Шумадинка

~Ш§ 206 rcs-

у помоћв са 5. хил. кондника и 18 хии. пешака и потисне Французе. Мм кадљ пређемо преко те страовите hynpie, седнемо сђ друге стране, не толико да се одморимо колико да се тога чуда нагледамо. Брегови више насх> 6б1ли су склоплћни, на коима ништа друго ше се могло видити, него погдикои праменљ облака како пролази, и само голо каменћ, по коме неће ни дивлд трава да расте; исподт, насљ шуштала е река Раист., нћно падам!- изћ висине причинлвало е такву хуку, да е едва могао еданх, чути шта други говори, изанаши леђа затворентз намт> путт, високимђ стенама беше. Мш смо ћутећи па ладним стенама лекгали, и само су очи наше блудиле, и тражиле себм какављ умилатг. предметљ, тражиле да одг> желћ виде гди годт. питоми какавЂ полвски цвћтакт,радо смо гледали на све стране, но ништа предт, наше очи Hie излазило, што бм наст, могло опоменути, да нисмо у пустинви; сама дивлачностт, забавлдла е и наше очи а наше ммсли. И лгота гун, и парни орао, далеко одавде беже, ерт, е и нби страота овде ноћв провести. Никакве сенвке иема одт, живота, никакве тице нисмо могли видити да ст, камена на камент, полети. — Тои дивлнчности оскудћвали су Јоштљ аидуци, па да буде савршена. Но зато време мм смо надокнддили, ербо наст, 20 бмли смо поседали едни по ћупрш, едни поредЂ ћупрје а едни према ћупрш, ћутали смо, и издалека ко бм гледао видш бм да смо бмли наликБ на аидуке кои у засћди чекаго путнике, мм нашимт, изгледомт, нисмо изгледали на то уподоблеше, али оно дивлћ место, она сгодна засћда, оно наше ћутеће полоагенћ, замишлћни а притомт, опетт, опрезни погледи, и све што наст, е окружавало, давало намт, е изгледт, усамлћнм горски обитателл. У томт, троица одт, нашегт, друЈнтва, кои су више наст, на еднои стеии седили; почну пћвати ону песму изт, Шилерови аидука: , ,®m fceiee Sebcn fftfjren rcit, ©in 8e6en tjollec ШЗonne. ©et SDĐalb tfi uttfer 9?acf)tquat:tier, ber ЗЛопђ i|i utrfce воппе. — Нигда нисамБ могао живлћ себм предсгавити Шилерове аидуке, него ту. Цела околина, хука воде, сгћне, пећине, hynpie, наше разштркано лежанћ, и само ехо сасвимт, тима одговарало намт, е на ту аидучку песму. (Продужетв.)

БЕЗПЛАТЕЖНМИ ПРАКТИКЛИТЂ. Недела беше, и свакш зна каква е живостј , по улицама Београда тога дана, кадт, е лето и кадт, е иоле лепо време. Светт, врви на све стране. Свак)'и е оставјо свои посао, и тога дана иде самт, или у друшству да се провесели, или као што но кажу да се мало проведе. СиротинБи неделн е наислађш дант,, она тога дана наивећма ужива свое радости. Велика господа и богати трговци, у таи дант, као и сваши дант, спаваго иосле подне до шестт, caiiH , па онда остало време проведу пушећи и разговарагоћи се. За нби природа Hie створила красоту. Средпл трговачка и чиновничка класа, проведе то после подне у Топчидеру, пивари или у башти купалишта ; по една чаша вша, по еданЂ сатлвикт, гшва, по едно цпаре и гш хиладу празни разговора, то е нв!Ова забава. Шегрти, калФе и куварице, наивесел^е ироведу неделго. — По ТеразЈнма и по господскои улици шетаго се само богати трговци и чиновници, и они кои немаго ни краицаре у џепу, и у та два сокака нигди нема гди бм се човект, свра-

