Шумадинка

870

нетБ за господина, све, што оваи «кивотг> увеселлва. Мадо више на другомљ кату влада већа тишина, има манћ служитела, нема велике хитнћ ни покорности, просторг. е много TeuiHbifi. На тои е вб!сннн путннкЂ у гостшници кндзева само еданЋ простт, и поштевг грађанин! , не оддавна оженћнт> у провинц1и, кои хоће да свого супругу проведе по Наризз'. или е младићљ, кои само тражи увеселћнл у Иаризу, и кои држи свои креветг> и собу. само да спава , на што му е дакле прекрасна соба. кздтј данго само наивише по едант. сатт, у нвои проведе? Ако се ioniT'b више попнете, бћ^ћете усредг. новогђ cb K та, мећу лгодма, кои починго, и кои свршунз: ту су упропашћени старци, млади лгоди безљ новаца и кредита. сама суета, преварена надежда, лгобовБ, младоств. безбриж. ностБ. задоволг>ство и срећа! Свакји чланг> овогб дружтва живи у миру са своичг. сус!.домг>; едант> другогљ не. познае, свакш живи у своЈои собици ; говори еданЂ сг. другимг>, безг> да се пнтан) за име или за чинг> н станћ; едни долазе. други одлазе , едангЈ пћва , другЈи се смће; еданг> одлази пунг> радости, друп"и долази са сузнимг> очима. Чуднова Ј г> е свћтг,, та гостЈоница .' Већгз сам1. се бмо уморјо, кадг> самг. дошао у roст1оницу, гледагоћи толаке чудне ствари. Никадг. човекЂ нетражи желБНЈе мирг> и покои као послћ дугогЂ удивлћна. Л се дадемг> водити у собу, кон е по личномђ мнћHiro газдиномт> мени приличила, ерг. онг» самг. пресуди, у кои ће васг. катг> послати и у кои брои собе. Текг> што самБ ушао у мок> собу, коа е доста лћпо изгледала. а а отворнмг. прозоре, кои су имали изгледг> на лћпг> парнзcKifi булварг>; али то е бмло у онаи сатг, , кадг> варошв спава , уморна одг> дневногг> посла и движенн ; то е 6 бш сатг> тишине, одмора, покоа сатг>, кадг> све престае, па и само честолгобје. Л опетг> затворимг> мос прозоре, рекавши успавлћнои вароши: Лаку ноћв, сутра ћемо се опетг> видити. (продужиће се.)

Ж Е ђ b Н А М 0 Р У. (краи.) Данго и ноћу пазиле су пазлБиве очи на странна вћтрила, но ништа се погледу неукаже, и премда е вћтарг> грозничавомг> тћлу разлађенћ mhhi'o, бБ1ла е ипакг> топлота сунчана несносима и млогш се на кровг> лађе стропоштаго, да се вмше никадг> недигну. 1оштг> е вћтарг> благопоспћшанг> бмо, и свакш. у кога е души тишина владала. надао се на скоро олакшанћ мука , почемБ смо се желБномг> месту приближавали, кое ће намг> помоћБ дати. Но кадг> смо се до на сто мила Флоресу приближили, нестане намг> опетг> ветра, и читаву неделго дана стаали смо безг> нкаивоп, движенјн. свак!и данг> по 10 драма воде имагоћи. О . еа каквомг> брижлБивошћу таи е дћо воде одг> некји чуванг,. кои су по залогаи леба у исту умакали и тако се крћпили, а петг> су друии одг> еданпутг> све прогутали, пакг> онда целБШ данг> безг> воде проводили! — И овде заслужуе примћчашн , да, осимг. врло мало случаева. нико Hie кушао да свогг> друга нћгове воде лиши и украде. Овде морамг> напоменути еданг> изводг> изг> могг> дневника . кои самБ , у то време писао.

