Шумадинка

томђ paahio самв се сувимв лебомљ, да 6w трошкове могђ издргкавана умал|'о; мол кеса буде сваши данг. тежа, но и мое тћло почне све већма клонути , докђ напослћдку, по краткомг. времену и на постелго непаднемт>. Неутћшно и тужећи боловао самв и у б1,диои мојои собици на тавану; и c% трудомг. и мукомЂ добБЈвене новце, пождере опетЂ болеств. Садљ ми дође писмо одђ блене, у комђ ми нвлл, да е она са едномЂ енглезскомЂ ч-амилтмЂ сђ којомђ се случаино упознала у ЦирихЂ (у Шваицерскои) отишла. Свимђ што е свето заклиннла ме е да ускоримЂ што пре кђ нбои у ту слободну землго доћи. „КадЂ ово писмо добЈешЂ", тако е исто завршила, „а самв већЂ на путу. Ни едногЂ тренутка нисамв каснила, по" нуду лгобведостоине Лади ЛиндзорЂ примити, почемЂ самћ увидила , да се само на таи начинЂ сђ тобомЂ сединити могу. Та л самБ и тако сиротица , кого ништа за нћну постоибину невеже, коа одђ како тебе нема, нема никако ни отечества." — Ахђ KXiie, то ме писмо узхити, алЂ ме и y6ie. Мон болестБ претвори се у страшну и шгунасту грозницу, прођу више неделн, да, и самм месеца, а а на путованћ никако ни мислити нисамБ могао. ПочемЂ пакЂ бленинЂ адресЂ нисамв имао, то iofi за ову жалостнупрепону ни авити нисамБ могао. СадЂ можешЂ себи мое мучно положенћ представити. Лето и есенБ протеку, пре него што се мое здравлћ поврати. Момђ лћкару, сдномђ валаномЂ Холандезу , таину самв мого повћрш , И нћговомђ великодуппго имамЂ благодарити, да самБ нешто новаца, пристоино одћло и холандскји пасошЂ добш. БолестБ ме e учинила у десетЂ година старЈимЂ, и на то уздагоћи се, да ме нећеду ласно познати моћи , упутимЂ се управо у Р . . . да видимђ да се tiie блена вратила. Ту одђ нћке нене прјнтелБице дознамЂ да она мора да е ioште у Цириху, почемЂ се одђ К)ши јоштђ видили нису. Шта е дакле могло пре бмти, него да мислимђ да ме она тамо очекуе ? Изђ Р . . . кренемЂ се изабравши наикраћЈи путЂ у Шваицерску. На еднои поштанскои штацји, дођу ми државне новине у руке, и на мое не мало удивлћнћ, нађемЂ у истимђ обнву , да е удовица СимонићЂ изђ Хамбурга грађанско право у резиденц1и, и чрезЂ еданЂ великји поклонђ сиротинскомЂ Фонду учинћнћш, такође и титулу советниковице задобБЈла. Башљ у лвномђ раздору неживећи са сестромЂ дшгђ отца, заклгочимЂ, почемЂ ми е касса изцрплћна бмла , да се у резиденцјго свратимЂ; гди ме нико непознае , и да се моши тетки за толико новаца замолимЂ, колико 6 бј ми доволбно 6 бјло не само да до цћли пута мога доспћмЂ , већЂ да и основђ кђ пристоиномЂ уживленго момђ положимђ. Богата она удовица, помислимђ, касу е саротинску подпомогла, валБда неће сиротногЂ братанца свогђ, кога е наслћдје себи приграбила безЂ помоћи одђ себе одпустити. У вече у очи нове године, дођемЂ овамо у резиденфго. У гостилнику запитамЂ за госпого СимонићЂ, ту ми кажу гди ioft е обиталиште, и да е вечерасЂ кодђ нћ снннђ балЂ. Тешко ми небуде кућу нћну наћи •— састанемЂ се са теткомђ, молЈо самБ е и заклинно, но — будемЂ одбЈенЂ." ,,То е вмше, негЂ свирћпостБ !" рекне разлгоћенЂ адвокатЂ, „да ти е иманћ отца твога припало, о праву твомђ н и несумннмЂ, тб1 бм заиста у болћмЂ станго садЂ бмо. На твое се упропашћенћ иде, бћднии прјнтелго, наслћдникЂ ортака нбиовогђ мора сђ пута уклонћнЂ бмти. Краи твов ncTopie досадЂ, већЂ знамЂ. Одђ Р. , гди су