Tio да nonie кого чашу вша или пива, и ст, тимт, да се разлади, и да опере гушу одђ прашине, за нби има само три im'anie забаве: да слушаго банду предт, конако^п,, и после предт, касарномт,, и да се наслађаваго гледанћмт, на лепе предћле уза Саву и кт, Авали, то су забаве душевне, една се ужива ушима а друга очима, те забаве управомт, земномт, животу мало вреде, за човека кои е за землго са своимт, ммслима, као што е и са своимт, тћломт, приковант,, млого више важе забаве кое се крозт, уста уживаго. Такови шетаго се пиварскимт, сокакомт, за нби има две штацје: Пивара и Купалиште, гди поредт, музике, чуе се врло често и звека чаша. То све што смо досадт. казали , едант, е предговорт, безт, кога бм могли бмти. Главно е то, да е неделн бмла, као што е ст> почетка казано. Лгоди и жене шетали су се на све стране. Сви астали у башти купалишта бшли су заузети. Варошка музика свирала е, келнери тамо амо летили су, разговори бмли су измешани, нико ни нашто ni« мотрјо до само на свое чаше, и на свое друшство. Свакт, е бмо весео, и уживао време свога одмора, да сутра ст, новомђ живошћз? започне дћла. У томђ сврати се у башту еданљ доста окретанЂ и лепЂ младићт,. По нћговои капи сђ плзвомђ чоомђ около, свакЂ е могао рећи да е чиновникђ; еданЂ иародни природни штапићЂ одђ лесковине, носш е у рз'ци и нвиме лупкао е камент,ице мало предЂ собомЂ. Нћгово измешано ношиво пола турско пола европско, издавало га е да е скоро изђ некогЂ окружногљ места дошао, нћгопо држанћ и небреаглвиви ходђ , увћравали су свакогЂ да му БеоградЂ и нћгови обичаи нису ништа иеобичне ствари. КрозЂ више редова астала прошао е, на свакогЂ е погледао, никога Hie поздравт, нити е ко нћга поздравш, сви су му бмли непознати. На деснои страни баште, нађе онђ едант, сасвимЂ празант, аеталЋ за кои седне. Извади мараму изђ џепа, обрише знои по челу, и небреЈклБиво као какавЂ енглезки лордЂ баци свого капу на асталЂ. Наслони се на десну руку, и тако е сматрао ћутећи весео београдски публикумЂ. Келнери, кои никога нетрпе да бадава у башти време проводи, нису га ни гштђ минута оставили на миру, да се самимЂ гледанћмЂ наслађава. Како га еданЂ усмотри дотрчи му близу, и бришући салветомт, асталЂ предЂ нвимђ упита га наиучTHBie : „В осђ шоФен' зи маинЂ херЂ?" Онаи се осврне, погледа га озбилвно у очи, и сладко се насмее. Келнерт, примћти да таи гостђ незна, или неће да зна немачкиј и повтори му питанћ србски: шта заповедате ? Оче те Пива или вЈна, или очете што ести, покенесЂ, шваицеркеза^ лунгебратенЂ." „Донеси ми литру вЈна па иди безЂ трага" одговори му онаи гостђ и на слони се опетЂ на руку; и чудећи се слушао е како на све стране чуе се гди едни вичу: 1оханЂ саитлЂ ваинЂ! или: 1охант, аинЂ бротЂ, и тако далћ. О нђ ше дуго сзмђ за асталомЂ остао, едант, дође у башту, онђ е одђ прилике бмо едн^1 година сђ кђимђ . На нћму беше чисто и по наинов!ои моди европско или што но кодђ насЂ по рђавомЂ обичаго зову немачко одћло. Из' подђ фини белм панталона вириле су глазиране бечке ципеле, црнЂ капутЂ, изподђ свилене црне мараме подигао се високо готово до viuiro, бео чистт, и укрућенЂ колирЂ (крогнЂ), на глави имаше округао сигавми шеширЂ, кои му мало на криво станше, жакмарске рукавице, о свиленомЂ пруслуку висаше му златанЂ ланацЂ, у деснои руцм носаше еданЂ малми 6 ичђ . Све ijito е на ићму бмло издавало га е за сдногђ одабраногЂ младића. Ни природа Hie га заборавила, нћгово премда