Шумадинка

пакЂ то дознашЂ, уступишЂ натрагг, твого болћтицу сноpt и a.i ипакт. останешЂ мои прјнтелв и задржишЂ оно внсокопочитанћ , кое си према блени придобш. Како самг. те морао дгобити и помитовати, lO.iie, кадљ самв твон) борбу са судбиномЂ твојомћ вид!0 „И fl самБ изђ те борбе побћдоносно уздиго се ! " викне са сузнммЂ очима младми оваи адвокатЂ ,,Као што • так о ми е влена садЂ прштелвица! си ми тн пр1нтелв , таки »•« = •*> r кое срећу подићи л за мого душностЂ сматрамЂ, а знзмђ да е сва срећа нћна тебе имати. fi самв напредЂ предВИ1 | 0 како ће ге политична стварв свршити , за то онда одступимЂ, кздђ се пламена ревностБ оружн лати, и ста" не слепо опасномЂ стазомЂ ићи. Ал' зато н мои начинЂ мишл ћна ипанЂ нисамв промешо, н по момђ начину и сад-b дћиствуемЂ за добру стварв. Морало е едно време ^оћи. кадЂ ће се честни адвокати потребовати, мужеви, коима неће недостаати снаге и вКштине да се нобћћ енм и угнћтенм заузму — за то време, ФранцЂ, и а самв се преправт и cnpeMio, па садЂ е оно дошло ; ал и л на момђ мћсту стоимђ, садЂ ћу да се за оне боримЂ, кои су ме онда попреко и сђ подозрителнммЂ окомђ гледалиНе само изђ увћрена ступамЂ н предЂ судЂ, већЂ што и мон честв то захтћва." „Богђ нека ти трудЂ благослови , врснми прјите.но ! — Но садЂ чуи последнго желго мого: Tw познаешЂ свезу, коа ме за животђ скопчава ; испитаи е место мене, НЈлЈе, па ако нађешЂ, да е слаба да мого срећу створи. то ме онда пусти да као жертва могђ начина мишлена, наше слободе паднемЂ ! " „РазумемЂ те, мои бћднми.-мои тужнми npiflTe.iro ! Но надаи се, и буди добре волћ, влена теби неможе невћрна бмти. ерЂ она притажава одважно и крћпко срце, кое свимђ опасностима пркоси." Два ова прјнтелн немогоше далћ говорити . морали су дизагоћа се чувства у груди свое затворкги. бданЂ пандурЂ ступи са вечеромЂ апсеничкомЂ унутра. ћутећи пружи Н)л1и Францу руку, па оде брзо изђ собе. , ; fi нећу ести ! " рекне нашЂ апсеникЂ ; ,,али ако ми оћете лгобовЂ учинити. то оставите ми свећу овде. " „Сђ радостћу бм вамЂ желго ncnvHio кадЂ бм ми само дозволћно бмло ! " одговори пандурЂ. ФранцЂ мане рукомЂ и оваи се уклони. Сђ трескомЂ и звечећи затворе се врата хамнице, — апсеникЂ клоне на постелго. V. Између матере и cwHa, одђ оногђ споречкана ступило е особито станћ. Советниковица е показивала претворну npiaTHocTi,. бнла е услужн!н него пре, и поступала е са бленомЂ пр1нтелг.ски. као да е сажаленћ према нћномЂ жалостномЂ станго осећала ; РобертЂ напротивЂ H3ry6io e бно свого живостб , и премда ше никадЂ заборавлно почитан!е према CBoioR матери, ал' е ипакЂ сма. трао свако нћно дћло и наредбу сђ подозренћмЂ тако, да се едва у станго 6wo претварати. Hie могао ту мисао никако изђ главе избити, да мати нћгова, кое честолгобЈе обитаванћмЂ у престолнои вароши 1 оштђ већма е подбодено бнло, неће се моћи оногђ плана манути кои 6w е у

наивећемЂ степену сђ истнмђ честолгобЈемЂ скопчао; она се за садЂ, по нћговомЂ мнћн!го, или изђ стра, з 6 огђ оне изречене претнћ, или изђ лукавства прићутала. У оба случан 6wo е готовђ , све употребити, ерЂ са препонама, кое су се нћговммЂ намћрама на путЂ ставлнле^ чинила му се блена несамо дражестнјн, но и нћгова страств изгуби сасвимЂ ону свестБ, кого e до садЂ имала. блена е испуннвала мале оне дужности, кое су iofi, као другарицБ! Симонићке принадлежале. сђ удвоеномЂ точностћу; чинило се као да е са тугомЂ раздорЂ оваи у кући примћтила, и зато е свого благодћтелвку сђ увећаномђ брижлвивошћу трудила се наградити. Подозревагоhifi РобертЂ завидјо е матери ceoioS, а опетЂ и то се бозо да она неће у самои блени орудје створити, коимђ ће нћгову свезу сђ истомђ немогућномЂ учинити. Ватрен&1и оваи лгобезникЂ првв! е 14 дана само са свотмђ женидбомЂ занимао се, готово се затвореногЂ Франца едва и сећ'о, кои му се у свакомЂ одношенЈго неопасанЂ чито. Цело нћгово вниманје бнло е на блену управлћно, и кадЂ се онђ сђ нбомђ утврди, мислш е да ће онда све друге препоне уклонћне бнги. Госпон СимонићЂ свого е посћту кодђ президента повторавала. То обстонтелство побуди Роберта да споразумленћ са бленомЂ ускори. бдно готро нађе е саму у соби нћгове маике, збунћно остави она новине на страну, кое е читала. РобертЂ е тронутимЂ гласомЂ поздрави и полгоби е у руку. Она порумени при томђ поздраву и погледа у землго. „Гди е мои мати ? " Запита онђ. „Она ће текЂ у десетђћ сати изђ нћне спаваће собе изићи. Ако желите сђ нбомђ говорити — " „Не, влена , а благодаримЂ богу јоштђ iuto ми е прилику дао. да васЂ едномЂ безЂ сведока видити могу." „Мене, господине ?" запита она сђ гаквомЂ забуномђ , кон iofi е необично дражестно станла, и кон> е РобертЂ у свомђ интересу за добарЂ знвкђ сматрао. Она е садЂ предЂ нбимђ ставла у таквомЂ виду, кои е нћну лепоту у пунои свћтлости показао. Велико нћно плаво око свћтлило се тихомђ и спокоиномђ свћтлостћу; нћне благородне и чисте черте лица, 6ti.ne су огледало едне душе, кон е сва сокровишта добродћгелБи и лгобови садржавала. Како своимђ целимЂ изгледомЂ тако и своимђ намћштаемћ, презирала е блена свако ашикованћ; па кздђ она сниностб, ков изђ душе тече и наиружншмЂ женама дражеств дае , како е 43 'дновато иста сниностб влену красити морала. ков е одђ природе милинама обдарена^ лепогЂ стаса, и у притвжанјго два небесно - красна ока, бнла. „влена, немоите ми одкаеати неколико речи, одђ кои мои покои, и сва срећа живота мога зависи! О немоите се никаквимЂ обзиромЂ уздржати. већЂ отворено, сасвимђ отворено говорите самномЂ ! " повиче РобертЂ, а и сузе му ce у очима заврте. „Шта желите знати , господине Симонићу ? " запита влена врло слабимЂ гласомЂ. „Н нетражимЂ да ми таину ону одкрјете. о Koioii сте ономадЂ говорили . н код васЂ обтерећава; но даите ми