те видили и познали, горили су те. Пре негЂ што си тц дошао, полицјн те е већЂ авила и описала овде; овде пакЂ наћи и уватити те, нје 6 бјло тешко." 1 оштђ тб 1 незнашЂ све, KJ.iie ! богата она удовица, кон е фондђ сиротинскш подпомагала, зазвони и една девоика уђе — представи себи мого радостБ и ужасЂ, кадЂ угледамЂ блену у тои девоики." „вл' могуће ? блену?" „Она се налази у кући мое тетке, како е тамо дошла, незнамЂ. Ахђ умало, што нисамБ предЂ нго на колћна пао; ерЂ она ми се указа као какавЂ анђелЂ светлости, у ноћи бћде мое. Но еданЂ нћнЂ погледЂ, когђ а разумћдо, задржи ме. ПритомЂ даде знакЂ прстомЂ, на белу ружу, на прсима нћнимЂ, последнБи гјоклонђ лгобови мое. Сђ нбомђ изиђе изђ собе и горда она жена •врата се затворе за моимђ сатаномЂ и моимђ анђеломЂ. К)л1е, л Bbime нисамБ бмо господарЂ мога чуства; и шта самБ садЂ сђ РобертомЂ, моимђ рођакомЂ чинјо , незнамЂ више. Само самБ на срећу мислш, да сђ нбомђ побегнемЂ, за мене Hie више прошлости бмло. будућностБ ми е 6bi.ia све — садЂ ступи садашнвостБ са свимђ своимђ страшнммЂ теретомЂ међу насЂ — мене увате и затворе. КадЂ се изђ мош бунила пробудимЂ, нађемЂ се овде у тамницм." „Сирома npiHTe^ro !" узданувши рекне адвокатЂ. „Готово бм и самЂ мислш," рекне ФранцЂ са тужногоркимЂ смешенћмЂ , „да нисамБ при сасвимЂ здравомЂ разуму, као што ме е удовица она увћравала, кадЂ самв мое наслћд1е тражЈо. Глава ми е пуста , немогу да себи изђ Хаоса млоги догађаа право понатје склопимђ ; и досада животђ бори се у мени са чезнБомЂ за истммђ животомђ ! " ФранцЂ спусти главу на прси, и гледао е оштро у еданЂ прстенЂ на прсту леве руке. К)л1и га е сматрао сђ великимЂ вниманЈемЂ. Одђ еданЂ путЂ. као да се на нешто рћш1о, извади евои сатЂ изђ пепа па рекне: „Време пролази, а свакЈи минутЂ е скупЂ. ФранцЂ, тм ћешЂ ме за свогђ бранителн изабрати. 1оштђ л имамЂ недежде да ћу те избавити моћи. Одђ како е заведенЂ судЂ заклетм, наше е правобранителство у новми штадјумЂ ступило, садЂ се више неможе сђ едномђ пера чертомЂ уништавати или стварати. Подђ boенБ1и судЂ подпасти нећешЂ, будући да ниси више 6tio оФицирЂ онда, кадЂ си се наррднћ ствари прихватш. fl познаемЂ животђ твои до бћгства твога, па ако те немаго чимђ другимЂ окривлнвати — " „Ничимђ, ничимђ више!" прошапће ФранцЂ. „Неочааваи; садЂ пакЂ остани сђ 6 огомђ? Одђ данасЂ ћу долазити само као твои бранителБ, мм се вмше несмемо са срцемЂ већЂ само са разумомЂ разговарати. Дакле, ако шштђ што пр !ателго свомђ повћрити имашЂ то говори садЂ ! " Оба устану сђ постелћ. „ШлЈе," почне садЂ апсеникЂ озбилБно и готово торжествено, „6 б1ло е негда време, кадЂ си тм лгобовБ мое блене тражш добити, ерЂ ниси знао, да е твои npiaTe^t, већЂ срећу имао нћну наклоностБ притнжавати. КадЂ