Шумадинка

Јух У Београду, у Петакт, 30. Ман. 1852. ШУМДДИВК^ л и с т ђ з А ЖШВ®ЖВВШ@И®1» 9 Ш М©В®ОТ®о Учредникт> и издаватеив Лтбомирљ П. Ненадопи511>.

Ован ластЂ нзлачн Вторникиш в Петкоат«. Цева ny e годншнн беп> завит ^а 14. цз. а полгод. 7 цв. са злвлтко†ио цв. на no год ceyn.it. Ко жели у Београду да пу се носи кући а не у дућанЂ нли у канцела-р ']Н> по цл. «а пола год.

4»РИЛlfl НТН bl И KPCTh. У 1770. години досели се у Римђ, изћ Неапла, еданЋ кавалћрт> по имену Луиджи. Нћгово Фамил!ирно благородство, разумт>, npiaTHO обхођенћ и особита красота лица, иасноро му отворе врата, chi'io отмћни кућа pnMCitifi. Кућа Марииза Каралш, богатоп., расношног-в и наслађенго одатог-Б, бшла е една између првм нућа, гди су Наполвца примили ci> наивећомЂ искреношћу. МаркизЂ бмо е човекЂ одђ 45 година и пре 15 год. oateHio се сђ Н)лјомђ де Стараги, кои е бмла изђ едне одђ наизнатнш Равенск1и ФамилЈд. Таи сагозЂ 6wo е срећанЂ, несматрагоћи нг грдну разлику нарави оиа дка супруга. МаркизЂ бшо в заиита преданЂ наслађенго, веселго и другктву, а lO.iia напротивЂ, лгобила е уединенћ, мирЂ и цростоту. Изображенћ и лепота Маркизе де Kapa.iio, могла бм ioH добавити ночестно место међу наиразумнЈимЂ, наиотмћнЈимЂ и паилеишимЂ женама у Риму; но она е предпочитовала лгобкостБ усамлена, мирЂ и тишину полђскогђ живота, суетнои светскои слави и сниности, пакЂ е зато удалила се у Албано, градић-b не далеко одђ Рима, сђ децомЂ и слугама. „СинворЂ", рекла е она мулгу свомЂ: ,,Ti>i се у Р.иму весели и за мене; а л ћу газдовати и тећн за тебе. КадЂ ти се светЂ досадн, онда дођи у Албано. и тамо ћешЂ наћи срце пуно лгобови и уважена, према теби." МаркизЂ се мало противјо намери жене свое, ербо го e доста лгобЈо. Но строгосгБ нарави нћне, избегаванћ и одвраћеи!-. одђ балова, театра и концерта, принудило га е да то доброволЂно удаленћ нћгове жене, сматра као умложенћ свое слободе. . „И ћу те чесго походити", roBopio е онђ : „не зато да 6bi избегалао светЂ, као што тм мислишђ, но да бм кодђ тебе научјо кого благородну ммсао, коп оживлива душу, и неосетно е враћа iu> добродћтелБи." И тако, 10л]н се одсели на добра своа у Албани, а МаркизЂ остане у свомђ богатомЂ Римскомђ двору, гди се више него икада предавао eiopy CBoiS страсти. бдно вече дође МаркизЂ у Албано. — Жено, рекне ГО.ни: тм си свагда бмла према мени добр& и послушна. Моа заблуђена и погрешке нису ослабиле за ови 16. година дана при свои нћжпости TBoiofi. Л ти сада долазимЂ са исповесћу, кого немогу тако лако учинити, ej^i> се тиче и твои интереса. „Гонори, говори, рекне Маркиза."

— Тм си безЂ сумнћ чула о лепоти и дару господичне Вроджје ? „Оие невачице, коа е се славила на театру СанКарло и де ла Скала? — Те исте. Ево већЂ 6 недела како она живи у Риму, и а самЂ одма похито сћ некимЂ пр1 - ателБима моимђ ? упознати се сђ нбомђ . ... БезЂ Фале казаћу, да ме она не прима тако ладно, као друге. .. . „МаркизЂ, рекне му K)^ia оз 6 илбнимђ гласомЂ: „поштедите ме одђ те исповести, кон принуђава матерЂ деце ваше, да одђ стида порумени." — Опрости, опрости ми, одговори МаркиЗЂ: а ннсамБ у намери да те вређамЂ, и безЂ иредговора казаћу ти пра* ву стварБ. .. . СиноћБ а самЂ се врло зачудш, кадЂ самБ на врату Bpo,y.i;ie видјо брилЈантнБш крстЂ, кои самт> ти, пре 16. година, на данЂ просидбе поклонјо. Прито »1ђ извади изђ џепа прекраснми крстБ одђ драгогђ камена, кои е према свећи ослепителне зраке свеглости разсипо. Маркиза е нобледила; очи су ioft се неогице заклопиле она е сва дрктала. Нри свемЂ томђ , та страшна смутин nie дуго траала. lO^ia отвор« очи, дркћућомЂ рз-комЂ узме крстБ и рекне, старагоћи се показати на бледммЂ устнама, осмеику радости и удоволБства: „Да! то е онђ , управо онђ , мои свадбенми крств. ОћешЂ ли ми опростити. што еамЂ одђ тебе затаила, губитакЂ таи. Оваи драгоцћнми залогЂ, нашегЂ сагоза, украли су одђ мене, иа неколико времена, пре могђ долазка у Албано. Лоповђ се вешто canpio, не мотрећи на сва моа истраживана. — (зли подозренК твов нало на кога одђ слугу? „Ни на когђ , ни на когђ. Но сздђ ће ми бмти лако да кривца пронађемЂ: а ћу поћи сђ тооомђ у Рнмђ ; тамо наше узаимно старанћ, одкриће може бмти крадлБивца и предати у руке правосуд1а." — Болћ да избегнемо крнминалнћ1и процесЂ рекне МаркизЂ, садћ е крств у твоимђ рукама и све е свршеио... Н самЂ обећао Бродж1и таки исти начинити. Hie ли болћ потрошити неколико хилада талира, него се уплећатн у безкраинми процесЂ ? П се радуемЂ, што тн и подругн путЂ могу иредати таи знакЂ чисте супружесие верности. Лице HJ.iie nie више било бледо. очи су ићне оживиле и cia^e некимЂ нреестественммЂ блескомЂ. „Нисн ли дознао одђ Бродж1е, реине она, име тогђ, човека, кои ion е дао таи нрстБ" — НисамЂ, но надамЂ се да ће ми она казати.