо ии вашу крвв, ни каил животђ." „Зашто нескинете шеширЂ кадЂ сђ вашимЂ кралћмЂ говорите?" РутенЂ скине шеширЂ сђ главе. „Шта иштете вм сада?" продужи Дковђ. „Ваше обећанћ." „О чему ?" „Мои ће вамЂ братЂ казати." „Дакле, некЂ дође вашЂ братЂ." РутенЂ се уда.ш. КадЂ се нађе кралв самв сђ ХендерсономЂ, упита га, шта то све значи. богме незнамЂ, одговори служителв." Али Богомђ се заклинћмЂ, да вамЂ се ништа зло неће случити, докђ будемЂ л ЖИВЂ," Да 6bi пратшце кралн удалили. одђ кои е сала Јоштђ еднако пуна бмла, послуже се созаклетницБ1 сднимђ средствомђ , кое е само некимЂ непредвидимимЂ случаемЂ свого цћлБ промашило. бданЂ одђ нби уђе брзо унутра и рекне, да е кралБ крозЂ една мала стражнн врата изђ замка изишао и у соколову шуму одншш. Сви се одма подигну и поитат ist> нбиовимб кон£»има 5 1вои с у оседлани и зауздани на нби у авлш чекали. Глава созаклећа Говр]'енЂ стане наиживлћ викати. „На конћ!" пратшцм крала стану подозрекати, и кадЂ вратара сретну, упита га ХерцогЂ ЛенокСЂ: „КралБ е дакле отишао?" — Hie, господине! одговори вратарЂ. „Говори истину, Били, ел' кралБ јоштђ овде?" — Тако ми мое душе господине, онђ е шштђ овде. „Тм лажешЂ", викне громовитимЂ гласомЂ ГоврЈеИЂ. „КралБ е изишо изђ замка крозљ мала врата. — Hie могуће, господине. Клгочђ одђ l'iS BpaTiS у момђ е џепу." „Ово обстолгелство умложи сумнго благородника, но они оставе опетЂ замакЂ. Ал' текЂ што су неколико корака учинили, чуго наеданпутЂ неко виканћ. Они познаду гласЂ кралћвЋ, погледаго на кулу, на Koiofi е пенџерЂ отворенЂ стало и усмотре Лкова, гди се бори сђ едниИЂ човекомЂ, кои га е за гушу уватјо. „Поиагаите, помагаите", викаше онђ . Оће да ме y6iro." Нћгова пратнн устреми се кђ врагима, ал' нађе iS затворена. Свако покз'шанћ, да ifi pa36iro, беше осуећено, чега ради почну се наилакши узђ зидђ кђ пенџеру горе пенати. „Издаиниче", викаше еданЂ дигнувши мачЂ на Говрјена, тм си хтео кралл убити. Брани сада самЂ свои животђ. " „Д знамЂ на прагу мога замка умрети" , одговори онђ , и извуче у исто време и мачЂ и ножићЂ. КадЂ прат!оцм кралћви у кулу продру, виде гди РутенЂ кралн Ј оштђ еднано за гушу држи и мучи cq , да га на землго обори. „Прободиге га у трбу", викаше Нковђ. Онђ носи на прсима панцмрЋ." ХендерсонЂ сталше недвижимЂ у некомЂ удалћнјго. бданЂ служителБ, кои е сокола на рукама држао, пусти га да лети и прободе Рутена двапутЂ у трбу. Лковђ счепа обема рукама смртно ранћногЂ и бацм га преко басамака. Одма затимЂ укаже се ГоврЈенЂ, са шлемомЂ на глави и са двема саблнма у рукама. Рамсаи, еданЂ олагородникЂ изђ кралћве пратнћ окупи и свали га на землго. -—