Шумадинка

ква су иста прошенјн и на друге цареве đfaiaa. само што су имена изменнта. Казао ми e Недоба, да одемв до Булгакова, и да му лвимђ да су сва прошешл готова. 22. Дек. у 10 еати отишао самв у канцеларјк) Булгакову. а онђ ми рече : дођите у 12 сати'. Л му одемг. у 12 сати, а онтј ми каже: даии смо расписку императору о вашемт> долазку и прошешвд, что онћ скажет' вбг то узнатг> будете чрезЂ r. Недобу — — — Одемљ одма Недоби н кажемЂ да самБ 6wo кодљ Булгакова, и шта ми е казао. Недоба каже: добро, ако ми они што кажу, то ћу вамЂ п незакоснено нвити. 23. Дек. у вече, питао саиБ Недобу, има-ли какављ одговорЂ одђ Буигакова, и онђ каже да нема ioniTe никаквогЂ. 24. Дек. рано око 9 сати одемЂ Недоби, и питамЂ имали какавЂ одговорЂ, каже да нема — но да одемЂ кодђ Булгакова да га самЂ упмтамЂ. У 12 сати одемЂ Буигакову и пмтамЂ има-ли какавЂ одговорЂ, онђ ми сказао; пождите непришло одђ императора. Д му кажемЂ: мм ће мо чекати, ер се надамо добити аудЈенцЈш у императора, да му народнћ upomenie вручимо. БуигаковЂ одговори: да ће то бшти сигурно, но само е време неизвћстно. fl му кажемЂ: ако знате да неможе бмти да мм изађемо предЂ цара, то ћемо мм нћму ма гдћ 6 бјло npoineHie у руке предати — на то онђ одговори: Будет', будет' несумнћно и каже намЂ да прошешн буду готова на све цареве. То вече одемЂ опетЂ Недоби, и кажемЂ да е обнадеждт да ће бмти ауд1енц!н и казао намЂ да прочимЂ даемо про' шен1а, тако ми исто и Недоба рече: подаите што cKopie на то нашЂ царЂ чека, т. е. да дамо и другимЂ влада. телБима прошешн , да они могу болћ радити за насЂ у соглас1 *ш. Ту е присуствовао и ПавковићЂ. — Тако смо и чинили, и предамо граФу Врбни прошеше за ауд^енфго кодђ императора аустрискога, тако и прочима, како стои. свакога подђ своимђ именомЂ на особитимЂ листовима, сирћчв: на аустрискогЂ, на праискогЂ, и на англискогЂ. О коима самБ свима записао како смо ишли, и кога дана, и како смо коме предали. Давао самБ Стевану писмо (прошен!е) да однесе до г. Стурзе да и онђ провиди, но Живковићћ Hie хтео но ми е казао да му вмше прагЂ непрелазимЂ — — и прочал. 31. Декем. кадЂ смо бмли кодђ rpa-sa Худелиста и предали му прошеше кое ће онђ дати гра«у Метернику, казао намЂ граФЂ ХуделистЂ, да е се СрбскЈи СенатЂ врло непоштено противу државе и противЂ самогђ императора владао; но да они то ни наиманћ сроскомђ простомЂ народу неприписуш, и да ће онђ t. е. ХуделистЂ !оште данасЂ rio одлазећемЂ нбшвомђ куриру у СтамболЂ у име императорово елчш аустрискомЂ писати, да бм султанБ као нб ! овђ пр1втелБ заповедш турцв!ма да одђ онаквогЂ са СрбшмЂ поступана престану. 1. Ннуара 1815. год. НисамБ ишао Недоби. 2. Ннуара. Ишао самБ другима али Недоби нисамБ. (продужиће се.)

