Шумадинка

„23 nbira ме: .,a есте-ли бмли кодђ ииператора Александра. и одговоримЂ: .,Проси.1и смо ауд «енц1К> пакт, наст. нешшта Kt себм." Цартв ФранцЂ мане главомЂ и рекне кое ми е чакт> после Давидовићљ назао: „А, вражћ политике, ммсли онђ да нико незна. шта они са србима раде а што васЂ непусти кђ себи ? — валвда иеће зато што e v момђ двору ?" ЗатммЋ замолимо мм и то. да мигранти (бегунци) могу се слободно у C P 6i.o повратити. На то им\ „г, оаи-i, бпанн — хоћете ли и bbi ићи куператорт.: .,А ко вамћ орч"» " ј ћи?" л одговоримг.: хоћг ватпе величество како нзмђ прошену милостб поклоните. На то онђ измђ каше да причекамо шштђ v Бечу, докђ нкмђ одговорЂ даде. (продужиће се.) БЕРБЕРИНЂ. Господинг. Шта си се замислјо ? Берберино. Пала ми «з на паметЂ една чудиовата стварв. Познатг* вамЂ е да су све новине уплашиле се и подигнуле ларму што e прн ступаннЈ на престолЂ царЂ АлександерЂ споменуо Катарину. Наивмше новиие незадоволнваго се сђ ТБЈме зато. што е Катарина у Криму на некаквои Kanin написала: „овуда се иде у ЦариградЂ!" и што се та каша зове царнградска кап!н. па све новине ммсле да ће Руси узети ЦариградЂ за то што имаго едну Kantio, кон се зове цариградска кашн: na ми е смешно да Европа незна да и мм овде имамо едну Kanito што се зове Стамбол-кашн. -— ■— -— — i— — —- — —

Господинг. Шта ради Кримска воиска ? БерберинЂ. Криминална воиска? за ту воиску Ј оштђ ни самБ нигда чуо. КриминалномЂ воискомђ могли бм назвати аидуке кои на туђе куће и иманК нападаго и y6iaro. ГосгтодинЂ. Та и те пмтамЂ шта раде воиске у Криму. ВерберинЂ. А, то е што годђ друго. Оии су заклгочили овм дана мирЂ. ГосподинЂ. Tfj неможе бмти ? Берберинг. 6 стб за цело заклгочили су мирЂ. и престали су се тући, докђ мртве саране, па онда опетЂ продужиће упразшаванћ сђ оруж ^ћмЂ. Оии ће се тако извћштити и сђ едне и сђ друге стране, да, кадЂ све иауче, онда ће опетЂ заклгочити мирЂ. да мртве саране.

3 А Г 0 Н Е Т К Е. Гуина глава, господско pvo, арапске коге ? Шта е у кући ново нетесано ? Црно малено, ваздаиЂ цара вара ? Скочи срна изђ трна, гд%. се свила, ту и умрла.

" м Р В И Ц Е ПандурЂ. Зашто се тм смеешЂ кздђ годђ а прођемЂ ? Шеертг. А зашто тм пролазишЂ кадЂ се а смеемЂ.

ЛдвокатЂ. Ево едне парничне тушбе молимђ взсђ узмите и што пре могкете изрецмте пресуду.

4 Ct/diji. А зашго кодђ оваи предметЂ може чеиати по реду да иде. .-/двокатЂ. Молимђ васЂ што ире, то никако нетрпи одлаганн, ербо 6 оимђ се да се парничари неиоравнаго. Д 0 М А ћ I В Т Е А Т Р 1). Жена. Н самв добра и нисамБ ти зла. али асо н умремЂ, па се тн опнтђ оа.*енишЂ , то буди увћренЂ да ћешЂ ђавола узети. МужЂ. Hic то истина жено. По нашемЂ закону неможе ни еданЂ удовацЂ узети рођену сестрЈ' cuoe прве жене. ГосподинЂ. — Ако ме ко годђ узтражи, а тм кажи да самБ отишао у Чнталиште , неиЂ тамо дође — наћи ће ме. Слуеа. Добро господине. А ако вас-Б нико неузтражи шта ћу казати. ГосподинЂ. (Насмее се) кажи. да твои господинђ има лудогЂ слугу. (оде) (с у т р а д а н ђ.) ГосподинЂ. в-ли ме ко годђ тражт гоче ? Слуга. Взшђ господинђ има лудогЂ слугу. П У Т НИЧКА П И С М А. (продужено.) Точвовн су ce окрета.ш, и кола су ишла. Брегови стовли су свак !н на свомђ месту, езеро е лежало у сво.мћ кој>иту. Сунце е станло на небу. Землн е ћутала као земла. Мм смо да.гћ путовали. На еданнутт., о, дивна чуда ! ва едаипутч. конби стадоше, и што е ioui'ra веће чудо, каво конбн стадоше, прееташе и i;o.ia ићи. Мн сви повичемо изт. кола: „шта е? за име đoađe шта е ?" и кочЕншт. палећи свого .tv.iv уплашено одговори: (продужеше слкдуе.) о е з w к у. (ПредговорЂ обштон граматнки.) Да бн савршенетву наше граматике ближе се примак.ш, и а ћу поредт. све мов иеутралности неколико речн о езмку рећи. Млогима ће бмти чудновато, кадт. кажемт. , да се и нц ст. едномт. граматикомт. неслажемт., и да о езБжу нашемЋ са свммт. другч!е МБ1СЛИМЂ, него свб ! они, кои cv до сада граматике, и езикословне ситннце писали. Л нашт, езБ1К1> сматрамт. са свбјмт . ст. Друге стране, и увиђамЋ да нигда нн едант. еЗБ1КЂ, нарочнто нашт. езБШЂ, неможе доћи до тога савршенства да се нема шта на пћму поправлати. Тако дакле пре него што самБ дошао да о томб предчету говоримт.. а проглашавамЋ да е то суетант. посао, и да снплмт, v решето воду, и трудимт. се да га напунБШТ.. бзБЖт. е врло чудновата стварБ, и тешко ономе кои незна сва правила езБжа ! Онт. ће пропасти и б4дно живити. ако неу.ме по граматики езБ1Ка, Koiofi naci. искуетво учи, говорити. Нико на свету Hi'e јоште поброно сва npaen.ia, по коима 6 б 1 могао човекЋ добро као што треба у obom-б рђавомт. свету говорити. 6 зб1 К т > мора човект. да учи. Говорљ наст. чини лкјДма, т. е. таквБ1мт. .Оодма као што смо сада, а не онаквммт. као што 6bi треба.ш да будемо. 6 збшт > има два добра шанца предт. собомт., а то су зуби, кои га чувато. И зато прим£ти ће свак!и, да докт. човект. нма све зубе, говорн слободно, праведно и безпристраетно; а доцнје кадт. изгуби тан