Шумадинка

ш 218 zm

К Л А Р А. (ГЈродужено.) Вече има на путу особиту дралгеств, кадљ се иде крозЂ какављ усамлћнЂ, дивлвп"! предћл-Б, безЂ друге цћии, него да се види, шта се види, ст. кимђ се срета да се разговара, и одђ одана добЈену гладЂ, isoio ће добра вечера утолити 10 штђ болвма да пооштри. Н се пустнмЂтако одати, и упутимЂ се кђ еднои стћни, кшо су развалине покривале. она се зове брегЂ светогЂ Михаила. Неколнко коза riaсли су тамо и побегли кздђ су ме видили; станемЂ дакле самЂ на томђ месту, и посадимЂ се исподђ млади дрва. кон се тамо налазе. Читате.но, овде те пеуводимЂ ни у каковии чудноватми случаи, немои дакле то ии очекиваит. И самв тамо сћо, и то e све. Али и то e млого, мошешЂ ми веровити, у онаи часЂ на онаиовомЂ месту. Долину e већЂ закрилила сенка, златна слнностб увила е вр'ове планина, кои су уугаситомЂ плаветнилу облака величествено изгледали. Са заодомЂ сунца изчезава све више и слиностг, планински вр'ова, и прозрачнм провала, и кадг. се последнћји зракЂ са наивитегЂ вр'а угаси, онда се чини да е сзвћ јкивотђ у природи престао, онда текЂ опомннго се чуства, коп су до тогђ тренутка усхићена, напрегнута, мон;е се казаги. прикована на вр'ове бмла, опетЂ долине; образЂ осећа свћзке дисанћ ветра, кои на нћга пири, уво примћчава н«уборенћ потока опетЂ, и духЂ силази сђ висине разсматранн, и мисли само иа вечеру. бданЂ пастирЂ дође , да козе отера. И н се вратимђ сђ нбимђ . Оваи познавао е прилично Кол-ДантернЂ, и п 6w му нмачно учишо предлогкенћ, да ми сутраданЂ б уде вођа, ди нисамЂ на нћму примћтш велнко малидуmie. — ... . ■■■•' „Лгоди као што смо мм могу прећи преко КолДантерна" говораше онђ , „али господа никако- СиегЂ е горе сасвимЂ високђ ; нема шштђ ни осамЂ дана, одкаио е едногЂ могђ KOMiuie Јкену и два свинЋчета снегЂ затрпао и yMopio, кадЂ су на вашарЂ у СамоанЂ ишли. Два дебела свиичета! Да iK е продао новцш бм се шштђ moгли наћи. Л вамЂ кагкемЂ, у lOniro месецу сасвимЂ е рђавЂ путЂ." му одговоримЂ пунЂ поверенн на мого кнЂигу путованл, да се Кол-ДантернЂ лако може прећи, ерЂ надЂ површнномЂ морскомЂ само седамт« илада и осамдесетЂ и шестЂ стопа узвишенЂ стои, а снеаша лин!н починћ текЂ одђ седме хилиде, осме стотине и дванаисте стопеМое знанћ слабо е што дћиствовало на пастира. УзмемЂ дакле мои плаивазЂ, начинимЂ на сдномђ празномЂ листу мое кнБиге точанЂ рачунћ, и покажемЂ му, да имамо одђ вр'а брега 1' оштђ седамЂ стотина и двадесетЂ шестЂ стопа голе стћне, слћдователно ни снега ни леда. •— „Немоите се ви осланати", рекне ми онђ просто, „на ваше рачуне, л то болћ раз) мемЂ, пре две годипе овога месеца остао е и едант. ЕнглезЂ тамо. Oini е имао отца; л самв га видт плачна а у црнимЂ алБинама. У Реноу чинили су му сваку могућу почестБ, изнели су предЂ нћга суве орае, меса и друге понуде: али ништа nie хтео окусити. Онђ е TpasKio и искао свогђ смна а ништа друго. После тридесетБ и шестЂ сатш нађу га ; али мртва." Ebi.io е очевидно, да е оваи човекЂ имена променуо, ерЂ путинчка кнБига говорила е о томђ сасвимЂ опредћлително, а мои рачунЂ nie мн оставлпо никакву сумнго.