ПУТНИЧКА II И С М L (продужено.) У Интерлакену провели смо четири дана врио npiaTно. У оно време кадЂ нисмо по нћговимЂ околинама ту-

марали, а мм смо спокоино у краи шеталишта седи.ш. и оне изђ целогЂ готово света скуплћне госте гледали и у нБима налазили лепе предмете за свое забаве. Енглези осташ свуда и у свачему оригинални. Они свакш за еебе усамлћнБ полако шета и ћути. На лицу свакога може се примћтити ситостб живота и 4yro време. НБшва суморна ћудЂ, одђ кое бћже, пратн iis и крозЂ ове лепе нредћле. Они нађу и на обалама тунскогЂ езера свои проклетБш сплинђ, они, пеншћи се и на ГримзлЂ осећаш дуго време. Редко uito годђ кога Енглеза доведе уудивленјеи у одушевлеше. Енглезу е доволбно да е учишо свого дужностб, и по лћкарскомЂ совћту, задржавао се преко лета у Шваицерскои, ради промене воздуха. Француза видићешЂ увекЂ весела, гдћ у женскомЂ друштву што годђ приповеда. или какавЂ наиновЈи романт> чита. Немци и у таквим^Ј местима читаш иаучне кнБиге; они ботанизираш, и по вазданЂ пужу се по странама да 6ti какво непознато и редко растћше нашли. Руси у Интерлакену неосташ дуго, нБима е тежко што немаш нашто свое нов. це да троше. TocTiro изђ ИталЈе мало е бмио, они по вазданЂ певаго. и ако се шштђ ко годђ подђ нбшвммћ прозорима заустави да ifi слуша онда нн ноћу неућуте. Гако свагда, па тако и четвртлш данЂ после подне врвио е крозЂ променаде, таи хаозЂ различнм лгоди, гваши са свошмђ бригомЂ и ммслима заузетЂ. а јш, пресрећHbi путницм , скоро отргнути од1> тврди универзитетски клупа, мн смо у наилепшои башти, према пуномЂ асталу и пунимЂ чашама седили, и нашу последнго заедничку частБ славили. НасЂ близу 20 онм истм кои смо последнго зиму у Хаиделбергу заедно провели , онб! истб 1', кои смо се заедно на брегове Риги, Фурку и ГримзлЂ пеннли, и кои већЂ Bbinie одђ месецЂ дана непрестано заедно по Шваицерскои путуемо. Ово путованћ претворило насЂ е све у добре познанике и прјнтелћ , свб 1 смо 6 б 1 ли као браћа, слога и лгобавБ владали су на целомЂ путу међу нама. РастанакЂ са оваквимЂ лепимЂ друштвомЂ могао 6 б 1 заиста жалостанЂ 6 bith , да ниемо сви ин вмше веселго и певанго, него жалости и сузама еклони 6 б 1 ли . Млади лгоди кадЂ се растаго, нису жалостни, они еданЂ другомђ кажу: „ Богђ зна гдћ ћемо се видити." 6рЂ се опетЂ могу у свомђ дугомЂ животу састати ; старци при свакомБ растанку треба да кажу: „ Богђ зна хоћемо - ли се видити." За ово наше последнћ веселћ ручакЂ е бмо особитми нарученЂ. Ни еданЂ се Hie плашш одђ трошка. ербо овде смо свршавали наше путованћ по брдима пешке; и сви смо бмли сигурни да насЂ новци одђ удалћнм наши кућа у Туну, Берну, Лаузани или у ГенФу , чекаго. РучакЂ е почео у 2 сата после подне, и трано е пуна три сата. Музика пратила e наше веееле песме и здравице. Ту е при пунммЂ чашама, свакш одђ насЂ свима дао свое име и презиме написано и одакле е родомЂ, и надписЂ гдћ ће живити. Последна здравица, кого е еданЂ ПраизБ наздравш, и кон 6bi се могла за едно доста дугачко слово сматрати, бБ1ла е одђ целогЂ дру штва сљ наивећимЂ одушевлешемЂ и узклицмма дочекана. Онђ е у тои здравици желш, да сваке године баремЂ по еданЂ месецЂ овако срећногЂ и веселогЂ живота имамо , да се свак!и срећно своимђ родителБима повратимо, да све у срећи и задоволБству кодђ свое куће застанемо, и на последку, да се завћримо и речБ дамо, да ћемо после де-