Шумадинка

170

3;vv>

„Дакле казаће ти", рекне FO.iih ватрено. — Казаће одговори Маркизљ сђ радостнимт> погдедомђ. „Маркиз-b, П ћу ићи СЂ ТОбоМЂ у PlIM'b. То 6 ВећЂ рћшено. Л нећу парницу; не, но само лшбопитство.,. тм знакИ) да се лк)боп51тство гкене неможе противитн подобномт. искушешо. Дозволи ми дакле да пођемт. сћ тобомљ; тммђ ћешг> ме двапутг. учинити срећиомЂ." МаркизЋ nie никада одбацао молбу гкене свое. Отиду дакле обое у Римб. Други дат> носле нбиногђ долазка у Римђ , на брегу реке Тибра пе далеко одђ замка Kapa.iio, нађу трупЂ Кавалера Луиджи. Тоуб1иство учиии велику ларму. Римска полиц!а почела е испмтиватн, и по сведочби едиогЂ рибара, увате у замку Kapa.iio младу Арапку, кол е бмла у слугкби кодђ Маркизе, одђ саиогЂ н 1> ногђ детинБства. Мика (име младе арапке) призна цреступленћ, коимђ су е беднли, и ка:ке сва обстолтелства: — ,,fl самЂ лгобила Кавалера Луиджи; рекне она судш, и ммслииа самЂ да и онђ мене лгоби. Зоогђ нћга п самЂ украла одђ мое госпође opH.iiaHTiibifi крств. А кадЂ сам!> дознала, да га е онђ поклошо Броди;ш, ту драгоцћностЂ, кон мене толико калнл кошта ; и кадЂ самЂ се уверила, да ми е кавалерЂ некеранЂ, почела самЂ мислити о осветн. Други данЂ после могђ долазка сђ Маркнзомђ у Римђ , назначимЂ му састанакЂ, у пол' ноћи у едномђ павил&ону баште наше, и тамо после жестоки прекора з 6 огђ неверства, закиала самЂ га. Потомђ сзмђ бацмла трупЂ н 1. говћ у ТибарЂ, надагоћи се да ћу га тачо саранити за свагда; но Богђ Hie хтео оставити и ово друro преступлен!. мое безг. казни. . .. Нсамт, садЂ готова умрети ! Сва обстонтелсгва давала су овои исторји, цео ка. рактерЋ истине. У оделу Луиднпн нашли су цедулго, ко!омб е по-

„МаркизЂ, рекне она мужу: посде некодико минута: Л ћу предстати суду Бож1емЂ. Онћ ће ми- опростити, безЋ сумн1>, ерт. умиремЂ сђ покашпемЂ. ХоћешЂ ли тш неумолћнЂ остати, да ми не опростишЂ, као што e цркна опроштаи даровала, сузама моимђ . молбама, момђ чистосрдечномЂ поканн|'го.*• МаркизЋ у место одговора, крепкое стегао руку,из. немогавше жене. „МаркизЂ", продужи lO.u'/i: „Н самЂ тм бмла верна пуни 15. година. ПетнаестЂ година! Tafi данЂ, кадЋ си довео у кућу нашу кавалера Луиднпв, н самЂ ге изневерила. Таи човекЂ очарао е мои ум -i., срце, очи — и н самЂ се н!,му предала. Онђ е 6bio сирома, nie иишта више имао, оснмћ знатногЂ имеиа ; л самЋ хтеда усладити му животћ и постада самт. лоповомђ . . .. да, краддг .ивцомђ з 6 огћ irl.ra! Бри.пнгптњш крсп,, кои си ми тако благородно поврат^о, саставлн само малу частЂ онога, што самЂ му поклонила. Та безумна и срамна страств, излснн ће ти бавленћ мое у Албано. fl самЂ хтела окушати У доволђство порока, негубећи сподншнбостђ добродћтедђн ; хтела самЂ показивати ce n у напредакЂ честномЂ строгомЂ, брнждБивомЂ а бмда самЋ манћ чиста, и строга одћ тебе, libiine самт, трошила, него тм у свима разкоппдма твоимЂ. Тан човекЂ начшп'о е ме варалицомЂ. Moe осдеггденI. obi.io е велико. Последнг,и гвои у Адбано додазакЂ oTuopio ми е очн. fl самЂ дознада, да имамЂ соперннцу, закдела самЂ се на освету, и осветила самЂ се; Мариизћ. . .. Лјиджш погинуо е одђ мое руке. Да ! ова руна, кол е садЂ тако оладнила и отежада, сгорила е гвожђе освете, у нечисто нћгово срце! — Кћерн мов, рекне духовникЂ, подижући надг. главомћ K).iie pacnnTi'e, шта то говоришЂ? Непресецаите оветмн отацт> мои говорЂ : то е мое последн!. прнзнанћ. „Мика, мон мида Мика, ко.ч е изђ преданости кђ ме. зватЋ на несретнми састанакЂ. Она е бмла написана ру- ни, казала да е она то убистпо учинила, nie нишга знала

