Шумадинка

mt 219 tgg-

им башЂ у средЋ снежнм полн. Но ако рано пођемо, бмћемо на подне у сиксту, ii онде немамо се буре боати." Милордтћ кђ cBoiofi кћери: — „Ово е правми магарацт>! еси л' разумела, шта е казао, Кларо? Онђ зна, да ће сутра бмти рђаво време, и оће да наст, наговори, да сутра рано пођемо, ерт> ће после бмти кише и oni> ће ако ми непођемо штетовати." И а тако мислимђ. Овде су лгоди сви безт, разлике угурсузи. Ви кааште нћму да му нћгова лажв непоман:е. Милордт. кђ вођи: — Д самв проникао у твои шеретлукћ! fl нећу пре поћи докле небуде чисто небо као оваи танБирЂ" Кларо. — бсамт, ли му добро казао Кларо ? Клара : — бсте, као на танБиру. ... бси л' разумео, чисто као оваи танвирЂ ? — Разумео сдмб, разумео! Али то бм 6bi.ia права будулаштина. Да муете вн само како е ПетарЂ прошао. OffB e H3ry6io свол два свинчета. — Н нећу да знамЂ ни за какве свинћ.. .. — Али само да видите... . —. А.ш п нећу! Добро, кано оћете. ■—• Али а нећу, кажемЂ 10штђ еданпутЂ! Bftfja отиде. На таи начинЂ противЂ могђ обичаз нисамБ знао време, кадЂ ћу сутра поћи. fl самБ бмо свакоано иаклон1.нЂ, да доказивант вођиномЂ верувм-Б, али како нисамБ имао у препирки овои никаквогЂ гласа, то самБ се морао решити, да moio сддбину сђ МилордовомЂ скопчамБ, и сђ тимб решен1*емЂ легнемЂ слават-и. Вође имннј гнол особена понеден!п:—У пркос-*, ггримлћнм запопести начини онђ јоштђ пре зоре ларму, да Милорда- иробуди и на путованћ га принудн. МилордЂ е бмо лко .. феђенЂ збогЂ ларме, koio е вођа начипјо, да нћгове Л1 '" 1>робуди. Скочи изђ кревета, промоли носђ кроЗЂ пен.. , (,«ђ и кадЂ опази да е небо облацима навучено, Hie мого cboio лотину да задрзки. — Онђ е еданБ нитковђ! никао е на вођу крозЂ за. творена врата; в позпавмЂ твое шеретлуке! познаемЂ iii —врзго добро!... Н ти кажемЂ јоштђ еданпутЂ да нећу пре поћи, докле се и наиманБШ облачакг. на целомЂ небу виflio буде!... Торннисе дакле c'места! Aiapiu^! Вођа отиде гунђагоћи, беЗЂ да позпае уарокЂ овогђ рђааогЂ прјема. У осталомЂ нћгова прорицанд о времену догоде се скоро. После осамЂ сатји npo6iro сунчани зраци завћсу облачну, коа е чзкђ до долипе допирала магла е постала лакша и почела нзчезавати. и скоро у_ "аже се небо сасвимЂ одђ облака очишћено. СадЂ се текЂ peuiio МилордЂ и нћгова кћи да пођу; °ни се попну на свое мазге, кое су већЂ два сата заед"о сђ вођомЂ предЂ гостилницомћ оседлане чекале. Трећ-i мазга отишла е сђ нбиовимђ парталБОМЂ краћимЂ и У г 0Д1Пимђ путемЂ у Сикстђ. Одђ прилике двадесвтЂ мин Уа после нбјовогђ одлазка у иртимЂ и л мого торбицу на леђа и пођемЂ пешке за НБима. (Продужев'|в.) | БЕЗПЛАТЕЖНМИ ПРАКТИКАНТЂ. (Продужено.) АсталЂ подђ J\S 22. за коимђ е сђ почетка само Иво абринутЂ, и поднимлћнЂ забринуто и невесео седн>, 6tio

