Шумадинка

oiK @>SSL •%%rjrfo (tiV5K>-

кад-ћ годђ носимћ уза се сатЂ, и онда paHie кући дођемт>. а н мислимђ сада нема ни пола деветЂ сатш. За насљ е јоштђ рано да идемо одавде, сада иду кући само жене што имаш децу на сиси. У ово доба у Неделго наилеише е овде седити — сада долазе они што знаду да уживаго. и што немам кућевне бриге. „Реци болћ, они што немаго лрага на кући." рекне голотрби Иво. Купалиште и пивара у вече, а особито кадљ е ueделл, нигда нису безЋ музике и песме, а кад-b кадЂ обадвое заедно. Варошка банда има првенство, кадЂ она оде ређаго се остали музиианти, по еданЂ или по два. По гди кои тал1ннЂ са својомђ необичномЂ музикомЂ, и чакЂ по гдикои СавоардЂ са своимђ вештнмЂ ударанћмЂ у свои народнЕЈИ инштрументЂ, кое обично прати са различнммЂ звишданћмЂ на no^ođie сваке птице, или по гди кои остарелми саксонацЂ са своимђ веркломЂ, путугоћи по свету забаве се по гди што и у Београду, и за готове новце покажу свого вештину и разпеселе друшство. Тога вечера, пошто оде грађанска банда, нађе се друга музика, еданЂ е свирао у ћимане, другш кои слепЂ беше свирао е у едну другу справу, и ко бм знао, како се таи инштр ументЂ зове — Гди коа песма буде уз' музику лепо одпевана. И нико незна како се голотрбии Иво зачуд1о, кадЂ на еданпутЂ чуе, гди узЂ музику онаи еданЂ пева: „Кажи мени драга, ®cr ()at bemi ђаб gemadjt. „Да немогу спати. SSalb bic ganje 9?act)t. „КадтЈ н легнемЂ спават', 0о tciHumt ež mic uon bif. „Онда пакЂ н мислимђ, ©u btjl ja 6ei mir. „А гле и тога чуда, гди сте почели певати пола србски пола немачки." Повиче голотрбши Иво зачуђенЂ „та 10штђ мало, па ће Срби изђ оне стране, кое на правди бога зовемо швабама. долазити овде да уче немачки." —■ „Да како! и повиче будалине Тале, „ не само немач. Јси^-ш^го и Француски, и чески, а може бшти и енглезки —• Сл}'шаи далћ, —• о, да знашЂ како е то лепа песма; 10штђ неколико година, па ће и она доћи у Збирку напии народнм песама" •— Млоги разговори у башти утишани су, и слушали су пазлвиво, а онаи е певао: „Тм неверуи лгодма, ©ie betcfigen bicf). „Што они говоре, @ar fiber niicf). и т .д. Сђ леве стране за еднимЂ асталомЂ седило е едно друшство, међу коима беше еданЂ ОФИцирЂ и еданЂ младЂ попа, кои су непрестано нешто еданЂ другомЂ тако ^ доказивали, да бм онаи кои непознае Србе, могао рећи да с.е свађаго. „Шта они онде онолико се препиру нешто?" упита , Иво Тала, кои ништа друго Hie слушао осимђ песме. Та- | ле иогледа, на онаи асталЂ, лупи га песницомЂ у раме н, рекне чу весело : ,,А знашЂ кое оно у ОФицирскимЂ алви- j нама ? " ,,НезнамЂ" одговори ИванЂ. „Та и онђ е сђ нама Д° Друге ФилосоФЈе у школу ишао. Онђ е с 6 огђ немач когђ езмка и сбогЂ математике школу ocTasio. То е

знашЂ онаи што смо га звали Релн. Онђ e изђ школе у солдате отишао. Релн!" викне Тале ономђ оФициру: ,,Релн! оди oeasio, има »10 сдногђ госта." ОфицирЂ се окрене, кадЂ позна Тала, и види тштт. оногђ другогЂ, кои е едва чекао да се сђ нбиме састане, устане иза свогђ астала, и рекне келнеру кои е мимо нћга прошао: „мое пиво и чашу пренеси на асталЂ што е подђ нумеромЂ 22." Узме свои чибукЂ и дуван-кесу, и пређе кђ онои двоици. За нђимђ заедно пређе и младми онаи попа, и шштђ еданЂ младЂ момзкђ у европскимЂ алБинама чисто м лепо обученЂ. ОфицирЂ загрли се са голотрбимЂ Ивомђ братски. — Попа кои е такође скоро изђ окружногђ едногЂ места дошао, гди е намештенЂ, загледа се у очи голотрбогЂ Иве, и подвикне ширећи руке: „Та мм смо сви познати'' —• сви су бмли познаницм, кои каДЂ се небм сто година видили, опетЂ бм се еданЂ другогЂ опоменули; и кадЂ бм кои одђ нби кралћмЂ постао, опетЂ међу собомЂ ве бм са ви говорили. Онаи петми кога смо само по алБинама означили, бмо е трговацЂ — али сви петорица провели су по неколико година заедно по школама. (Продужешв.)

М Р В Н Ц Е. —■ У едномЂ друшству, гди се налаз!о и еданЂ лекарЂ, поведе се разговорЂ о медецини; на кое лекарЂ рекне: „И сзмб млого хилада рецепта предписао, и могу рећи, да ни еданЂ единми aie бмо безполезанЂ." „Како то?" повичу сви ■— „То е лако погодити" одговори еданЂ — „ербо, ако нису рецепти полезни за болестника, они cv свагда полезни за аиотекара. —• Два селака прођу поредЂ куће свогђ спаие, и виде га предЂ кућомЂ гди седи. „Како то може бмти, да нашЂ спаи.ч, нема рукавица на рукама?" упита еданЂ селлкђ оногђ другогЂ: „Онђ неноси нигда рукавице, нити iK треба, ербо непрестано држи руке у нашимЂ џеповима" одговори оиаи други. •— бданЂ кнезЂ дође кодђ еднога трговца кои е шешире npaeio, и избрао е еданЋ гиеширЂ —• и будући му се nie десило новаца, хтео е иа вћру однети — но газда одђ шепЈира узме шеширЂ и остави. „Како то рекне кнезЂ „зарЂ вм мени до неколико часова иевћруете." О в вћруем7> вама" рекнегазда" „али лдругу намћру имзмђ" „какову упита кнезЂ ,,a небм хтео предЂ моимђ собственб 1 мђ шеширомЂ мои да скидамЂ." —• „Н се 6 оимђ да не умремЂ као прослкЂ" рекие еданЂ своме пр!ителго — „а а се 6 оимђ живити као просакЂ одговори други. — У ПаризкомЂ едномЂ узкомЂ сокаку сусретну се двон, кола на еднима е сћдјо, еданЂ одђ доброгЂ станл младићЂ 5 а на другима еданЂ купацЂ. Зауставе обоица конћ и оклево е едонЂ на другога да се уклони — с 6 огђ дугогЋ времена, — таи младићЂ да бм ноказао ономе, да се онђ неће уклонити и да му се неита, извади новине изђ џепа н почне читоти. — ио онаи други мало потомђ рекне му: !\1 олимђ взсђ господине кадЂ прочитате, послужите ме да и л прочитамЂ — ербо и онако немамЂ хитнога пута. •—• бдна се Госпол потужи Капетану на нћгове солдате да су ioil они покрали кућу. „бсу ли лопови све однели