Шумадинка

Ш 208 Ш

Паризг 15. lOnia. Засћдаша депутираца свршена су и они одлазе своимђ кућама, у мислима да су велик^и поcao свршили. Личнми опроштаи президента сђ депутирцима, сђ познатомт. вештиномЂ израђенв, утврдиће ову господу 10штђ већма у ибиовомђ вшсокомљ o себи мнћнно; но принцЂ Hie могао иначе , него прјнтелвски да се спроћу не,и покаже. Прво што треба да смо учтиви спроћу свакогт>, кои о^лази, друго морао се чувати Луи НаполеонЂ, да на себи примћтити даде, као да су га мала опозицЈонална покушаванн могла налготити. Принцт. е изroBopio тои господи сваке могуће ласкавости; благодар!о имђ е за нвиово содћиствованћ кђ утврђенго новм установленн, за нбиово отечестволгобјв. Фалш е далћ Паризл!е, да су се сасвимЂ одђ побуне одвратили, и реко е напоследку, да депутирци могу своимљ властодавцима казати, да у Францускои постои правителство, кое е одђ лгобови кт> добру одушевлћно, правителство, кое се на народЂ, изворЂ CBiro сила, на воиску, изворљ све снаге, на верозаконЂ, изворљсваке правице, осланл. Опроштаи е примлћнт. сђ нснимђ узвикомљ: „Живјо НаполеонЂ, жиBio президентЂ. — Свима кнвигопродавцима забранћно е, да меликш говорЂ Монталемберта продаго, и свима разносителБима, да га разносе. — Камера е хтела да укине плату генералу и полковнику народнћ гарде. ПрезидентЂ у слћдству тога реко е Biepn: „Полковниче, камера оће да укине плату (20.000 Франака) вашу; но Bti будите безЂ бриге, ако камера неусхте одђ те намере одступити, него вамЂ за цело плату укине, онда ћу васЂ л Ј оштђ онаи данЂ за сенатора са 30.000 Франака поставити." У осталомЂ говоре, да е Biepa дао оставку. Tleuira 19. К)н\л. Овм дана очекиванЂ е военми министерЂ ЧорићЂ, да дође у БудимЂ. — Три глувонема човека, кои се одђ душегЂ времена у овдашнћои полицаинои кући баве •— проговорила су. Они су се као такови само претварали, у надезкди, да ће лакше моћи живити КадЂе дошо паробродв Зринљи, догодила се една несрећа, да е некш путникЂ, кои е хгео испитати узрокЂ изнеиадногЂ пуцани машине, у Дуна†пао и више наиолћ неизишао. — С ђ eopuh Тисе. Варошица Тиса УилакЂ, кол нема више одђ 2 до 3000 обитателн, дошла е до тогђ убеђенн, да варошЂ, кон се цивилизирана звати н«ели, мора имати театорЂ. За постиженћ ове цћли установлћнЂ е еданЂ одборЂ, у комђ се енергично ради, тако да се надаго скоро видити иредставлеша на домаћемЂ театру. — МинхенЂ. Предрачунт, трошкова за овдашнћ касино или за читалиште за децу, износи до 100.000 Фор. ср. Само здаше, кое ће са изображешнма и штатуама у лепшано бнти, на комђ ће вештаци по могућству сами радити, бћхће украшенћ нобогђ, одђ крала Максима проектираногЂ сокака. — ПаризЂ. МесечннкЂ АлексисЂ ако се овде као врачарЂ прогласЈо. Пре краткогЂ времена изгубила е ед. на госпа свои сатЂ у Нилго, и добила га е опетЂ по АлексисовомЂ казиванго одђ едногЂ солдата полка Л£ 57. кои у Курбеову стануе. И едномЂ поараномЂ касјеру ка-— — rrr—„——i'. "TS&iMiA ~s У кнбигопечатни

зао e истни, гди ће нћгове новце моћи наћи, и за цело ifi е нашао. — ВиртембергЂ. Обштина ДекенпФронЂ заклгочила е да већу частв свои сиромашнм жителн о обштемЂ трошку у Америку пошалћ. 11. Ш нјл одпутовало е нби 12 Фамилјл са 43 деце, свега 69 глава. ТрошакЂ, кои е обштина на нђи учинила, износи 5000 Фор, Свима изселћницима. кадЂ на обалу американску ступе, изнлатиће се по 15. Фор. па после шта имђ Богђ да. — У согознимђ државама Америке свршени су гвоздени путови у Маго 1852. у пространству одђ 10.810 енг милл, а 10.898. граде се еднако и до петЂ година служиће се и овима. До год. 1860. бм ће гвозденЂ путЂ у Америки 30.000 милн дугачакЂ. — Лladpudh 9. fOnin. „Еспанн" лвлл, да е кралвица на молбу обитатела Каталагода свима у овои вароши затвореннмЂ особама смртну казнв опростила, пре него што бм iи судЂ на такову осудјо. — ПрагЂ. Изселенћ у Америку разпрострло се rio свимђ круговима Ческе, као да е Америка обћтовина землн за све, кои су сити Европе. —• Енглезка. бданЂ убогш посленикЂ изђ Глозестра добт е одђ свогђ брата изђ Аустрал1е едну груду зла. та на поклонђ , кого е продаго за 10.000 Фран. Чимђ е те новце примго, одма се и онђ навезао за АустралЈго, да злато копа. — Америка. БотаникЂ ВарчевићЂ путуе сада по средини Америке ст> томђ намеромЂ, да тамо пронађе нове, досадЂ нелознате родове питателни бнлн и полезногЂ дрвећа. Ово путованћ, кое ће се простирати до Перу. Шили и ПотогонЈе, постало е већт> богато слћдствомЂ. Поменутни естествоиспитателв већЂ е послао семена оваковм полезнн растћнЈа ради далћнЂ разпростиранн. — БечЂ. Министерство унутрашнБИ лослова у соглас1 - го са министерствомЂ просвете дозволило е обнародованћ важнм, у архиви млћтачкои налазећи се историчHbi документа, сђ тимђ услов !емЂ, да подђ управомЂ дирекгора архиве Минутоли сваке године по една свезка одђ прилике 9. печатанм табака излази. — БанЂ блачићЂ отишао е у БудимЂ да присуствуе } кадЂ се подигне споменикЂ Хенц1н. .— Лондону има самн кнБигопродаваца око 1000 а* у читавои Немачкои (Гермаш'и) при свршетку прошле године Hie BHiue одђ 2651. бнло. —• ЦарЂ AycTpiHcKa одобрЈо е и наредт да се 2. хи. Фор. погорелимЂ Хрис ^ннима у Сараеву у помоћБ преко тамошнћгЂ аустрискогЂ конзулата изда.

Оглаетв. (бо) ( 2 3 ) КнБига: ШУМАДИНЧЕ I. свеска, може се јоште у учредничеству за 1. цванц. добити. Ко за 10. комадапошлћ новце едаиЂ ком. ^o6ie бадава. ТЕЧАИ НОВАЦА У БЕЧУ. Дукати 26 Сребро 18% Кнлжкства Срвш.