Шумадинка

гледати. Ова огромна землн састои се изђ широки, травомђ обрашћенм равница, поселна на неким-в местима шумама, луговима и поединимЂ дрвећемт., и наводннва се таласима црвене реке, канадски и аркасански вода, и мложиномђ други манћи речица. На овимћ плодоносним-б и зеленимЂ пустарама живе дивлби конви, и биволи у гомилама, кое млого пута превазилазе брои одђ 20 и 30.000. Тамо е неизмеримми просторљ лова разим западноамерикански колена. Тамо путуго Осаги, Креки и Делеварскн инд!анци, кои се међу собомт> согожаваго и раздвааваго и о удал1 .нимБ населћн1нма европелца ни понатјд иемаго. Ближе каменити планииа обитаваго Павни и Команхи, дивлн независима колена, срећна у нјбшвои необузданои слободи, Номади овм западиБ! краева. Ови предћла, гди се међу небомљ и землн .омБ мил1они убЈлти могу, биваго често позориште борбе тш дивлби народа. Но у овомт. неизмеримомЋ пространству ни едно колено ие»ia постоаногљ пребивалишта. Само лаке колебе праве у пролазку, одђ зверски кожа и дрвећа, изђ кои нападаго иа чопоре бивола, кои су имђ иаипрГнтше и наислађе вло. Ове лако направлћне колебе нападаго друга дивлн колеиа, кои у пролазку случаино на нви наиђу. Онда се започне страшна сурова борба, кон се текЂ онда свршуе, кадЂ една партаи буде сасвимЂ потучена. Побелћне кости, пола иструнути лешеви, у мрачне зачколвине стћиа бачени, крвлго напоеиа земли, коа се дуго време црвениЈ показуе усамлћно место битке, гди тако лако човеч1н нога неступа. Наивеће колено, кое у овои пустоши живи, есу Осаги. Лгоди овогђ индјннскогђ поколена одевени су просто, ио изгледаго сасвимЂ воииички. Они иемаре за лепе алвине и украшенЈи, ерЂ то дрнге да nie мужевима своиствено. Цело ntiobo одело састои се изђ широки огртача, кожни роита, кое чакЂ преко колена висе, а обуће кожне. Иду гологлави, косу шишаго сасвимЂ, само оставлнго перчинЂ, кои имђ чакЂ преко леђа виси. Тела су здрава и вка , широки ripciro, и држани мушкогЂ^ скоро се може рећи благородногБ, кое нвшва ношни при голимђ прсима и рукама шштђ болвма увеличаваго. Овако накићенЂ ОсагЂ опоминћ насЂ неотице на стародревне кипове. НачинЂ нвиовогђ живота сасвимЂ е простЂ, ерЂ сва НБИова тежнн иде на то, да остала колеиа у ioнаштву надмаше, колено Крека иде млого разкошше одевеио, ту се могу видити алвине одђ наиразличи -пе бое, имаго широке свине понсе, зелене или црвене роите и шарене подвезе. Колебе овога колена украшене су ичнутра са свачимЂ, што разкошБ у овимђ предћлима производи. СТРАНЕ НОВОСТИ. Бечг. ЦарЂ аустр!иски поклон^о е 3000 да се поделе међу бегунцима, кои су изђ Босне утекли а 3000 погорелцима у Сараеву. — Неки доктори препоручуго еденћ киселогЂ воћа, као: краставаца, вишани и т. д. као наиболћ средство проти†болести, кое су одђ врућине проистекле. Мало намЂ е врућине, него оће шштђ и животђ да иамЂ закиселе. ЛондопЂ. Вћсти изђ Дублина ввлаго, да су католици у Корку протестантске цркве нападали. Одма е одређенБ еданЂ полкђ солдат!и, да маршира кђ Западу.

ТрапезунтЂ. Као у Тесалонику, бмо е и овде над тицаи између разнм паробродарски дружтва у см^тренн) путне лише између Цариграда и Трапезунта, и до тога су напоследку дошли, да су путнике наипре по 20 гроша возили, па после бадава; но посредствованћмЂ сдногђ безпристрастногЂ мужа довели су цену у равновћcie , и докле ће оиетЂ ово траати, то самЂ Богђ зна. Цариерадг. СултанЂ е поклон^о бурмутицу сђ ^iaмамтима украшену началнику самскогЂ гарнизона Г, Темистоклеу Вурнелу, кои e no6io чету морски разбоиника подђ управомЂ чувеногЂ НегромаФранцуска. Француско правителство настои сђ великомђ ревности, да са странимЂ силама заклгочи трактате проти†кнћижевне крађе. Таковми еданЂ трактатЂ већЂ е заклгочила са шпаншмЂ, а еданЂ ће <шетЂ и са АустргомЂ подписати. Договори и заклгоченн таковм уговора чине се и са разнимЂ државама Гермаше, сђ Холанд1омЂ, ЦариградомЂ и ВасинктономЂ. ПаризЂ. ГенералЂ Водраи наименованЂ е одђ президента за настоиника ceiro палата, кое су овомђ последнћмЂ на уживанго уступлћне. Плате годишнћ ид1аће60.000 Франака. Лондон-b. По рачуну новина „Таимса" избрани су досада: 53. либералноконсервативнм, 237 либерални и 168 министер!ллнБ1 членора парламента. Варшаеа. Колера се и овде понвила, али ше тако нка као што су се надали. У шпиталго налазе се 9. болестника одђ колере , а 3. у чиФутскомБ шпиталго. Ове болестнике посћтш е Кнвзђ ГубернаторЂ, кои томђ приликомЂ благовол10 промотрити , есули све поправке за болестнике одђ колере спремлћне. ПаризЂ. Г. ПерсннБи, садашнБш министерЂ у Францускон, приповедао е скоро, кадЂ е 1836. год. бмо само простБш учредникЂ новнна, ше могао противстати искушенго, да отвори еданЂ златанЂ ора, кои се на Булеварду за 2 суа продае. Листђ apTie, кои е у нћму нашао учин!о му ce врло чудноватЂ. Наравно Hie читао, да ће постати кралћ, него само слћдугоће: „Ко оваи ора отвори, бмће пре или после министерЂ. Овако се изражавало то таинепуно пророчиште пре шестнаистЂ година, и пре шестЂ месеци постао е ПерсинБи министерЂ. — Француско иравителство намерава да одреди награду ономе, кои ће изнаћи лекЂ проти†уеда бесногЂ пса, ерЂ су миоги лгоди, беснимЂ псомђ уедени, грозну смртБ претрпили. — У Енглескои оће да наместе неке мале судове сђ водомђ за жедне псе, кои сокакомЂ иду, као што таи обичаи постои већЂ у Итал!го и на другнмЂ местима. — Понвила се нека болестЂ грожђа у западнои Францускои. ТЕЧАИ НОВАЦА У БЕЧУ. Дукати 25 Сребро 18%

У Кнбигопечатнби Кннжества CpBie.