Шумадинка

• дскомђ манћмЂ броду на море навезти се. Ероci-очнои схва восточноинд1иске трговине нису у оно вредов " ^, и тако добро лшдма снабдћвени као садЋ па и оМе ~ с тар и " бродићљ. на комг. самћ се н Boaio, 6 бш е заИа т а правми „жалостнБШ пловацт>" као што су бродари т апве лађе обично звали; тако, да смо врло полако напредовали, и да е и воде за пиће, kofo cmo на броду имали. већљ почело умаливати се и нестаити Гледали смо да до ког Ћ прибреж! в дођемо, но непрестани противни вћтрови све cv насг> ввипе одљ брега одб1нли. и на нашу велииу несрећу погрћшимо путљ кћ острову „свете блене" и заиета као да е нека несрећна судба за насг одређена бмла, ept готово свакји ударч, вћтра нншто е одћ брода са собомљ одвлач1о; готово ни едно вћтрило nie намг. v целости остало; сва v приправности наодећа се платна и закрпе већт. су потрошена бнла; и врло мало се шштђ Bece .ibi лица на броду видити могло. у томћ станн) приближимо се мн Екватору , и то у месецу Марту, у време кадЋ сунце небо на две равне части дели; слћдователно кадљ измћ башЂ нздђ главомљ ст ои. Ту смо лежалн готово три неделћ.: покадшто су тихи варашћи ветрови наст> посћћавали, но наивише смо били сасвимЋ безт. ветра, и сталли смо као каква клада или као великш мртвачк1и сандукЋ на пучини морсиои. Смртв е страшна опустошенн на броду чипила. Свега насЋ е бмло, кадЂ смо се изђ приотаништа МадраскогЂ кренули око 250 душа, одђ кои е више одћ половине воиника и ранћнБ1 бмло; двадесетЂ до тридесетЂ путника са нБшвш петнаесторо деце, са своимђ дадиллма; па ипакЂ Hie дана бмло, кадЂ по неколико мртваца у дубину мора бачено Hie. То е заиста Јкалостио поввлћнћ бмло ! Врућина сунчана бмла е несносима; горећЈи зраци падали су намЂ управо на темена; ШкорбутЂ чинила е наивећа опустошенн између насЋ; а само смо по едну литру воде на данЂ доб1али. Готово свакш морнарЂ изKycio е, шта значи дуготрагоћа тишина ветра, алЂ јоштђ ни еданЂ Hie донде изкусјо , како су ужасне муке жеђи, и нвина слћдства. О како се гкелвно пазило на свакш ветрићЋ, кои бм преко гладке, огледалу подобне морске површине nnpio, и no истои мале таласиће npanio ! Како су оштро свакога погледи управлвни на облакЂ кои бн кишу предсказивао , и кадЂ бм иста падала , како е свакш радо и наиманћ парченце платна разширивао, да сваку каплБицу драгоцћногЂ пића тогђ ухвати. Мзраме, кошул!.. чаршави, — све се то вешало на средЂ брода ( тако да бм као левакЂ изгледало, кроЗЂ кога е киша v едно буре скуплдти се могла. На оваи начииЋ добЈемо по нешто воде. Често самБ н. за време ноћне магле везивао moio мараму за четири кокошинн каФеза, и метнувши у средину тане изђ пушке, да бм се вода на среду сливала, легао самв на леђа тако да бм ми уста башЂ подђ средину мараме дошла, и тако самв мои c ^' bmh гркллнћ по KoioMt каплБицомЂ ладш, или самв мараму онако мокру на изгорелми езБ1КЂ мои мећао. — Н кажемЂ, оно е заиста жалоетнши поивђ бмо ; но на честћ cbi'hi путника буди речено, да деца нису жеђи трпила. Нћима смо давали воде. Сиротна мала она створенн бмла су весела, и чудила су се што смо мм сви тако жалостни; бмнше еданЂ велккодушнми дечко међу НБима, смнћ едногћ поручика у служби индискогђ дружства, бмло му

