Шумадинка

т 179 %ш-

обали едногЂ езера, у коитј се паетрмке наоде, кои сладоств имали смо прилику похвалити при едномљ доручку. Довече утврди се ioinTi> већма помиренћ у гостилници нри чаши пунча. Оба противника постали су прјлтелви, кадЂ смо се у Шамбери разстали.

М и Р 0 ђ I 8. (РечникЂ за живоп..) Biiio — вшо е наилћпша вода на свету. У в1ну ле жи истина" и „лгоди п1нни и луди говоре исгину" кажу пословице cBiro народа. брбо човект. ако Hie лудЂ, онт. неће толико лудљ бнти да говори истину — а тако исто и ако Hie п1ннг> вјномћ , онћ неће се толико одушевлешемЂ за истинитостђ опити да истину говори. И паметни лгоди чуваго се да се Heoniro, и мешаго вшо у воду, само за то, да не бм кадЂ се oniro рекли пођекого риечЂ кон е истина и искрена. flpie потопа зато н!е валао свЈбтђ што nie бмло в'ша, и по томе онда nie међ' лгодма никако истине и искрености бмло. Све е еданЂ другогЂ варао. Зато Богђ науми поновити свјетђ. Пушти велиши потопђ . Киша е ишла 40. дана, и отудЂ сада аковЂ има 40. ока. Потопђ е подавш све лгоде, само е остао Ное, са сво ! омђ ФамилЈомтз; и пошто су сви они лгоди кои Hieсу лгобили истину подавили се, престане киша: земла се осуши, и Hoe чимђ изђ ковчега изађе, заплете се преко едне вшове лозе, анђео истине покаже му како греба то свето дрвце обдћлавати, и библ^н намЂ после сведочи да се Ное први onio, и онда су текЂ нћгови смнови познали. кога е волјо , а кога ли мрзш, ербо онда е искрено едне биагосилно а едне проклинао. Од' како е вшо на свету млого ман1-> грехова има, него npie потопа, ербо чонћкЂ кадЂ nie, а онђ спава, кадЂ спава овђ ништа неради. а кадЂ ништа неради, онђ ништа и негреши. — Biно и воду нетреба мешати, то е бирташки nocao. Има една пословица коа каже: ако мешашЂ воду у вјно , кваришЂ вјно, а ако немешашЂ онда квариип, себе.— Iji>ith шлнђ , то толико значи: колико бмти совршено задоволанЂ са овимђ светомЂ. брбо човекЂ кадЂ е шннђ нј.му е онда што но веле равно све до Косова — Господа и богати лгоди немогу се нигда опити. брбо ма колико они бмли шани, светЂ о нвима не каже: бмли су ш.чни, него 6б1ли су весели; мали лгоди и сиромаси, како се мало развеселе и певаго, оно нико некаже: ала су весели; него свак' каже: ала су шани као землн. — ГрЦи кажу да eiно греба пити у свииа онимђ месецима, у коима имену има писме рцм, то е лиеп ћ сов^тђ , ербо такви месеци падаго обично зими; Срби држе ту пословицу и управлнго се по тои грчкои мудросги, али управлаго се и по CBoiofij пословицм, коа вели: „Ман, К)нiп Шлја и Августа ; ко некваси вшомђ уста, остаће му капа пуста." И тако вЈно може се циеле године пити. Bino е свуда умешано у друшство човеч^е; кадЂ се човеКЂ сђ киме побратими ту мора бмти чаша вша, у цркв,и вјно представла крвв Христову; кадЂ човекЂ умре и ту га иртва мало вша поспу, да га мине жела; при венчанго мораго момзкђ и девоика сркнути мало вша.

ИСТОРИЧНЕ ОПОМВНЕ (Изг праиске ncTopie.) 1701. год. ФридрикЂ I. назове се кралћмЂ ПраискимЂ, и буде признатЂ подђ томђ титуломЂ одђ осталм Европ-

ски држава, на утрехтскомЂ мкру. Око то доба, едну годину ранје, основана е академ1и учености у Берлину. 1713. год. ВилхемЂ II. смнђ нћговЂ дође на престолђ. Онђ е снажно подпомагао науке и све вештине у свомђ кралћвству. У рату са Шведима, доб)'е Воиводство Штетинско, кое одђ Шведске noMopanie одцепи, и са ПраискомЂ саедини. Онђ се у битки одликовао. Воиску е у болћ станћ довео. Онђ е се држао ЦирусовогЂ основа: да само добра и лка воиска чини државу срећномђ. Онђ е ограничт криминалне процесе само на три месеца. Сазидао е у Посдаму здаше за душевно и тћлесно негованћ солдачке ђеце. Умро е у cBoiofi 52. год. 1740. год. НћговЂ смнђ ФридрикЋ II. ступи на престолђ , то е онаи когђ су доцше прозвали великимЂ. 1741. год. ДобЈе битку кодђ Молвица. 1742. год, Доб1е бмтку код7> Часлау, и по томђ исте године покори Шлезш. 1744. год. ФридрихЂ 11. започне наново ратЂ, после трактата сагоза у ФранкФурту. 1745. год. ^o6ie бмтке кодђ ХохенФридберга, и кодђ Сора. — Заклгочи мирЂ са кралвицомЂ МађарскомЋ, и са СаксонЈомЂ потврђугоћи уговоре Братиславске и Берлинске. 1756. год. ФридрикЋ II. уђе сђ во И скомћ у Саксоniro. —• 1757. год. Француска, Шведска, Pycia и AycTpia сагозе се противу Фридриха II. — И онђ ifi побћди кодћ Прага, Росбаха и Лиса. 1758—1760. одржи лобћде у Цорндорфу, у Лигвицу и у Торгау. 1762. год. у Петрсбургу измеђ Pycie и Праиске; а у Хамбургу измеђЂ Шведске и Праиске буде мирЂ учинћнЋ. Битку кодђ Фраиберга доб1 *е праиски принцЂ ХенрикЂ. 1763. год. МирЂ буде учинћнЂ у Хубертсбургу између Ираиске, Аустрје, и СаксонЈе (онда е у Аустрш владала Ман1*н - Tepeeia.) 1772. год. ФридрикЂ II. присаедини своимђ земллма, и нову Праиску, кол се састолла изћ одгризнутогЂ комада Полвске. 1778. год. РатЂ се поведе измеђ' Ираиске и Аустрје сбогЂ наслћдјн у Баварснои. 1779. год. Буде учинћнЂ мирЂ. 1786. год. Умре ФридрикЂ II. названмК: „Велики Фридргтг" и слћдовао му е на престолт. Фридрик& ВилхелмЂ II. 1790. год. Сагози се ПраКска и Турска, прогиву Руcie и Аустрје. — И потомђ сан»зи се са Полћскимђ кралћмЂ и републикомЂ. 1791. год. Сагози се Праиска и Аустр1 'н да се бране противЂ Француске. — Кралв Праиски уђе са силномђ воИскомћ у Француску, пође Шампаиго. но одма буде узб ^енЋ и изтеранЋ. 1795. год. МирЋ и уговори буду учинћни у Базелу, између Француске и Праиске. 1797. год. Умре Фридрик-ВилхемЂ II. и ступи Фридрик-ВилхемЂ III.

М Р в и ц в. На чему стои Небо? r— (на Небу.) Коме е човекЋ на штети кадЂ пусти браду ? (бер берима.) Ко е умро а nie се родш? (АдамЂ и Ева.)