Осимђ тога гкелш самБ видити мало опасности, ако е паСТИрЂ истнну rOBOpio, KOIO е нћгОВЂ бонЗЛБИВМИ ДУХЂ претеривао; и тако за мене е бмо Кол-ДантернЂ оСимђ ceiro брегова наиповолБнш. Н. останемЂ дакле при Moion намери, да га пређемЂ; безЂ вође, ерЂ нисамк мого ннкаквогЂ наћи, но помоћу мое точне путничке кнБИге, и за већу сигурностБ, да одма за ЕнглезомЂ пођемЂ, како бм се мого нћговимЂ трагомЂ ползовати. КадЂ се у гостилницу вратимЂ нађемЂ вечеру готову. Бмо е малми асталЂ за мене посгавлћнЂ; мало подалћ седт e милордЂ за другимЂ асталомЂ, и вечерао е У другктву сђ едномЂ младомЂ женскомЂ, нћговомЂ ћеркомђ , кого и донде нисамБ видјо. Она е бмла лепа, са светлимЂ образима; у нћномЂ обхођенго нашао самБ оно сливанћ милине и крутости, као што се могке наћи кодђ млади еиглезкинн, кое принадлеже аристократичнимЂ класама. Како самБ енглезки разумевао, то ме е мого нб 1овђ разговорЂ забавлшн, ако сзмб н и ћутао; али таи нбјовђ разговорЂ ограничавао ce на ноедине речи, кое су израгкавале презренћ, чуствомђ нб^овогђ достоинства уливено, према послуги, елу и чистоћи судова. бла су бмла чудновато изабрана и шштђ чудноватје поделћна. Господична дала е себи донети еданЂ грднми биФтекЂ, и нћне лепе устне нису се затезале, да натегну неколико пЈта ппдобро чашу сђ виномђ , кое « МилордЂ по свои прилици са собомЂ nocio. МеђутимЂ npasio е МилордЂ чаи, кон е нћгову целу всчеру сочинлвао. При куванго чап употребЈо е онаку бригклБивостБ, онаку велику озби &БностБ као да се сђ наивагкнима дипломатичнимЂ актама занима; премда су бмли сви укућани на ногама, да му прн куванго чал на руцм буду, и ако бм иу:1 :дно бмло, да се сви на ватри пеку, само да чаи добарг. буде, опетЂ 6 IVlHliopTVB - предусретао сну купевну челидБ онако ладно |i презрено, као робове саое. Овако обхођенћ означава карактерЂ Енглеза аристократа на путу, у гостилници и свудЂ на тврдои землБи. На свршетку вечере уђе вођа уиутра. — Е газда, шта велите, мм се морамо рано на путЂ кренути. /I самБ гледао какво ће време бмти: око подне могкемо рђаво време добити. Бурн е рђавЂ другЂ rope гди е снегЂ. И такш малми сунцобранЂ као што га господична има непомагке противЂ ветра башЂ нимало. Оваи слободнми говорЂ вођинЂ увреди Милорда. Пре него што му е одговорш, окренуо се нћговои ћерки и рекго ioK енглезки. —• Окаи вођа има суровЂ начинЂ говора. — Мени се чини да е го iieuiii звеканЂ. Кагките му вм, да се н нећу пре кренути него докле се иебо сасвимЂ, одђ облака не очисти. — Н се нећу пре кренути, него докђ се небо са св..мб одђ облака неочисти. — А таманЂ погоди! одговори вођа; изђ готра има свагда облака, то вамЂ могу напредЂ казати, и опетЂ треба рано да пођемо; у тоиђ се ослоните вм на мене, п познаемћ и време и путЂ. МилордЂ окрене се нћговои ћерки: — „ово е нека ироклета сумлата!" Кђ вођи: ,,fl кажемЂ да нећу поћиу докла годђ еданЂ облачакЂ на небу буде." — Како вм оћете, како е ваша волн. Л се смемЂ обкладити, да ће бмти сутра до деветЂ сатш облачно. Узмимо дакле даћете у деветЂ caiifi поћи, а л вамЂ кажемЂ да ће у подне бура 6 б 1 ти, а у подне наћићемо се