Шумадинка

тако великодушанЂ бшти, его имаио 80 камила. да ifi натоваримо сђ благомЋ, и братски да поделимо 40 нКму а 40 мени; барЋ томђ лриликомЋ понеће и онђ много више него што бм самт> по џеповима своима понети могао! Тада бм много болћ сиротинго могао подпомагати, многу сироту усрећити и обрадовати, а и п 6u му вечно благодаранЂ бмо; но шта е за нКга управо наиважше , овимђ начиномЋ лакше бм себи путћ за у царсгво небесно предуготовт, ДервншЂ ме одвећЂ внимателно слушаше и доцше ми проговори. „Брате! Нека ти се испуни желл ! fl као шго ти e познато нетребамЂ млого, но л желимЂ тебе усрећити, у. веренЂ самв да ћешЂ ми евакадЂ зато благодаранЂ бмти. Поведи све твое камиле са сооомђ, да iK натоваримо , и хаиде замномЂ ! " fl самћ неописаномЂ радошћу опобнђ, слћдовао дервишу сђ моимђ камилама, и после краткогЂ времеиа до1)емо у едну прекрасну, вбхсокимђ стћиама окружену, долину , у кок) крозЂ еданЂ узк1 *и теснацЂ сђ камилама уђемо. Тако дакле кадЂ смо сђ камилама већЂ унутра бмли, и до едногЂ места дошли, проговори дервишЂ: .,садЂ стани ! Гледаи да камиле клекну, како бм ifl лакше овогђ часа наговарили. Добро пази!" О ! Та л самћ већЂ врло добро nasio, и на све стра. не лгобопитне мое погледе бацао, само да бм еданпутЂ пожелано сокровиште угледао. ДервишЂ накупи нешто мало сувара, те наложи ватру, и проговоривши неколико — мени сасвимЋ непоннтнм' — рћчи, окади ватру сђ некаквимЂ одвећЂ пр!втнимЂ мирисомЂ. У томе се вал^да сва нћгова чарол!н садржала! — ЗатимЂ опетЂ проговори нешто, и одели димђ одђ пламена, а у иствш тренутакЂ отворише се на вмсини стрмените стћне врата тако нко, да смо садЂ лако крозЂ нћн као крозЂ какву каniro проћи могли. Врата су одђ те исте стћне начинћна бмла, али тако маисторски, да се нимало нису примћтити могла, докђ су склоплћна стаала. СадЂ крозЂ та врата пођемо и уђемо у едну веома чисту пећину, у KoioS се една величествена палата налазила. Овако што заиста слабомоћнми човекЂ nie у станго створити, већЂ едини подземнми духови. О ! а самг. радЂ 6 бјо све добро прегледати, али нисамЂ могао ербо су ми очи силнимђ благомђ и драгоцћношћу сасвимЂ заслеплћне бмле. Толико се 1'оште опоминћмЂ, да се благо све у самимћ врећама" на све стране наслагано налазило. Врећу по врећу едва подигнемо, и све редомЂ ками. ле натоваримо. Л да самБ могао, шштђ већма 6 б 1 мого половину камила натовар^о 6 бш, само да су могле понети. Владателго правовернм: искрено ти кажемЂ, да самБ радЂ и те како радЂ бмо, цело подземно благо задобити; но зато 6 б 1 у место мои 80 наиманћ 80.000 камила потребовао. ДервишЂ е више заваћао драго каменћ, и казао ми е зашто то чини и крозЂ што ? —- Наравно, и а самв то исто чишо, ерЂ самв дознао да еданЂ камичакЂ може веће вредности 6 б1тн одђ десетЂ хилнда дуката! Наипосле, када смо сђ товаромЂ већЂ готови 6 б1ли, иаста време да се кренемо; но дервишЂ е ioiure ту-