е 12 година, и onasio е положенћ у комђ се мм налазиио; звао се Лрхибалдг Диксонг и имао е две сестре, вдна одђ 7 а друга одђ 9 година. кое су га, з 6 огђ всспита:па у Европу пратиле. АрхибалдЂ Hie дао, да нћгове сеотре у чему годћ , што бм јимћ онћ набавити могао оскудицу трпе, и кздђ 6 bi какавЂ сладши залогаи нвиову жеђв умнонпо, лишавао се pa^ie онђ самЂ наивеће части свое потребне воде за пиће, само да небм оне нужду трпиле. И дадилћ су указивале наивеће прјвтелБство за свое повћрене Ј имђ питомце, и мм смо неко време бмли поштеђени одћ тога, да негледамо бацанћ мртвм остатака деце у море. Но данЂ по данЂ е пролазјо, а воде намЂ е непрестано нестаало; ни еданЂ залогаи свћжегЋ меса нисмо више имали, ерЂ е сва животина већЂ поклана бмла, а слано месо само е муке жеђи умножавало, млоги су се у свое висеће кревете склонили , гди с v iK душе у тниина оставлнле; ^pvrifi су пили млогу слану воду (м о р с к у) па су у беснило долазили , тако да бм зла починити могли да шмђ е снага остала бнла« 1оштђ се опомннћмЂ двоице, кои су у сдномђ реду у своимћ висећиМЂ креветима лежали, едногЂ одђ нби звали су „С о п о м ђ " а нћговЂ другЂ проводјо е непрестано опоре шале сђ НБИме. Сирома С опђ бмо е врло слабЂ, па му Hie могао ни одговарати, а онаи ra е за то, што тако дуго живи иаинемилосрдше грдјо, изговарао е страшне псовке и клетве, а кадЂ га с.мртп избави муке, кок> е Tpnio, радостно беснило нћговогЂ друга Hie имало границе; са ужасомЂ чуо се нћговЂ сграшнБш см1.и , кадЂ е старогЂ зћтрилара момзкђ , ону крпу, у Koioft е мртвацЂ лежао, сашивао, да е у море баци. A .vi,! сирома, на сагг, после тога, истји онаи момакЂ и нћму е ту исту услугу учинш. И они буду ззедно у истни гробЂ бачени. Премда мое собствено срце nie никадЂ подђ сполишнбимђ бурлма клонуло, и премда еамБ и при свачему добрз' страну сматрао, ипзкђ немогу лагати; да е често очаанћ и у moio се душу увући хтћло и понвлкноћу се надежду угушита претило. Напослћдку доб!«мо нешто дчегЂ вћтра, кои ће насЂ као што смо маслили изђ овб! безвћтренБ! степена ширине извести: но као да су се и сами вћтроии противЂ насЂ заклели бмли; ерЋ после два дана буде и оваи ветарЋ противанЂ и слабЂ , и тако наша очекивана и надежде сасвимЂ изчезну. С здђ намЂ се само по 10 драма воде на данЂ разделБивало; опи, кои су се умели уздржавати само су мало, ели ништа одђ тврде и слане ране ели; но н надувенБш езнкЋ и снуплћнни гркланЋ нису такође дозволивали да се човскђ прееде. МеђутимЂ еданЂ случаи? чудноват|'и него сви осталш, догоди се, кои доказуе , да ни самБ страчЂ смрти, и то смрти одђ наиужастегЂ начина т, е. одђ жеђи, нема силе надЂ лзкомб1мђ духомЂ. вданЂ путникЂ имађаше слугу, родомЂ Ерменина и врло тихогђ и мирногЂ човека ; но чезнн за новцемЂ тако е кодђ нћга ака бћ^ла, да е онћ свакш данЂ по велику частв опредћлене му воде уштеђивао, и за велику суму новаца у злату, еднои госпи продавао. СтварБ се ова дозна; свак1*и га се клошо, и иадЂ бм га кои срео, то 6bi наивеће грднћ бнло, особито одћ бродара. Мало дана затнмЂ умре, н новцн нћгови буду за нбимђ у море бачени, то е заиста будаласто бмло, ерЋ исти су се новцб1 могли онои госгш повратити, или се на какво благодћтелно дћло употребити; но некш старацЋ на броду, когђ су сви