Шумадинка

*22гј'% ■ ^ седамо сви едам. до другога, или еданЋ према другомћ бла се понесу, и свако е бшло изабрано, и свако е могло у наиболћмЂ берлинскомЂ трактеру читављ ручакт. зачинити. Астзлђ са врља до дна био е окићенљ, алн не алпискимђ руа«ама, него бутеллма ФранцускогЂ в|'на. по средини пакЂ шампани стаали су у резерви. Укратко, све што бш се могло у првои гостилници едне пелике вароши наћи, тога е и ту бмло. Наша е вечера дуго транла. Прве бутелћ nonim се у разговору. Друге начну се са громовитимЂ ђачнимЂ певанћмЂ; сви гости осимђ наСЂ отишли су већ-b да спаваш, ми пакЂ пратили смо ноћв куцанћмЋ чаше, и веселимђ ђачкимЂ песмама , и нико не 6bi рекао да смо на врЂ Гримзела, него да смо у каквои Кнаипи у Хаиделбергу. ЧакЂ после поноћи разиђемо се, и идући у наше собе млоге смо путнике лармомЂ избудили. Ми одма поспимо, а они поусташ псушћи и лштећи се. Сутра данЂ пошто смо доручковали, пооблачимо наше суве и очишћене алвине , и пођемо далћ чудећи се тако лепомЂ дочеку и тако маломЂ н евтнномЂ рачуиу; ербо за све осимђ Bina, nie CBaitiS више платт до по 5 Франака (2. Фор. ср.) — Брзо смо дошлн на ^зворЂ реке Аара, и после ишли смо све поредЂ нћга низђ брдо. ПутЂ е на ниже приличанЂ, а предћли бмли су врло лепи, дивлби и ужасни. Рћка АарЂ тако е падала сђ камена на каменЂ, да и сама река РаисЂ неможе се у томе упоредити. За два за три сата дођемо у ХандекЂ. гди има само една меаница, и гди река ХандекЋ сђ едне висине на сусретЂ реки Аару пада , и обадве у паданш сашгкаваш се; и своимђ дивлбимђ шумомЂ, срцу, кое већа чуства има, неку неописану страоту задаш. Дуго смо седили ту, и више смо неке примаилвивости нашли, него при гледанш на ђаволго ^ynpiro. Ту смо ручали са свимђ онако, као што алписки пастири ручаш. Брзо смо изашли изђ снћгова, и кадЂ дођемо у питоме долине, гди е све зелено бмло, гди видимо ививе и засађене баште. гди нађемо лишће и зелеие шумице, будемо весели, и чииило намЂ се да е ново пролеће дошло: ербо у долини било e топлЈе негћ што смо желили. И тако лане у ово доба вид!о самв на острову Ригену , како се сунце два путђ за еда «ђ данЂ изђ мора рађа, а ове године дочекао самв два прОлећа. Овде у Маирингену , у овои лепои варошици сада седимо и оДмарамо се; но овде незадржава насЂ толико уморЂ, колико овм лепм предћли. И одђ ceiro водопада што самЂ до садЂ видш наиболћ ми се допада, оваи што више ове варошице са висине страовитммв своимђ шу штанћмЂ иизђ каменми оцекЂ у долину пада. СбогомЂ, ово дугачко писмо свршавамЂ овде данасЂ, а сутра продужи ћемо далћ напш путованћ, знамћ да ћу ти опетЂ писати, али одакле то незнамЂ. Тммђ ћу ти pa^ie гшсати, што ћу имати о чему, ербо кажу намЂ овде, да текЂ сада одавде наступићемо на наилепше красоте и л>'поте ове землћ. СбогомЂ , и ако се гди у овомђ удалћномЂ туђемЂ свету загубимЂ, онда ова писма нека те опоминш на мене.

