Шумадинка

119

сетљ година. кои буде у животу. свакјк написгти писмо свмма онмма, нои су у овомђ путованк) и на овомљ РУ Ч " ку участвовали; и свакЈи да у томђ писму укратко свб1ма опише свои животђ . свое жаиости и радости. свое среће и несреће, исг чнме се занима, у обште да у кратко свакји опише све оно што ra е важнје у животу за ови десетт, година. iuto предт. нама имамо, срело. То буде примлћно радо и весело ; и отварагоћи лове шампанске бутелћ, дамо еданЂ другом^ руке ; излгобимо се и завћримо се да ћемо се после десеп, година , Интерлакена опоменути, и заверенћ наше као какву светинш одржати. И ко непише и неави се, тога ћемо међу мртве „рјдтелћ уписати, и жали ћемо га, ujto га е смртг, одћ овогљ лепогт. обећанн разрешила. У петљ сати бнли смо већх> сви спремни за пут-t; и за едно ст. музикомЂ. дођемо за кратко време на обалу тунсиогт. езера, а оставимо Интерлакенљ. Ту кодг. Нихауза. сћднемо сви на еданЂ мални паробродљ, кои е читављ сатт. насљ чекао : врбо смо му казали ако насљ нечека, да сутра нећемо се на нћму возити него ћемо сви пеише око езера v Тун-в отићи. Музика, кого смо на ново погодили, уђе и нареди се на дну пароброда. Учтивми угостителв нашЂ спреми уз-ћ насх> свое лнзмке и ст. елом^ и сђ едномт> корпомЂ пуномЂ шампат.ски бутелв, ако бм коме што годђ зло бмло. да се нађе брзо лека. ПаробродЂ се отисне, асталЂ се опетЂ по стави, и ладна телећина, са разнммЂ родомђ риба кое се у томђ езеру налазе, изнесе се на асталЂ. Музика засвира марселћзЂ. и громогласно и неброеио ,ура !" заори се изђ cBiro грла. Овакви дани редки су у животу Оваиви дани немогу се са златомЂ мерити ни изплатити.Овакве тренутке неможе човекЂ ни сђ чимб купити. ако нема у сзмомђ себи задоволвства. Ко ме при самртномЂ часу опомене на ово веселћ, и на оваи ђачши весели растанакЂ, учини ће ми врло велико npiaтелБСтво. На томе маломЂ пароброду Hie готово никога другогЂ 6 бјло осимђ насЂ. Време е 6 bi.to лепо и гопло. ПаробродЂ нашЂ ишао е навалице полако, да намљ тиме продужи шштђ кои тренЈ'такЂ нашегЂ заедничкогћ весела. Пред%ли око овогђ узаногЂ езера бнли су одвећЂ лепи. Обале су гди гди стрмените и високе, а гди гди равне и питоме. Брегови ШнгФрау, МенхЂ. АигерЂ и ФинстерархорнЂ, надносили су се надЂ езеро да виде ово мало и весело друштво што поредЂ нби плови. Села овуда нису у гомили, него су вуће по већои части разштркане. На обали према нама вндили смо еданЂ лепЂ градићЂ. за кога кажу да е Јоште Атила зидао. Прошли смо поредЂ пећине светогт> Беатуса, кои е обитател-t овогђ предћла у хриетјанску веру обратш. Све то што смо видили, све смо узгредЂ видили, ербо наичешће смо гледали, како една по една празна бутелн у воду тоне; и свакж е едва чекао да се кое празне бутелћ дочепа , да види како далеко може е бацити. Тако возили смо се три сата. За цело то време нигдћ Hie прекинуто 6 б1ло ваше веселћ. Наше песме. музика и барвцБ1, измамили су млого света на обалу, и мбт долазкомЂ нашвшЂ донесемо целои малои варошицБ! Туну веселћ. Но mbi јоштђ на пароброду опростимо се. и како е кои на обалу кора4io, ишао е одма евакш на свого страну , ерЂ смо и то уговорили, да како изађемо да се одма разиђемо , и да насв сутра данЂ нигди двоица заедно небуду, а то наивише з 6 огђ тога, да намЂ ово веселћ у подпуномЂ cm&i-