..Бродг> Хондурас-о, одг> Мадраса. за Енглезску опредћленБ, — Новми данг> надг> нама се нвлн, па иопетг> нема ветра. iVIope лежи подг> нама и око насг> као какво светло огледало, нћгова е површика мврна и лепа, премда су на нбои болестБ, очаннћ н смртБ торжествену гостбу држале. Ветрила су висила клонуто на моткама, као да су очаавала. да in никадг> више небеснБш задаи посћтити неће. Подне е, сунце пушта свое гореће зраке доле, да грозничаве болестнике опали, кои већг> одг> а;еђи и врућине умиру. О , жалостанг> е поавг> , ужасне оне створове видити, што по крову лађе ходаго ! НБиове црвене, усјане очи и Фарба лица — сведоци су нбновс бћде и НБиовогг. безумјн ! Ужасно е hi.hobv дреку, за едну — само едну капг> воде, чутн, да 6fai нБипвг> окорелћш езмкг. разладили ! $ залудг, се божесгву моле; узалудг. позиваго гнћвг> небеснБ1и на себе. Ни молитва ни псовке непомажу имб ! Море непрестано спава, нити ra икакво дианћ изг> нћговогг. сна буди ; за млоге е таи санг> 6 бш „санг> вћчности"; ерг> анђелг> смрти непрестано е nocio: жертва за жертвомг> одлазила e, и нсни ужасни узвицбј последнћ самртне муке 6faio е као мртвачко звоно изумирагоће надежде за оне кои у животу заостаго ! " — Мало доцнје записао самБ и ово: .,Вече се надг> нама разпроcrpe; красно и величественс? спусти се на западу сунце у море. Кои ли ће одг. насг> нћгове прве готренћ зраке на востоку видити ! И коме ли између насг. нзчезе оно иа вћки ?" Затнмг> слћдуе молитва за милосрдје, кон се сг> тммг> свршава: „Ни една кропећа кишица — ни еданЂ ладећш ветрићЂ незадржава уништавагоћу смртну борбу, кои у нама бесни; но н нећу престати на онога се надати кои ме садЂ 6ie !" За време, кадЂ самБ н ове речи у мои дневникЂ записивао, мислш самБ, да мон собственна смртБ Hie далеко, па самБ се 6bio на ту велику промену приправш, колико самБ годђ могао; но исте се ноћи опетЂ ветарЂ поиви: сђ почетка слабЂ; но кадв ачш буде, и вода почне плћскати око лађе, разпростре се наивећа радостБ између насЂ. Свако парченце платна, кое е само нешто ветра ухватити могло буде разширено; и изненаднми оваи прелазакЂ изђ наидублћгЂ очаннн у наивћ1шу радостБ, проузрокуе позорјн, коа се описати немогу. Банда регименте, изнесе свон оруд1н, и свирала е наивеселЈе ueсме! младо и старо, све е наивећу радостБ осећало. Честитанн и узвицм ca'CBiro су се страна чули. и млоги кои су викали: „сутра ћемо землго видити" после неколико сатм очи су свое затворили; и овомђ свету за свагда сђ 6 огомђ рекли ! ДругогЂ дана по иодне, укажу се брегови Флореса, као плава пруга на хоризонту, и наша лађа приближи се истомђ острову на неколико милн. Неко умложено количество воде са нешто вина помешано буде свакоме поделћно , и као некш покои, почне се на броду простирати, премда се нашЂ брои шштђ непрестано умалнвао. Око поноћи ветарЂ се мало опетг, утиша, и бмо е непостоннЂ. Надежда и стра, очекиванћ и очаннћ потресали су наизменце наше душе. НоћБ е бt>i.1 а ведра, и свакш, кои се само узЂ степене пужати могао , дође на кро†лађе, помичући се са безспокоинммЂ страомЂ тамо и овамо по крову. ВећЂ смо могли лсно свеће у кућама на пристаништу разпознати. Знали смо, да смо близу землћ, и мисао, да е помоћБ тако близу, па ипакЂ недомашича, причинила е у нама јоштђ већу муку и нестр-