Шумадинка

-3Sf g S^ssr

nehiii снегљ и зима, тако лримћчавала се са силазецћмЋ готово при свакомЂ кораку блажја и сносн1*а зима. и иосле краткогЋ хода, дошли смо већ - Б бмли, гди се земли од-b снега прошарала. — ЗаустаЕимо се и поседамо на влажнЈ рудину, према едномт> врло високомђ водопаду, кои е ст> едногљ леденогх« брега опетљ доле у ледч. и снегЂ падао, то е оно чувено место штоно зову РонеглечерЂ, и сбогв чега гомиле путника усуде се преко они снеа>ни Алиа. Ту може човекг. видити снегљ одђ више Фарби. Ту самг. видЈо вћчвии снегљ и ледт>, ту е као иеко брдо, сплазао се снегљ у долину и притиснао корито реке Роне, кол изподт. тога снега тече, и кон управо одатле могло 6w се рећи да извире. — — Као што насБ е сђ оне стране река Раис^ узљ брдо водила, тако са ове друг ес тране река Рона низб брдо показивала намљ е пут-t. — На диу едне мале долине беше една гостилница, гди се ми сви зауставилЈо, и у врућои соби почнемо се одгревати и сушити , докђ намт. се меЈ)у тимг. ручакљ спремао. Бмло наст. е мдого, читава кућа 6bi.iа е пуна. Свакш е наинре наручјо шта е же-iio ести. бла млого nie на изборљ бмло, ер ђ е сиромашна гостилница; но ипакЂ бмло е едно чудновато ело. Ко е годђ одђ насЂ запитао келнера: шта има за ело — свакомђ измеђЂ io штђ два три ела споменуо е да нма и говеђш 04ijo (Ddjfenaugeti), и свакогЂ кои е наручш то ело, питао га е колико воловски o^iro жели ? едни кажу: мени шестЂ, други десетЂ, трећи јоштђ више, ербо сваки е ммслш колико очјш толико e залоган, и кадЂ оде да намЂ готови те говеђе очи, почнемо мм рачунати колико е кои наручјо и нађемо да бм му требало више одђ 60 волова заклати да подмири свое госте са очима- Ни смо дали ни едномЂ да пита како ће то бмти , него чекали смо да видимо, наипосле мислили смо да смо дошли у неку волшебну гостилницу, или да у овомђ ладномЂ предћлу нјивимђ воловима ваде очи па имђ опстђ израсту, као што се прича да е еданЂ секо свинима уши и репове па ео. Но та загонетка одгонетне се, кадЂ домаћинЂ }ђе и донесе на танЂиру предЂ еднога десетЂ на масти пригаии али иеразмућенм ал, — „Ни самБ в то наруч!о, то е за некогЂ другогЂ, а самв наруч1о десегЂ воловски оч!јо.' 1 рекне онаи и одмакне танћирЂ сђ лима, кон су са своимђ около прженммЂ беланцегомЂ изгледала управо као воловске очи. — ДомаћинЂ онда ту самЂ каже да у томђ краго ин тако сготовлћна, незове нико другч^е него воловске очи. — Нама буде и то ело no волби, и место говеђш o^iio наручамо се поредт, гди кои ioime ела кокоШИНћИ flfl. Пошто смо се два сата ту бавили, греали и одмарали, кренемо се далћ на пугЂ, јоштђ уз' горе брдо, и по горемЂ снегу и ветру— на брегЂ кримзелЂ, гди смо наумили преноћити, ерћ е тамо на томђ брегу иространа и добра гостилница — и опетЂ безљ свакогЂ затезанл поврвимо насЂ 30. са овимђ дугачкимЂ алпискимЂ штапоиима, негледећи ништа што намЂ снегЂ ненрестано у очи сипа, вође су бмле веселе, и певали су сви троица колико iK грло доноси, а и мм смо ло кадЂ кадЂ и то доста силома ло гди koio ђачку песмицу одпћвали, кое су насЂ у овимт. стенама на лепми ХаиделбергЂ и нћгове кнаипе опоменуле — ишли смо непрестано уз' брдо, и често разгртали смо снегЂ и тражили и налазили румене алписке руже. Ни смо се дуго уз' брдо пели па смо он-