е већЂ пунЂ и окружеиЂ одђ искренћ! и веселм прјвтели и старм школски другова и познаника. Место оне усамлћне тишине, владало е веселћ, и нека неописана радостб . РазговорЂ свно поврати се у лепу прошлоств ђачкогЂ живота, спомени одђ 10—12, година буду обновлћни. СвакЈи е нешто знао причати, о догађаима ушколи или на испитима; свакш е приповедао анекдоте о проФесорима или ђацима. Ту се већЂ nie могло добмти реда за разговорЂ. CeaKiK е починно свои разговорЂ са: „сећашг ли се " — Сви су уздисали за прошлимЂ ђачкимЂ животомђ . Ништа nie слађе у дружевномЂ животу, него носле дугогЂ растанка, састанакЂ онм пр ^ателн, кои су се као јоштђ деца познавали. „Како брзо Bpe»ie пролази" рекне ОФицирЂ куцкагоћи луломЂ о асталЂ да изтресе дуванБ •— „меии се чини да е то све гоче 6 бмо . Али колико се одђ to доба све нроменуло. Одтј оне несташне деце постали смо лгоди." „Опрости" пресече му Тале: „Л шштб нисамБ човекЂ." „И имамо свакји свое кућевне бриге" продужи официрЂ. „Те велике ioiuTe бриге" прихвати nona. „ Осимђ мене" придода Тале. Свакш одђ то доба претрпјо е по гди кого несрећу или жалостБ" продужи ОФицирЂ —■ „те шштђ какву жалостб" прихвати попа уздишући; — „незнамЂ ели кога> али мене е свудЂ несрећа пратила" рекне Иво. „И мепе обелише бриге, брннемЂ се и данго и ноћу" настави трговацЂ." „Е па онда треба кадЂ смо се овде скупили, да седнемо па да плачемо" рекне Тале притворенимЂ пола плачнимЂ пола смешећимЂ се гласомЂ : „КелнерЂ, даи свима овде шта кои оће да nie, на ћемо после плакати , н трезанЂ нисамЂ нигда у момђ животу плакао " КелнерЂ допесе нове пуне бутелћ и чисте чаше. ,Ове судове одђ вечере и све ове празне бутелћ узми те носи одавде, све iuto е празно a мрзимБ" рекпе Тале келнеру: „Па избриши томђ салветомЂ добро оваи асталЂ па онда мети те пупе бутелћ. Мм правимо овде вечерасЂ театорЂ. Сада починћ друго дћиство." Све то буде тако уређено. МракЂ се 6 бш већЂ уват|'о, башта се сва осветли. Фенћри свуда се запале. Свеће са стаклетима наоколо запале се на свакомЂ асталу; видило се свуда као у подне. ЧовекЂ са свошмђ вештиномЂ пркоси правилама природе. (Продужешв.)

М Р В И Ц Е. — бданЂ солдат -б по нмену РишардЂ МилдесонЂ, кои е кодђ Гласкова у Шкоцт уквартиренЋ бмо, дође у цркву и извуче изђ џепа, мћсто библ|'е или друге какве молитвене кнБиге, едне карте. Онђ ifi рааређа и гледао е у нби сђ толикомђ побожносћу, као да бм то 6oi ђ зна каква кнБига и молитва бмла. То даде поводђ да су у читавои цркви стали гледати и чудити се — и црквенлкЂ заповеди му да карте остави — солдагЂ е пакг чуо, али nie нншта Mapio. После црквене службе одведе га црквеннкЂ кђ Maiopy и тужи ra — Maiop^ га е пмтао, зашто е то чишо и сђ чимђ ће се правдатн „Милостивми Господнне" рекне солдатЂ „л самБ сирома човекБ кои на данЂ иемамЂ више него 5 штибри плаће, сг> тммђ накЂ едва да закрпимЂ друге нужде, — а на кнБиге nie ни ммслити, али се н помажемЂ продужи солдатЂ и извуче изђ