комђ Мике, и на нбои е бмо нЈ.нђ подписћ.

о томе", продужи Маркиза", „И самг, iofi дозволида да уз-

РибарЂ такођерЋ познао е у Мики, ону жену, коа е;ме на себе таи страшни одговорЂ. Мислила самЂ избавибацмла Лундж1'н у ТибарЂ. ти иго, н избавити себе. Мон усиленн остада су безЋ усп1,СудЂ осуди престугшицу на смртЂ; и она сђ наиве-ха. Она е осуђена . . . но нетреба да буде погублћна, заћимЂ спокоКствомђ саслуша пресуду. то што л мое преступлен!. одкривамЂ! Снасите е МаркизЂз

Папу су молиди да помилуе несрећницу. „Л бм то радо учинш , одговори првосвештеникЂ, когћ никадт, Hi'e варала прозорлЂивостЂ ; но немогу. НадамЂ се да ће Богт, смекшати срце правогЂ преступника, и арапка бмће избавлћна. Ту е таина, кого неможе обвсниги правосудје дгодско. Да оставимо провидћшго: оно неће заборавити праведне. Нћгова се надежда заиста испунида. У таи сами данЋ, кадЋ су Мавритннку водиди на губилиште у ономђ тренућу, кадЂ е она пеннда се на стејиене нћгове, дигне се изђ дадека вика: опроштаи, опроттаи. Тан узвикЋ повторенми народомЂ, задржи извршемћ казни. Шта се свршило у замку Kapa.iio: Маркиза видећи, да nie никако могла избавити араоку^ «ie хтеда допустити, да ведикодушна девоика, жертвовав. jria себе, за избавденћ ni.no, буде казнћна срамномЋ смрhy. Сђ гоначествомг, и ладнокрв |"емЂ, Римллнке достоинимћ, снреми све шта е нуждно за с .мртЂ, и кодђ постедЈ, свое дозовс дца anocTo.uiческа npoYoHOTapia, свогђ духовника и мужа.

изоавнте; ова исповестг. доволЂна е да се кукавицм скину окови коб незаслужуе. Што се тиче мене. . . . МачЂ закоиа неможе ме казнити: а самЂ већЂ нзванЂ лгодске вдасти. Опрости ми благороднми му?ке... благосдови ме светмК отче. .. . МаркизЂ е хтео на челу PO.iie полгобцемЂ запечатити опроштенћ, но свештеникЂ му рекне. ~ "р едЂ вама е трупЂ, МаркиЛЂ. Модите се Богу за душу ваше жене, и иомисдите о свомђ cnaceiiiro. — Шта! .. . мол lO.iin ... дрекне МаркизЂ. — Мртва: одговори свештеникЂ: Она е себе отровада. МаркизЂ Kapa.iio, бмо е тако пораженЂ овммђ догађаемЂ да е одма отишао у МанастирЂ, гди е у калуђерскомћ одеду оплакивао судбу жене сво« . и молш се Богу за свого и н1,иу душу.

Т Е С Т А М Е Н Т Т). Чисто небм човекЂ вЈ.ровао, шта много коешта наука рачунанл покушава, да Moaje учинити. Ово у Штрасбургу еданЂ учитедЂ рачуна оставш е слћдугоћЈи теста-