ш\1едни врсте. Данашнви бро^ЗШ) мадинке излази последнви путЂ; и поредЂ свега гога што бм имао млого говорити, огра-

ннчи ћу се само на то да се укратко опростимЂ са свима читателБИма. УзроиБ преставнл нетреба ни да споминћмЂ. Но да бм таи узрокЂ коначно предЂ чнтателБима са себе скинуо, обричемЂ се безЂ икакве ваиде у свако доба бмти учредникЂ, писати, и уређивати оваи листђ^ кадЂ 6 бх се ко годб (или какво друшство) нашао, да буде издавателБ, и да сву бригу. све трошкове и савЂ добитакг на себе прнми, и да се л немамЂ ни зашто друго осимђ за рукописЂ старати. Да е се икако могло л бм оваи листђ продулао, али вид!о самБ што далћ излази све е већ1*и разходЂ одђ прихода. И укланагоћи се садв« може 6 б 1 ти за навћкЂ са новинарскогЂ позоришта, кео дричемЂ се писан.ч. п ћу радити на оз6илбншмђ пред^е-Р 111 ' ма, продужи ћу издавати „ Шумадинче " у поединиЈиђ С-в^ скама, гди ћу мећати досаданн и далн „ггутничкњ а тако исто и мирођгт и радоваћу се ако чит ду нримали са онммђ чјствомђ, са коимђ хифиис, иљп* Осииђ тога, никаквогЂ другогЂ одушевлен'1а ^ мене н!е 6bi^o. II нерадо силазимЂ са тога ^еил^о -тхвле^ нвности, али имакЂ едва чекамЂ да се повук^ У ти^> иу, и да у срећнои заборавности, посветЈкшб iow > t \ годину читанго и ученго. у чему осећамч, " требе. врЂ изђ свега што самБ до сада rw>t,6be v тика може видити: несталностБ у предз^Л"^^^ то анство у ммслима, неслћдственоств у>»-м>ги-м> роеве pe-iiR беЗЂ дћла, буиностБ и зам^ " мелБитогЂ правца. Но одђ младБ! годинс^ н а - ка > ^ рачке зрелости нетражи. Л нисамБ рач^® v s /V, \/ гао, него само колико самБ хтео, р«^^» см*> у самБ кадБ бмо разиоложенЂ, дел^о са«иЛ с/»е е 6/■>>-"" & 1 уживанћ младости. — •— ТћшимЂ се са онимђ што но покв**■**> ^ „Ни том' одђ мене нико се Hie надао."-tne С&љ С&> >> да тако срећанЂ да све што самБ до смви ■c*>uxA'V тлипаога лби нису ладно иримали ; сђ нбјовимђ <н задоволанЂ, и благодарећи имђ у еднс vpt>&> 0 Py 0 и за убудуће. Онима кои су за ово .фруг^ nAaj тили у Београду повраћени су новци r cb^e^ -иажо гако и по окружјнма осимђ неколико шџјсл^- ко-иЉа- ii<L- са, по делижанцу послати, одбивши за оцс ци>кблм>^ vpce-bv онолико колико засеца. Ако иоме слуа#*^"" повраћени дошли, кривицомЂ експедитора ста, или разносителл за БеоградЂ , то мрлљ-н i ^ ^ ^ одма вки или пише, како бм могао изнаћи 6 тгоГ/оа ка; и да бм сасвимЂ те несносне рачуне оа-тси вллмђ рокЂ одђ данасЂ за 40. дана, ако ко .д.ае[о/>л» влћнЂ да се изволн прјлвити, иосле тога роиа fрвалв.колА ли преиумеранта и сва дописиванн бм ће униНв симђ онм имена, кол јоштђ дугуго за прошло Ш)љГ г о<^и-& и> коима ћу доцше по наособЂ морати писати, и ков смси последнБи путЂ молимђ да ми новце што пре пошвко -и, то по пошти, и а присгаемЂ да н платимЂ пошту. И садЂ прашташћи се последнБИ путЂ наиискрен1е и наиучти!»е са свима читателвима, морамт. изповедити да да ми е теже бмло ово неколико последнвш речи иаписати, него све што самБ за ово 7. месеци у Шумадинки написао. 6рЂ сђ овима пратимв последнш Шумадинку, бли жалостБ есте, а може ли се прежалити може. Шумадинка престае. Новци су враћени. Bepecia н!е скуплћиа. БостанЂ е обранЂ. Бриге су скинуте. — СадЂ лаку вамЂ ноћћ! СпаваВте споноино! врбо они су срећнш кои чврсто спаваго, него они кои су буднн, али читавЂ дан1>