Шумадинка

изђ коихђ бм, кадт, бм се све у едно скупило , изашао лепЂ споменЋ иашеиЂ отечеству. НашЂ народћ благодаранљ е спрамЂ свои бранителл, ни едно име, кое спомена заслужуе, одђ косова па до данасЂ Hie заборавлћно. Име и дћло ни сдногђ н>наиа Hie остало неопћвано. Ни едно лепо дћло Hie остало непохвалћно. То су гусле бмле, кое су до данасЂ замћнвивале перо историка. Свак1и простЂ селнкЂ, ко.ч е прешао 50. година, зна о Карађорђу и Милошу, о нбшвимђ ратовима и воиводама, више приповедати, него што имамо написано. Мм знамо само HtioBa имена, али народв зна Htioee ратове и Hbiosa дћла. Шта више, не само да до сада нисмо се трудили да опишемо ратове ослобођенл Cp6ie, да напоменемо и похвалимо дћла и имена старш воивода; него на нашу злу срећу, едни су гледали едне, а други друге да већма оцрне, и кои е што о томе рад!о таи е по већои части онако радш и писао, како е нћму и нћговомЂ интересу ишло у рачунЂ, или како су му околности и време заповедали. ЛростЋ народЂ далеко е правичнји, онђ споминшћи узЂ гусле свое воиводе, нигда nie иртве гонаке осуђива:) и дћлш по зкивимђ партанма. Наилепша и нанбогатјн круна за еданЂ народт., то е лепо написана исторјн нћгова. Шнаци, то су наилепше драгоцћности такве круне. И у томт> лепомЂ народномЂ венцу, може се име Луке Лазаревића уплести у зачелго међу наиславшн имена. МишарЂ, то е онаи велик1'и листђ народне исторје , на коме е ГенЈи народа, унисао име нћгово. Лука ЛазаревићЂ рођенЂ е 1774. год. у селу Свилеуви окруж1н шабачкогЂ, нћговЂ отацЂ звао се ТодорЂ, нћгова мати звала се Евросима, као што се звала и мати Кралћвића Марка. она е била родомЂ изђ Мишара. Онђ e одђ самогЂ детинвства 6wo склонћнт. за ратове. У младости CBoiofi прешао е у AycTpiro, гди е три године и по кнвигу y4i"o. КадЂ се врати ожени се, и узме кћерЂ Максима Пеића изђ Забрдице окр. ВалћвскогЂ. Онђ е бмо Кнез-Ранку братучедЂ, кои немагоћи с' почетка деце држао га е место сина. Луку запопи 1796. год. митрополитЂ Данило, и даде му napoxiro Лготице и Коцелћву, онђ се за свого napoxiio Богу молш, али и брант го е често одђ душманске напасти. Нигда нћга Hie мрзило саблго извадити, онде гди види да сиротна раа невино страда. После седамЂ година умре му жена, и остави му два Cbina Михаила и Кузмана, одђ кои првми погипуо е у рату 1828. год. бмвши у рускои вобсцм ОФицирЂ, при горишу залетш се безЂ обзира на турске топове викнувши: „или полковникђ или покоиникђ " ту е погинуо онако славно, као што заслужуе име нћговогЂ отца. Други му е смнђ умро. Лука се одметуо воевати 1804. године, кадЂ су Турцм изашли да мире буну кои се противЂ даиндигла. Одђ то доба, па до пропасти Cp6ie подђ КарађорђемЂ, Лука nie одпасивао оружћ одђ понса. КадЂ е на Ужицу бмо ; nocio е iouiTe чинђ свештенички. На првои скупштини у Борку 1805. године, избере га и узме народЂ нћгове кнежине за свога воиводу, кое име непрестано тукући се за време рата , заслужт e хилндама пута. До то доба бмо е нћговЂ животђ само цркви, а одђ то доба само отечеству посвећенЂ, Онђ е знао да се треба богу молити, али и у исто доба треба и радити. Разлазећи се са скупштине изђ Борна, допушти онђ те му поивода

