Шумадинка

2^? 204 e-'V^

OHfai свагда нвлно ce; кои c у за cnaceHie отечества, православне slipe, и чести имепа србскогљ, противу свакогт> негцаст1н насупротљ стали; и у свако доба готови бмли последнго каплм крви свое на олтарт> рода свогћ принети; да се с.°мо еданпутт. судба србства, много дотле пострадавшегт., рћши и на болћ окрене. О свему томе наинснје сведоче и говоре ране нћгове, кое су покоиника чешће у животу свладале и освоиле. Али нашто лтб. слуш. служит,. нћму Moase оваковми вћнац-fa надгробнши? Та мм видимо, да онћ садт, и оне вћнце, kohmii га е признателно отечество за заслуге вћгове украшавало — оставла и презире; nie ономе, драпи Христ- до похвале човеческе, кадг. онт 3 еданпутљ предг> лице вћчногљ судје изађе. — Гледагоћи дакле очима нашимђ гробЋ оваи, сав7з е нашт. дуп>, лгоб. слуш. таи: да се свагда сћћамо и добро опоминћмо тога, шта значи, и вреди ншвотђ наш ћ на землћи ? —- и шта смо мш у животу овомђ чинити душни? — Ево! погледаите! шта намЂ заостае иза величјн земногљ ! Чимћ се скопчава и завршуе сва слава; сво одличЈе; и толики знакови почести ?! — Онаи нћму умилнми звукљ оружЈа, и трепетг. громова боинћ!«, ioiuT 'b ће кои путт. срце ове землћ затрести: и ове горе и планине опетт, ће одђ нби заечати — —• али срце и слухг, славомт. увћнчаногт,, многозаслуженогЂ покоиника нашегЂ, неће се Bbiuie на таи гласЂ успренути •— нћга ће текЂ една архангелска труба моћи пробудити ? ? ? Нама дакле на конацЂ лшб. слуш. ово едно знати треба, да се не старамо толико о земнммЂ и временммЂ благама; него да настоимо — вћчну награду себи заслужити. — Земла е за насЂ мћсто труда и подвига; а тамо е горе успо коенје , правми животђ и блаженство! Боже духова и сваке плоти, кои си одђ наст, душу раби твога кђ себи позвао, у покои нћга на лону твогђ милосердја! — Прими му узЂ награду ону крвв нћгову, кого е онђ проливао за свету твого цркву, и за благо своји соотечественика; — или болћ, призри на све недостатке нћгове — ради проливене крви еднороднога смна твогђ, по примћру кога, онђ е свагда готовђ 6bio полоншти душу свого за браћу свого — Амин7>.

М Р в и ц в. У ФранкФурту живи една жена, кон е тако дебела, да онаи кои е види, мора сместа попити чашу pauie да неповрати. „Анђелу мои, немои говорити о свадби", рекне еданЂ лгобезникЂ CBoiofi драгои „супружестзо е смртв лмбови." „Али л волемЂ", одговори му она", да ме вм узмете, иа макарЂ ме после и нелшбили." НекЈи примир: судЂ послао е CBoioft старјои власти слћдугоће изв ћстје : • „У понизноети шалћ судт, оваи известјв свое усмогренно срдитогЂ говора Петра ковача, конјмђ приликомЂ одлетило е едно ћоше одђ астала и т. д. „Шта си се тако намрштт, момче?" „Ка ко нећу^боже л!Ои, умро ми е уика 1ова, па бм гребало да плачемЂ, а немогу."

Болестникг. „Господине докторе, н патимЂ непрестано одђ главоболћ, кажите ми одђ кудЂ долазн то?" .Декпрг. ,Будите безљ бриге , кадЂ взмђ станемЂ главу разставлати, казаћу вамЂ." „Господине докторе, куда сте вм. а васЂ давно нисамв вид1 *о." „Н самБ бмо неколико неделд у полго.,, „Право! садЂ се оломинћмЂ да самљ читао у новинама." „У новинама? за цело ? „Да, новине гласе да су овогђ месеца 40 лгод|'и манћ умрлм него пређашнћгЂ. Прос^оцЂ. „Н лшбимЂ вашу наистарјго господичну кћерг.! И полажемЂ срећу мога живота у нћне руке. Учините ме наисрећнЈимЂ човекомг, на свету и поклоните ми руку ваше ГОлке." Отацг. „Моа CTapi« кћи Шлка? Жао ми е, што вашу честну понуду морамЂ одбацити. Мои Шлка, нека међу нама остане, већћ е другомЂ обречена, и зато ми е жао, што вамЂ немогу желго испунити." ПроспоиЋ. „Боже! шта чуемЂ н? обречена! за мене изгублћна! Али нсамЂ срећу могђ живота већЂ еданпутЂ у ваше руке положт! Дакле учииитеме наисрећнјимЂ човекомЂ и даите ми вашу млађу кћерх, Катицу. Л осећамЂ, да е башЂ она права господична, кого мое срце лшби.

ДОМАћЕ НОВОСТН. —- У окр. ћуп. Нека Станка удовица изђ Шавца враћагоћи се одђ кћери свое изђ Чепура, гди е на слави бмла, и онако uiana поредЂ Мораве идући падне у Мораву и удави се. — Некш Павле НиколићЂ изђ села Дубоке округша пожар. задевагоћи пиштолђ за понсђ , одапне истбш неотично, кои га у кукЂ тако рани, да е после 24. сата умро. — Кннжевна Елисавета А. КарађорђевиКа, наимлађа кћи Нћгове Свћтлости, у 10- мђ месецу свога живота преставила се 24. т. м. Тћло е нћно са иа1Вмогућн1 'омЂ саиносћу у овдашнш цркву спроведено, и опћвано, а по томђ испраћено е у Тополу, гди е и Нћгова Свћтлоств одпутовала. — Место „ГОжне Пчеле" почео е излазити у Новомђ Саду: „Србски ДневникЂ" подђ учредничествомЂ Данила Медаковића.

С Т F А И Е U 0 В 0 С Т И. —- ФилипуполЂ 31. Мал. ОвдашнЂи Евреи хотећи да упражнаваго своа вероисповедна безакошн , иодплате едногђ циганина, да имђ украде изђ Карши Hhin едно туре; везавши очи уваћеномЂ детету и запушивши му уста стрпали су га у едну врећу, и понели га па лећима као какво обично бреме сасвимЂ равнодушно, али кадЂ cv прелазили преко велике hynpie Евра, стражари мислећи да носе украдено дгнћ, принуде iK да врећу отворе, и кадЂ виде полумртво дете аве власти. кол испитавши