слу буде растанакЂ, и да свакш болћ чуствуемо сласп. нашегЂ дружевногљ путована. кздђ се на еданЂ путЂ видимо ссамлћне. „СрећанЂ путђ ! срећанЂ путЂ!- то су намЂ свима бБ1ле последнћ речи- II пос^« неколико сати спавао самв н у пространммЂ поштанскимЂ иолилјз,ков су у глуво доба ноћи поредЂ кривздагоће се и шуштеће реке Аара. тутнвила бернскимЂ путемЂ. (продужиће се.) В А Т Р А II А М 0 Р У. (краи.) ,,На балвани.ма на сред»> мора стоећи оставлћни одђ цћлогЂ свћта. освртали смо се често, да 6bi спазили избегше другаре иаше у онои лађици; али на жалостБ они су одђ насЂ 6б1ли прилично удалћни. Мои бћднБш npiflтелго. рекнемЂ н Херману, све су надежде за насЂ изгублћне; у оваквомЂ положенго нећемо моћи цћлу ноћв провести; предаимо npiflre.iro срца наша Богу и нћговои милости. Молили смо се изђ свегЂ срца, и тект> iiito смо наше молитве свршили. кое мора да су доста дуге 0Б1ле, опазимо лађицу и чамацЂ не далеко одђ насЂ ; н повикнемЂ изђ свегЂ грла: избавите капетана ! више нби матроза. кои су ме чули, повикну: Боа>е ! капетанЂ е шштђ живђ ! приближе се они садЂ нама , али не тако. да бм одма у чамацЂ ући могли, ерЂ су се бодли, да неударе на потоплћну лађу. ХерманЂ е јоштђ имао толико снаге. да кђ чамцу доплива, али н самв тако изнемогао. да нисамБ Atorao ни крочити; н рекнемЂ матрозима: ако ме избавити желите, то ближе мени дођите , ерЂ а ниеамБ у станго до васЂ допливати. бданЂ матрозЂ одма скочи v море, свеже ме сђ еднимЂ конопцемЂ, и тако ме до лађе довуче. КадЂ самБ на кро†лађе ступЈо, сви су ме мои момци сђ удивленћмЂ гледали. гледали су ме велимЂ, као да самБ изђ мртвв! воскресао. „Одма самБ се побринуо, да се на стражнБои части лађе одђ дасака сагради една собица; чимђ е ова гогова бмла уђемЂ унутра, да се мало одморимЂ, ерЂ тћло ми е тако искрнно 6бмо . да самг> мбјсл1о , да ћу до кои часЂ изданути. ЗатимЂ рекнемЂ главномЂ корманошу, да 6bi добро бмло ноћБ провести близу порушене и потоплћне лађе, ерЂ можемо случаино што одђ ране избавИти. а мбј смо и тако садЂ сђ нбомђ слабо снабдћвени. КорманошЂ у место да ме послуша рекне матрозима да далћ веслаго. у надежди, да ћемо преко ноћБ на обалу доћи. Но како се онђ сутра у запари нашао, нигди обале, а одђ потоплћне лађе сасвимЂ смо се удалили; дођу сви матрози кђ мени, да ме за совћтЂ пБ1таго: н јимђ кажемЂ. да и самЂ немогу ништа помоћи — а да су совћту моме слћдовали. зацело бм што одђ естива избавили , ерЂ кадЂ самБ сђ лађе у море пао, видт самБ поредЂ мене, гди у мложини сланина и сирЂ по води плива. Наипосле ме сви замоле» да изђ собице изиђемЂ и да in обавестимЂ, гди се налазимо. Н самБ тако слабЂ бмо, да се нисамћ могао сђ мћста кренути; видећи они то узму ме нби неколицина и изнесу ме наполћ; заишгемЂ одма, да ми покажу колико ране имаго; они ми покажу 7 до 8 Фунт!и пексимита •— а насЂ има кое на лађи кое на чамцу 74; ништа дакле неостае, него одђ глади скапати. Престаните еданпутЂ одђ весланн, рекнемЂ јимђ . зарЂ невидите, да ће те одђ гла-