МолерЂ, CBoioMb рукомЂ браду o6pie. П ототђ доцнје оженјо се изђ Лдра, и владика валћвски Антимђ бмо му е кумЂ. Лука е постао воивода надЂ онммђ краевима, гди су дотле заповедали ћурчјв, Андрјн ВитомировнћЂ и Спу. жићЂОстон. — Одђ то доба починго наизнаменит1Д дани Луке Лазаревића, о коима изђ недостатка историчнм дата, незнамо ништа приповедати. Онђ се тукао свуда нештедећи нигди свои животђ. На Мишару добмо е млого рана. После пропасти Карађорђеве, остави и Лука Cp6iio своЈомђ крвлго заливену. Оде у Eecapa6iro гди е до 1835 год. провео, неучаствугоћи нимало у крвавимЂ ратовима подђ МилошемЂ за ново ослобођенћ Cp6ie. —• КадЂ се повратш у ослобођено отечество, имао е neH3iro сходну тадашнћмЂ сиротномЂ станго народне касе, а доцше бмо е членЂ суда шабачкогЂ. После буне 1842. год. постане онђ членомЂ земалбскогђ совћта. КадЂ е до цгие сбогЂ слабости здравлн пензЈониранЋ, седјо е онђ у Шабцу кодђ свое куће. Онђ е побћдјо 11. сво'и рана , ербо Hi'e одђ нј.и умро него е умро одђ чисте старости. Нћгове мишарске ране мучиле су га до последнћгЂ часа, и оне С У му узрокЂ бмле, iuto nie могао у доц1пемЂ ратованго, свош стару срећу пробати. Онђ е умро седећи 29. Апр. 1852. год. Остав|'о е три смна. Нћгова е породица стариномЂ изђ Бирча, и едногЂ е племена са БирчаниномЂ Илшмђ, само што се пре у Србпо населила. Тћло е нћгово у Шабцу торжествено саранћно. Родолгобиввш епископЂ шабачки Г. Јоанише, Кои га е знао поштовати и уважавати за гкивота , умео е и по смрти нћгово тћло свечано и као што такавЂ гонакБ заслужуе, саранити. При погребу roeopio е господинђ Епископђ слово, кое смо добмли приватнммЂ путемЂ и кое овде саобштавамо. (г!еЖИТА ЧЕЛОП-ћк^ СДИН010 V.tlpfl'H, flOTO/VVA же сКдд Е»;р. гл. 9. ст. 217. КадЂ намЂ, лгобезни слушател^и овакова прилика дође, да се споминћ име едногЂ човека , кои е овомђ бого - упокоеномЂ србскомЂ гоиаку подобанЂ: онда смо мм обмчно навикли се, слушати само слова похвале лгодске, а не чути уедно и слово суда бож1 - егЂ. Имамо заиста и мм овдћ множину предмета о похвалама, кадЂ бм то намћравали, да покоикику нашемЂ вћнацЂ надгробнмК сплетемо. — Мало е заиста лгобезни слушателљи на овомђ свћту лгодји, а мало е и живота таиовм, кои бм се животу покоиника успоредити могли; едно збогЂ разнообра Јл паметодостоини догађан и приклгочен!л нћговм; друго збогЂ знаменитости подвига и трудова нћговми; а треће и нарочито з 6 огђ велеважносги втеченја нћгова на судбину отечества нашегЂ. Онђ е правми и современми споборникЂ и сподвижникђ великогЂ и неумрлогЂ нашегЂ Карађорђа ; онђ е вћрнвш и неразлучимми ратнми другарЂ славо 1Ђ увћнчанм витезова cp6i nifi: Чарапића, Катића, Чупића, АидукЂ ВелЂка и осталгл Јоштђ MHorifi све онаковм имена, кол србину нигда заборавлћна бмти иећеш. И садЂ л. слуш. ако набманћ само у мислима нашимђ крозЂ путанго живота покоиникова прођемо. ступити морамо и непримћтно одма у храмЂ наше народнћ повћстнице одђ наиновји и наизнатш за насЂ вр -^сна. Ту ће мо мм наћи покоВника нашегЂ на првммЂ обкопима СвилеувскимЂ; наћи јћемо га при задоо^енго Шабца; при освоенјш Београда; на крвавммћ полама: Мишарскомђ, ТичарскомЂ, ЛћшничкомЂ •—- и толикимђ јогптђ другима; свудЂ е онђ туда међЂ првима 6bio; и у числу