Шумадинка

т 176

та. Н зђ реке подижу се камени стубови у висини одђ 30 стопа, на ш>има почива 200 стопа висока ћупрјн; ова ће ћупрјн у висинн 230 стопа, а у дужини 500 стопа реку покрити. Преко 600 центш гвожђа употребнло e се само за ексере, а дрва одб 210 ттара земић. — Сђ еднимЂ чудноватимЋ нланом!. занима се сада некш СанизЂ у Паризу. Онђ каже. сћ обичнимЋ картама непостизава ни еданЂ човектћ достаточна геограФична знана; као што се ботаническе баште, звериннци и т- д. устропваш, тако греба и живе карте да се начине. Тако е пређе у едномв полт Француску представ1о; садт> предлаа>е, дз се Булвонска шума у карту европеиску преобрази, са свима планинама, долинама, морама, рекама, и т. д. у одговаратћемЂ соразмЈ>р1т. Све планине треба да се подигну, и то у ФОрми, као што е у природи имат, у свима рекама треба вода да тече, шуме треба да се означават ст. правим -б дрвима, кон на месту расте. Сва рудокопни да имат свое руде, свака вароша свое право иоиоженК; а гвоздени путови опредћли ће се сћ математичномђ точности. И главне hynpie, канали н т. д. неће оскудћвати. Ono цело назваће се геопластЂ, (землљостворЂ) и колико е исполинскји и чудноватЂ оваи нланЂ, опетЂ е вћроатно, да ће се моћи удћиствовати, ерЂ се млоги о томђ интересираго. — ДармштитЋ. Овдашнћ новине обнароровале су законЂ о грађанскомг. нраву и о женидби, no комђ нитђ се може грађанско ираво получити, нити се човекћ oaseнити, докђ не наврши 25. годину. •— ПаризЂ 17. Мал. Наиважнја нота, кон е данасЂ обнародована у Монитеру, овако гласи: „Неке стране новине труде се, да увере светЂ о истинитости оногђ разношенл, као да су сћверне силе готове, предпоставлтоћи неке могућности, обновити сатЗЂ одђ 1815. год. и да су напредЂ опредћлили границе, кое Француска при промени свогђ начина правленн неће смети преступити. Ово е разношенћ лажно; могућности, кое оно за изговорЂ узима, немаго иикакове веронтности. Ништа непоказуе, да е нуждна промена у нашимЂ установленнма. Французка ушива совршении мирЂ ; све силе стое v прјителвскомЂ сношенго сђ нбомђ , никадЂ ннсу имали манћ прилике, да се у наше унутраитћ послове мешат, него садЂ, и оне знаго, да бш Француска у станго бмла кадЂ бм се нужда показала. нћнимЂ правама почитанћ набавити. исто тако. као што уме она иочитовати права и други народа ; али нћна права нити се одричу. нити имђ што годђ прети ПадшимЂ парталма остае као и пређе, да могу на страно посредствованћ рачунати, да бм нђиовимђ желнма противђ народнћ волћ побћду стекли; ова стара хитроств неће имати друге нослћдице, него да ш јоштђ већма, земла омрзне. Поовоиноти, могла бм се промена државоправленн за отложену сматрати, кашу, да су и преФектима палози о. тишли, да импер!нлистичне ревнителћ мало обуздаго. — Ирландска. У Килкенаго падала е црпа киша као мастило. кон е 20 минути традла, и целу варони. и сву околину у црно обукла. Лгоди, кои су се наполћ десили, кадЂ е киша падала дошли су црни као Арапи своимђ кућама. Стра какб одђ кише, тако и одђ Арапа бмо е велик1и. — Маинцг. У палати 1оханисбергу спрема се дочекЂ за вмсокогђ госта киеза Метерниха; онђ ће доћи тамо ирвм дана месеца К)н!и. У Кнбигопечатни

— ЂуР'*- кои 6 кодђ насЂ ово дана падао, шкодк> e млого усевима. Вћсти изђ Коморака гласе, да и тамо Hie болћ. Кажу да су зрна одђ едне Фунте тешка падала, и млоге лганБце и овце потукла. — Шлангенбадг. За асталЂ руске царице набавлн се свакш данЂ: 150 петлова«', 6 шуикш, 4 печенице по 40 фунт1и, 60 ФунтЈи рибе, 1С00 нл и т. д. Фини сосови долазе изђ Енглеске и Француске. За дворскимЂ асталомЂ ручаш свакји данЂ 18 лица, а за камерскимЂ асталомЂ нви 36. v — Паризг 1.9. Man. Нротиву новина Пресе намерава властв строж!е мере предузети. СћклЂ е гоштђ единми органЂ иначе мртвм републиканаца. Новине ЖурналЂ де ТуринЂ забранћне су у Францускои. — Берлинг. Рускји; државнми канцлерЂ граФЂ Неселроде, отишо е 18. о. м. одавде у ВаимарЂ, а оданде ће кђ рускои царицм у КисингенЂ. Овде се издаш едпе полицаине новине, кое нико други осимђ полицаа неможе ни држати, ни читати. , — Лмерика. Кошута очекуго у Албани. Певачица Жени Линдђ почеће опетЂ лвно певати. СадЂ е удата за некогЂ Хамбуржца по имену Голдшмита.

Огласи. (57) (1—3) Долеподписати продаемЂ мот у Смедереву постоећу кућу са доста пространимЂ плацомЋ, и на врло лепомт. месту на разкршћу близу пјнце н новозидагоће се цркве, као и еданЂ поредЂ дунава виноградЂ од^ј 4,000. лоза ливаду одђ 2Ј /2 косе са доста различитимЂ воћкама празанЂ плацЂ 2. дана ораће землћ за саденћ винограда и то све у еднои огради ; кои бм исту кућу сђ виноградомЂ или саму купити желјо, нека се мени у Крагуевцу, или брату моемЂ Маринку Стондиновићу у Смедереву ради погодбе прјнви. У Крагуевцу 28. Мав 1852. Д. СтопдиновнћЂ, ПодпоручиБЂ II. роте i. батал. (58) («—3) Мои нлацЂ 5 и но Фати сћ лица ширнне и 40 Фатш дужине, на коме е еданЂ велики подрумЂ одђ каиена озиданЂ, и кои илацЂ лежи према Пивари у сокаку што иде касарни, продаемт. своеволЂно, ко жели купитн пека се управо на мене обрати у абаџшскои улнцм, у дућану. 1ована Павловића.

(бо) ( 3 3 Долуподписанми кои е обнвленје за СловарЂ просто и политично Турско-СрбскЈи издао, умолнва 1Г. скупителћ пренумеранта, да бм до сада већЂ уписане прен^меранте наидалћ' до конца овогћ месеца Ман припослати му изволили. У Београду 13. Ман 1852. год. 1)орђе ћирићЂ, пироћанацЂ.

КнНЖЕСТВА CPBIe.