Шумадинка

квшшшвш&» mmif ш авдша УчредникЂ и издавателв ЛгобомирЂ И. НенадовићЂ.

Ован дист1» нзлазн Вторннкомт* н ПеткомЂ. Ценв му e годишна безт* занитка 14. цв. а полгод. 7 цв. са завзткомЋ по цв. на по год. екушгћ. Ко жели у Београду да му се носи кући а не у дућанЂ нли у канцелар1к> no' цв. на пола год.

НОЛАЗАКЂ И;П) HEAIUA ОдломакЂ изг путованл по Италш.

Зелене горе, И плаво море, На путЂ ме зову, У радости. нову. Везувт. се пуши, Море пенуши, Сунце се рађа Креће се лађа. Наполв се буди, СвудЂ врве лгоди. Путници стое Тренутке брое; Сви смо готови, Већљ лађа плови: О сбогомЋ лепото Светска дивото, ,Прош'о самЂ доста Али ми оста, У Moiofi души, Tw наилучши. Л видо градове, И млоге садове, Ливаде, долине, Шваица милине. И Верзалћ и Тунљ, ПотсдамЂ и Шенбрунт. Ал' све то ни лола, Поредљ Неапола. Неапле сбогомв Праштам -б се сћ тобомљ.

П У Т II И ч К А П И С М А Мапрингент, — Авг. 1847. Путованћ из-б Вазена довде riie hafinpihthie, али могу рећи да е наичудноватје. Одћ Вазена довде немамћ ти готово ни очемт. другомЂ говорити, него о великимЂ бреговима, о пенлнго и паданго, о снегу и сметовима, о страу и ужасу, о зими и леду; али свуда у те незгоде умешало се веселћ, шала и карактерЂ безбрижне ђачке младости. .—■ И садЂ пошто самв прешао брегове: Фурку и

ГримзелЂ, пошто самв у нолебаиа алписки пастира одмарао се и nio млиека, пошто самв у овомђ топломђ месецу i aaio сниегЂ до колена, садЂ могу ти казати да самв вид10 Шваицерску, у свима нћнимЂ разлачностима. Изђ Вазена npBtifi данЂ непрестано ишли смо готхарскимЂ путемЂ, и одма кодђ Вазена шат !о е свакји пола бацена (2 краицаре) за »утЂ. Све смо ишли узбрдо али путЂ е тако вешто начинћнЂ да се слабо могло примћтити да узбрдо води. Сђ обе стране пута склопила су с е велика камена брда. Риека РаисЂ бмла е све манл, али све са већомЂ хукомЂ и шуштанћмЂ горила е поредЂ нас-Ђ, нигди Hie текла као што друге риеке теку, него се у самои пени разбЈала одђ камена на каменЂ. ЛЈепо е бмло путовата. Магла кол се бмла уватила подигла се беше на вмше, вриеме е бшло тихо, али ниђе сунца ниесмо могли виђети. И сђ едне и сђ друге стране виђали су ce лиепн водопади као обешена платна, кои као што каи.у само траго после кише, — они су врло чести бмли ? тако да млого пута ниесмо се могли одђ нбЈови шуштанн разговарати. — Често смо станли и гледали, а често смо и отискивали велике стиене сђ брега, и онда смо гледали како се силно низђ брдо валаго, како хиладе друrifi ciiena за собомЂ обараго, и слушали смо сђ некомЂ дивлбомђ милиномђ , како котрлагоћи се низ' брдо хуче, и како напоследку у валовиту pieuy РаисЂ свалаго се, и воду на све стране прсну. Ha едномв мћсту тако смо велику CTieny отисли, да умало шесмо нвоме едну ћупрпо обалили. t Близу е подне бмло, и мм стигнемо на оно мћсто што се зове „ ђавола hynpia u издалека 1 оштђ чула се хука, и скаканћ воде, издалека шштб могло се примћтити то чудновато дивлћ мћсто. Што смо се више приближавали, све су више мрави некогЂ неотичногЂ страха и ужаса крозЂ насЂ ишли. Дођемо већЂ и на ту hynpiro, путљ насв е водш сђ десне стране реке, и преко те назване ђаволћ hynpie морамо прећи на другу страну. ■ — КадЂ смо ишли преко те fiynpie, вода е изподђ насЂ тако свакала и у пену се разбјнла, да е сваки мислт да се сва tiynpia изђ темелн тресе. ћупрјн преко кое смо прешли, бмла е нова и нка на два свода, друга стара hvnpia кол е сђ ниже ове нове, и коа е зидана јоштђ 1118. год. iomre трае, али нико неиде преко нћ, она е* само на едномЂ своду кои е преко 70 стопа високђ, У ратозашо 1799. год. Фраецузн потераго аустрианце, кои су ову ћупрпо оштро бранили. Французи отераго и nođiro млоге аустрншце међу коима HCTopia сиоминћ млого Србскд имена. — СуваровЂ дође