Шумадинка

харду има такође еданљ монастирЂ, и три калуђера, гди дочекуго путнике, али приповедак) да су одвећг. чудновати, питаго путнике есу ли добри католици, и тнмђ подобна, а оваи добрии човекЋ без-Б икакве изповћсти, приMio насљ е лепо, и прва му e речв бмла: „Ид ће те талјннскогћ или Францускогљ в1на?" а нћму nie ништа стало, што међу насг. близу 20. ни еданЂ единии Hie католикђ 6wo. Одђ Реалпа ишли смо опег*. узЂ реку Раисљ; коа е опетљ низбрдо као сниже Андермата скакала, само што е туда бмла мала, и Hie онакво шуштанћ правила. Кадв смо пошли уз' брдо, време е лепо бмло, и видли смо да су брегови само завили магломг. свое вр'ове. — Но нисмо ни по сата ишли уз' брдо, и дођемо на лапавицу т. е. гди е ишла киша и снег-Б, мало далћ уз' брдо дођемо на само венвицу т. е. гди е самЂ гоговђ снегЂ падао. Што смо далћ уз' брдо ишли, све смо већш снегт. налазили. Сђ почетка кадЂ смо први путЂ на снегЂ у ово летнћ доба стали, подигнемо сви веселу вику, и почнемо се грудати, и отискивали смо низ' брдо груде, кое котрлагоћи се правиле су се велике, и тако свалвивале су се у корито Раиса. Но то неузтрае дуго, ер' дођемо на велике снегове и сметове, гди е гди гди пртина до понса бмла — корито реке Раиса Hie се могло више видити, снегови су га сасвимЂ затрпали. Mti скопчамо чврсто наше алБине на прсима, уредимо се све еданЂ за другимђ као ждралови, ћутали смо; еданЂ вођа ишао е на предЂ, други у среди а трећи острагу, кои су се често довикивали, и тиме онаи нривудатћи се редЂ по снегу на брже корачанћ оаоминдли. СнегЂ е тако нагло у очи иамЂ ишао, да нисмо ништа друго могли видити, него оногђ кои е предЂ нама ишао. (Продужетв.)

К Jl А Р А. (Продужено.) МонбланЂ изгледао е модрикасто, са западне стране nnpio е ладанЂ ветарЋ. Мени падоше на паметЂ предсказивани вођина, али да 6w се Класикеру енглезу смелти могго, кои е хтео изђ едногЂ уображеногтЈ зла утећи, па е пао у друго веће. МилордЂ и нћгова ћерка путовали су енглезки т. е. ћутећи. Вођа е држао мазгу Кларину за узду. На еданнутЂ застане онђ да iofi нешто каже, а она се поплаши. Л морамЂ овде примћтити, да вође на овомђ месту показуго путницима еданЂ каменЂ жућкасте бое, кои се у приличнои висини на зиду Фица видити може. Ово место називаго они „човекомЂ Фица, ерЂ потврђаван), да нма собственми крои тела и жуте чакшире. Ову паметодостоиностБ показао е вођа младои господични сђ прстомЂ; но да бм н> на човека внимателнммђ учинјо, показао iofi е жуте чакшире. Ова речв бмла е за енглезке уши тугалвива и непристоииа; зато се показао на нћномЂ лицу изражаи девоачкогЂ стида н на лицу Мидорда иансмешнЈн лготина. — Ено горе, тамо лево! повторавао е вођа; видите жуте чакшире. — Вођо! л ти забрангаемЂ да ову речв изговарашЂ. Али зар -b невидите ? Пазите добро на краи мога штапа.... жуте чакшире.

Овде се удвои стндђ младе енглезкинћ а МилордЂ дође изванЂ себе одђ лготине. — Тм си непристоннЂ човекЂ ; н самв ти казао, да ову речБ неизговарашЂ! н ти плаћамЂ и зато треба да си ми покоранЂ. Кђ нћговоВ ћерки : Кларо, погеран мало болћ мазгу! КараванЂ продужи опетЂ свои путЂ. Вођа , као простЂ ловацЂ, кои Hie нознатЂ бмо са нравима н обичакма тако званогЂ помодарногЂ света, нашао се у чуду и Hie могао доста паметанЂ бмгн, да разтолкуе, шта значе речи овн Енглеза. Нћму е наиглавшл стварБ бмла, да прими свого плату, зато остави свое заповеднике прн нбшвои паметн, па извади нзђ џепа свое чибуче, мете га у уста и почне ватру кресати. Клара Милорду: — О! како смрди. Та валБда оваи неће пушитн. МилордЂ Клари: — Д нисамБ јоштђ видш овако суровогЂ човека. Кђ вођи: •— Вођо! тм несмеШЂ пушити, ерЂ се мон кћи плаши тогђ мириса. —• То nie никаквми мириСЂ, него добарЂ дуванЂ, са свимђ добарЂ. — Тм иесмешЂ пушити. — Е добро, л ћу ићи острагЂ, мазга иде добро можете се слободно на иго ослонити. — Клара. — О!... немои оставллти мазгу. МилордЂ: — НеоставлаК!. . . Ехе! н ти забрангоемЂ пушити, ерЂ ако вушишЂ, недоб |'ешЂ ништа. — Добро, кадЂ тако мора бмти.. . Болћ е дакле, да тера човекЂ говеда на вашарЂ, рекне вођа и завуче свое чибуче опетЂ у џепЂ. Дакле напредЂ, продужи онђ ; време се мути, мм се морамо побринути, да пређемо што CKopie преко снежнм полн. Заиста се бмло изнова покрило небо са облацима. Све висине около бмле су маглом-b умотане и нчш ветарЂ почео е већЂ бацати снежнм пра нзђ зачколБИна у висину. Бмло е већЂ три сата одђ како смо пошлн, али Кол-дантернЂ шштђ се чишо да е подалеко. Ч имђ смо на подноние Фис !ин стћна наступили и последнБШ знакЂ природногЂ живота иза нзсђ оставнли, изгуби се испредЂ наши o^iro првимЂ обртаемЂ сервоцка долина. no3opie се сасвимЂ променуло: лево стрмените стћне, десно ледене горе и голе планине. МилордЂ Клари: •— Мене е стра, да оваи звеканЂ непознае правми путЂ. — И мени, одговори му Клара уплашено. МилордЂ. Вођо, тм насЂ водишђ рђаиимЂ путемЂ. — Овде! n мислимђ ioruT'h Hie време да се тужите? топр†ћете видити. НапредЂ дакле, напредЂ. — Клара Милорду: •—• fl се 6 оимђ отацЂ. — НанредЂ, напредЂ, нисте хтели гоче да ме слушате; садЂ валн гледати, како ћемо одђ овогђ с^нсета утећи. (Продужеше.) ВЕЛИКА ПУСТАРА У С БВЕРНОИ АМЕРИКИ. У предћлима западне Амернке (међу коима брон се; источно место реке Мисисипи са свои 18.000 квадратнм мнлн, землл Мисури до каменитБ1 гора и право западно при« Mopie американско) простире се сђ оне стране Мисисипи една грдна дужЂ и необдћлане землћ, гди се никако неналазе лгодске колебе докле годђ може око човеч1е до-