да около брда попречке ишли, и то све по великомЂ снеГ У, и туда е бмо наиопасн!и путЂ, ерЂ смо морали едно сто корака поредЂ такве провале ићи, гди кадЂ бм се отисли не 6bi насЂ могле ни мечке наћи, но срећомЂ нисмо могли сву ту провалу одђ облака виднти. Таи одцекх. лежао е сђ леве стране, и бмо е дубокЂ чакЂ до таконазвпногЂ лгртвогт, взера, кадЂ наступимо туда изнадЂ тога езера, све се утиша, наивећа оз6ил*.ностђ обвлада обично лакомисленммЂ и небрежлћивимЂ ђачкимЂ корацима? ммпреставемо еданЂ дуугогЂ учити гди треба да стане, и како да се држи, него е сваки ћутао па полако корачао, и наинре пробао, ели тврдо и стално место онде гди стае, сђ десне стране надвила се на насЂ една висока стена, и по нђои могло се судити каква опасностБ изподђ насЂ зЈн на наше младе године. — iVipiiio езеро зове се зато што ништа неможе у нћму да живн, а друго сђ тога што има млого мртвн тћлеса у нћму, ерЂ гди годђ кога мртва путника нађу онм га баце у то мало езеро, у коме млого година остане, и соогђ зиме неможе да изтрулн, тако да после три, четири и више годнна сродници кздђ мртваца нађу, познаду га јоште — ту е бмо наивећш врЂ Гримзла, и то е бмо иаивећш брегЂ гди самћ до сада бмо, та е висина износила преко 8400 стона. Одатле окрене.мо на ниже, куда е путЂ лепши н мало закопапЂ бмо, ми смо задоволЂни бнли да смо нашли путЂ и да вилш неможемо заврлаги, таи e путЂ ишао на другу страну а не одђ кудЂ смо ми дошли. Мм смо ишли окомце низђ брдо, блато, киша, вода, снсгђ , све се умен1ало на томђ луту, били смо мокри крозЂ све алЂине, на млоги мести газили смо до више колена воду помешану са шговимЂснегомЂ. Приближимо се еднои малои долини, инаеданЂ путЂ заори се весео узкликт.: Меана! меана! Ни КолумбЂ се Hie могао већма обрадовати, кздђ е по мору свое велико име, нови свегЂ — тражш; па кадЂ га е нашао. — — Мм стрчимо брзо доле, нађемо гостилиицу велику и у нђоизи више путника него што е насЂ бмло. Како дођемо, поделе насЂ све rio двоицу у собу, и пре свега, лоскидали смо све напш мокре алћние, и добили смо свакш одђ Фланера кошулш и панталоне, после морали смо лећн у креветЂ, за тимђ дође предЂ свзкогђ по една велика чаша врућегЂ црногЂ слздкогђ вша. После те чаше в1на сваки се бно угреио . Све наше алБине однесу да суше. Тако смо лезкали и еданЂ другогЂ изђ собе у собу доиикивали до предЂ вече; и текЂ онда у врућимЂ собама, смеали смо се еданЂ другомЂ како е кои путемЂ ладао. Око седамЂ с~тш зовну нвсђ на вечеру, и скупимо се сви у великомЂ салону, гди е асгалЂ за 80. душа бмо ноставлћнЂ. Сви смо се зачуднли, да у оваквои пустинби , у онаквомЂ леду и снегу, и на оваквомЂ високомђ брсгу, нађемо тако уредно и лепо намештенЂ асталЂ посуђе бмло е сво сребрно, и сввђ намештаи бмо е у свомђ реду. Осимђ насЂ ђака и осимђ онм што e сђ нама дошло, затекли смо шште едио 20. путиика, кои су сђ друге стране дошли, и кои су одђ неколико дана чекали да престане снегЂ и да се изведри. да гледе околне брегове, ербо кажу да е врло лепЂ изгледЂ одатле, и лгоди изђ гост !онице обричу имђ све одђ сутра до сутра да ће се разведрити, и тако млоги остану по десетЂ дана. Оснмђ они што смо нашли, мн сви остали бнли смо у едпаке Фланерске алЂине ооучени, и поредв свега лепогЂ крон и финогђ Фланера, изгледали смо опетЂ као апсеници. Наше друнштво увати долђии краи астала, и но-