марао и на све стране по драгоцћностима брижлБиво нешто тражш, и текЂ у зло дооа наиђе на едну прекрасну кутицу, кого за тилми часЂ у свон нћдра спусти, и сакри да н невидимЂ, рекавиш ми, да унутра ништа нема, кромћ неке помаде. ПочемЂ е већЂ требало да пећину оставимо, ерЂ више ништа нисмо понети могли, изиђемо изђ нћ, и дервишЂ е опетЂ некаквомЂ чудноватомЂ церемонтмЂ за нама затвори. Стћна се сасвимЂ склопи као и пре , тако да се ни наиманћ пукотина Hie примћтити могла! СадЂ смо задобивено благо братски међусобно поделили. ЧетрдесетЂ камила сђ пребогатимЂ товаромЂ узме дервишЂ, а четрдесетЂ дођу мени у део. fl сам& тада заиста богатЈи 6 бш одђ свакогЋ владатели источнм' земала : изузимакЈћи само тебе владателго правовернБт. Кутја, кого е дервишЂ узео, бБша е одћ некаквогЂ мени одвећЂ непознагогЂ дрвета начинћна, и драгимЂ каменћмЋ богато украшена. У ибои као што ми дервишЂ рече, 6бјла е помада безЂ икаквогЂ мириса. Потерамо редомЂ тешкимђ товаромЂ прекрећуће се камиле и изађемо крозЂ недавно споменЈти теснац -б наполћ. fl самБ водт мое, а дервишЂ свое камиле- Наипосле се прЈнтелБСки опростимо и растанемо. СадЂ дервишЂ оде сђ камилама у Бал" сору, а а сћ моимћ узмем^Ј путЂ за у БагдадЂ. Но текЂ што се на неколико стотина кораклии одђ дервиша удалимЂ, уеданпутЂ ме спопадну зле мисли себичности страсти и неблагодарности. лготш самБ се на самЂ себе, зашто да и онолико силно благо сђ нБиме по" ДелимЂ, кадЂ е за нћга то сасвимЂ излишно. Та онђ е господарЂ cbi'io подземнБЈ блага. одђ кога , на волби му стои да у свако доба узме колико хоће. И наипосле рћшимђ се задржати могђ доброгЂ прЈнтелп , па да му ма каквимЂ начиномЂ све одузмемЂ. (краи слћдуе.)

ПОХВАЛА езику. (изт. Хердера.) бзикЂ е текЂ човека човечнимЂ учин!о, почемЂ е грдну, валовиту рћку нћговБ1 страст!и насипомЂ c'vaio, и затвор!о, и нбои чрезЋ рћчи разумне знаке дао. Hie лира АмфЈонова градове подигла , нити е волшебни штапЂ пустинћ у градине npeTBopio: езикЂ е то учи!по, онђ, дивни прат1оцЂ лгодски; нбимђ су се читави народи сћдини.ш, и утврдили свезу лгобави. О нђ е законе постро!о, сагозш родове лгодске, и само е помоћу нћговомЂ повћстница човћчества у предивагоћимЂ се наслћднимЂ сликама срца и душе постати и обетати могла. 1оштђ и садЂ видимђ а гонаке Омирове, и осћћамЂ Ос1анову тугу, премда су сћнке овб ! пћваца и нјиовб 1 витезова одавно са землћ изчезле. бдини надахЂ HtiouH уста учинјо ш е бесмртнимЂ, и нБШве ликове еадЂ предЂ мене доводи, гласЂ кои е већЂ преминуо ззечи јоште у моимђ ушима, и чуемЂ и дознаемЂ нвшве давно замукле мисли. Ш тогодђ е какавЂ духЂ лгодски изумћо , што су мудри старБ1 времена мислили, долази, ако ми небо допусти, само средствомЂ езика до мене; нбимћ е мон мислећа душа сђ душомЂ првога а може 6 б 1 ти и поеледнћгЂ човћка свезана. 6 дномђ рћчи, сзмнђ е карактерЋ и огледало нашегЋ ума, помоћу чјомђ оваи — умЋ — ликђ доб^н, и тако се далћ преноси. С. Б.