Шумадинка

907 vsf-CV 4 'S'XS>-

доста суво и бледо лнце, са брадомт. украи ушда, бмло е npiaTHO за очи, нћговљ струкЋ и сва движешн бмла су гибка, у свему могло се примћтити по мало лакомислености. И онђ прође крозт> све редове астала, свуда е подигао свои шеширЂ, и млогима e peisao: слуга покоранЂ; са сваке стране бмо е одпоздравлћнЂ. Пређе и онђ на десну страну баште, заустави се мало кодђ музике, потомљпродужи свои путг., и наиђе на асталљ, за коимљ е ce^io онаи усамлЈ.ими о коме гоштћ ништа иезнамо, приђе му ближе, загледаго се у очи еданљ другомЂ и кадг. се познаду, разшире обоица руке, и вичући едан -б другомт«: „О добро дошао голотрби Иво!" „О болћ те нашао будалина Тале" загрле се и полгобе више пута онако, као што се могу два прјдтелл полгобити, нои су заедно одрасли, и кои су бмли дуго време разставлћни. Тако е и бшло, то су два познаника, кои су заедно гимназЈго и лицеумх. овде свршили, кои су се за то дуго ^реме ученн пазили, и кои су У школи еданг. другогг» звали именима ст. коима су се поздравили. (Продужеше сл^дуе.)

М Р В SS Ц Е. У Берлину забранћно е пушити сокакомт., кога atanдармЂ (пандурЂ) види да пуши мора платити 3. талира бданЂ ишао е преко ћупрје пушећи цигару, и извади другомЂ ру комђ златанЂ сатЂ изђ џепа, да види колико е сатш, но у истми ма види да пандурЂ иде , и онђ у хи. троћи, место да баци цигаре у воду, бацм свои златанљ сатЂ, а запаи!.но цигаре стрпа у џепЂ место сата. ЖандарЂ кои е примћтго да е пуш!о , приђе му и позове га да плати казнљ, оиђ се нравдао да hie пушјо, ербо е шштт» еднако ммслго да е цигаре у воду бацт , у томе почне му пруслукЂ горети. И тако морао е |' оштђ платити казнв. И то се зове итрина преварити самогЂ себе. — бдногЂ, што се пети путЂ оженЈо, упита KOMinia: „Ама како то бмва, да твое жене тако често умиру, л сђ мошмђ првомЂ женомЂ, ево већЂ како 20 година жцвимђ, па јоштђ немогу никакр да е се избавимЂ." „То е врло лако^ одговори му онаи „кадЂ се налготе и вичу, а имђ ништа неодговарамЂ, и тако мало по мало одђ муке умру." — Запитаго едногЂ залгоблћног-b: зашто неизпроси и невћнча се онђ са ономђ у кого е залгоблћнЂ. „Иа сђ киме бм онда лгобовв провод^о?" одговори онђ. — бданЂ досетлЂивацЂ дође Дгогену и рекне му : „Д !Огене, шта самв а то тм ниси; но а самв човекЂ , дакле тм човекЂ ниси." „То е тако" одговори ДјогенЂ „само морашЂ тн одђ мене почети." • бданЂ искусант. отацљ давао e свомђ смну совћтЂ: „Како те ко годђ одђ познатм и пр1 - нтела, поннзuie и ласкав1*е поздрави, него обично, одма питаи га има ли новаца да ти узаими, докђ онђ Hie одђ тебе поискао. 1 бданЂ господинт. дозове Молера да га молуе. „К.а. ко желите да васЂ представимЂ у портрету?" Упита га молерЂ ■ — „сђ едномЂ кнђигомђ уруцм гласно читагоћегЂ." Одтовори му онђ. —- У еднои вароши поави се пожарЂ, млоги потрче тамо, међу коима беше еданЂ зидарЂ и еданЂ лекарљ: «Гле

господине како мое жито расте!" рекне зидарЂ лекару показугоћи му гди куће гору — „тамо ћу л лепи новаца зарадити, докђ опетЂ онакве куће начинимЂ." ТекЂ што е то зидарЂ рекао а една греда падне, те му npe6ie ногу. „Ха!" викне му лекарЂ „мое е жито већЂ зрело." — бданЂ селнкЂ преповедаше удруштву варошкомЂ како се еданв своеволвно изђ пушке y6io. „Да Hie изђ очаннја?" упита га еданЂ одђ слушагоћи, „Hie него изђ С опота!" одговори му селдкЂ.

ИСТОРИЧНЕ ОПОМЕНЕ (Изт. Млћтачке HCTopie.) (Око 452. год.) ПочетакЂ млћтачке (венецјлнске) републике, на основу слободнм народнЈм права, наКстар1и е одђ република у Европи. 984. год. освое млћчани Далмагцго. и после 200 год, падну острови: Корфу и Кандја подђ ншову властЂ. 1398. република демократична претвори се у реиублику аристократичну. 1473. год. Млћчани завладаго ЦилерскомЂ кралћвиномђ. 1508. год. Сагози се Папа, царв АустрЈКски, кралт. Француски и шпански, да оборе и униште републику млћтачку. 1651. год. Млћчани изгубе кралћвство циперско, и гоштђ млого области, кое имђ ТурцБ1 одузму. 1618. год. Сузаклет1е проти†Млћтака, одкривено одђ ЖаФЈи, едногЂ сузаклетника. 1669. год. Остро†Кандјго одузму млћтчанима Турцм. 1797. год. Буде револуцЈл у Млћткама. 1798. год. Узму Аустр1'ннцм Млћтке по уговорима одђ Кампо-Формго. — Доцш'б заузму Французи подђ НаполеономЂ, после кога дође опетЂ Аустрји, подђ когомђ се и сада налази.

Д 0 М А Ћ Е II 0 В 0 0 Т Н. — Г одишнби испити cbi'io овдашнви школа свршени су, и сва учећа се младежв разлази се своимђ кућама. — Владимирт. БогдановићЂ столоначалникЂ попеч. правосуд1н после дугогЂ и предугогт. боловаии скративши самЂ себи смртне муке , npeciaBio се 28. ГОша, нћга оплакуе нћгова родбина и млогоброини нћговБ1 пр1ателЂи и познаници.

С Т Р А ff Е Н 0 В 0 С Т И. — У Гвилевилу двонца вежу аетЂ кона близу едногЂ места гди е бмло кошница, пчеле после краткогЂ времена тако се рачдраже, и конћ нападну и изуедаго, да су сви петЂ кона морали црћи, она двоица кадЂ дођу хтели су конвма помоћи, али пчеле и на нби тако нападну да су обоица мораии у едну бару утећи и завући се. Пренеколико дана исте пчеле напале су на едио лто гусака и све помориле, и то сматраго природоиспитателви као неко беснило пчела. (Ову вћств нвлпго бечке новине, за конћ могло бм се вћровати, али гди може ичела гуску уести; 1'оштђ е требало да е авлћно да су и неколико езнева уеле.)