Шумадинка

171

пгћнћ Иапослћдку повви се данљ — снина, прекрасна светлоств дана ! Островг. смо видиии одђ прилике на 6 ми ј8 одђ насЂ удалћнЋ, у komtj смо се надали за кратко BD e«e окреплћна драгоцћне рћке на острову на и. ако намЂ е надежда шаптала. али ехћ како е варлливЋ таи изгледЂ 6bio ! Сунце се дигне над Ђ восточннмт, хоризон„ vTHuia. и на сатЋ затБШЂ 0wтомт>. ветарг. се са свимг. \ тиш«, nnpT , гасвимЂ мирно ! Сг> почетка свало е небо и море опетг. к К1и се чин.о као да невћрув, но гладка површина мора осв^дочи све вр.ш нсно, и погледт, тежкогт, очаннн понви <-е на свакомљ лицу- Но то nie бмо поглед-b мирногт,, тамногБ очанна — већљ е бћма нвна дивибинз , као да е хтћо свак!и руку свого на сусћда свогт, дићи . и жед1по е свакји и за самомт> свошмђ крвиго. Печатљ претнћ ле}K ai) е на свакомљ челу, а црвенило е бмло у очима, изг, кои е дивлБина стрелвла, коа на о С ичнопј човека ни наличила Hie. Дивлћ бесненћ безумнм — топие молбе за избавленћ. шилнне кг> трону свемогућегт>, — клетве и псовне очааника, вика гкена и тужна дрека деце разлезала се у ужаснои вреви по простору поднебЈн Знацм нужде буду чинћни, — топови изтурани — чамцн пуштани и са празнимт. бурадвма изшилани. Ужасно умиранћ непрестано с траало. а мм i mo . да 6w намт> се наша неволл 10штг> ropa учинила. могли надг> островомг> велике облаке видити и опазити како тамо киша сг> наивећимг> плгоскомг. пада. Могли смо иотоке видити. кои су се сг> едногљ брега на другш све ниже и ниже стропоштавали, а Mbi, наижешћомтЈ жеђу мучени, нисмо ни едне капи воде Bbiiue ималн да 6w умртвлавагоћу ватру у пашммг дамарима разладити могли. Сунце се све више и вмше надг> нама дизало. и нћгови врели зрацн падали су са у двоеном£> врућиномг> на темена наша. воде намг> е сасвимг> нестало бм.ш. Млоп'и у нк>иовомг> беснилу почну румг> пиги, но av>> ! какавг. е iiohbi > ужаса затммт> слћдовао ! Мло1чи су трчали на ону сграну лађе, кол е пре. ма острову бмла, и пружали су руке свое кх> ohomi > месту, гди се бнстра вода потоцнма у море слива, чинили су сувимг> рукама као да заваћаго исту воду, и пружали су нбиовђ спрченни и окорелми езнкг>. Другји су се v свомг> беснилу преко главе бацали v море, сг> намћромт> кг> обали пливати; но вода се надг> Нћима састави, и више iR нисмо могли видити. И в сам£> сву мого надежду H3ry6io бмо. животг. се са мномг, већљ раставлао , зато одемг> у мого собу, као да бм мои rpo6b бмла, и зав|'емт> се моимб нпунџетомт. као мртвачкимт> покровом-b. БезчувственостБ. или, као што самћ мислЈо некЈи дубош'и санг> нападне на животне силе мое. па ипакг> чини ми се. као да самг> покадшто као неке сћнке виђао, кое су re двизале, као да сам!> одекг, млоги гпасова у хармонш чуо; прекрасанг^ ручакг. као да самт. ео, ходао самћ крозг, зе. лена полн и гуете шумарке. покраи ладногт. бистрогг> поточића, коимг. самг. мое грозничаво теме ладјо , и гоpehifi: жарг, езика мога racio. Светлн очјго погледи управлћни су бнли на мене, и тихи звуци умилне нћжности долазили су у мого душу. При првомг. разбуђенго изг> тогг> сгани душевне забуне. нађемт> се на еднои угоднои постелви, у чистои некои собицБ!. Кадг> и како самг> овде дошао, то ми е бмло непознато. Д се приближимг. отвореномг> прозору, крозг> кои сзмб имао изгледг> на висока шиласта брда, коа као да су над-а-мномг> и лодамномг> висила, изт> кои су страшно зинуте пећике.

пукотине. и пропасти на мене, 31лле. Цвеће одг, поморанџи и лбука, своимљ мирисомљ изпунивало е ово планинско поднеб1е. На другои страни пакг> , докле е годг> око допрети могло, светл!о се оцеанг. у сунчаномг> зраку, а еданг> островг>, као какавг> брежчићг. пиивагоћ! - и на мору , вид1'о се на краго хоризонта. Л самБ истни островг> држао да е Корво, и како е мое памтенћ и сећанћ опетг> окрепллвати се почело, одма ми е и мое станћ acHie и acnie бнвало; но текг> онда пошто е мое здравлћ поправлћно и пошто е моа снага повратила се разберемг> шта е далћ са нама на броду бмло. Боиеств мон aie ми допустила да сведокБ будемв ужаснм догађад, кои су се iouni> догодили. Послани лгоди на чамцнма, премда са великомг, мукомг>, ипакг> су у станго бмии бурета напунити водомг> и на бродт> се вратити; ноу ономт. тренутку, кадг> е вода у лађарско велико буре сипата, } : чини се обште гЈранћ и буна. Плћштанћ и шуштанћ воде при сиианго у буре, умножи Јоштг> већма нбиов ^ жеђв. Одб ииата пређе се кт> бого, а одг> бон кг> проливанго крви БезумЈе у наибесшемг. виду и ужасномт- изгледу владало е у томт> тренутку. Деца, коа су се међу лгоде збогт> воде помешала бнла. гажена су ногама, безт> и наиманћгг> човечЈегБ сажалена. Мртви и умирући лежали су помешани на хрлама, црвени потоци изт> млоги рана обоили су готово цео кровт> лађе. бдва изиђе за рукомб лађарима, кои су свого жеђБ на острову угасили бб!ли, премда су по томг> некји одт> нби умрли да поредакт> и мирг> учине, почемт> су воду у малимг> деловима раздавати почели. Текг> што се то свршило, кадг> алт> ветарт> се поави, и лађу у пристаниште дотера, гди наст> Португези са наивећимг, пр1нтелБствомг> дочекаго. Л и вмше другш оФицира будемо у полбск1и домг> губернаторовт> однешени, гди смо са наичовечшомБ и наилгобезн!омт> брижлвивошћу неговани бнли. По MoioH несвћсти слћдовала е забуна и врућица; четрнестг> е дана прошло бмло докг> самБ се оиетг> разабрао , и кг> себи до" шао. Лађа е затммт> путг> свои продужила; при разгледу, за време полазка учинћномг> докаже се да су «-то и седамдесетг. душа на броду умрлн.

CBSTCKA НАГРАДА. Селвкт> некји пође у оближнго варошБ и понесе са собочг. неке ствари, да !и тамо прода. Тежакт> таи теретг>, кои е. на себе naioBapio примора ra, да се на стћни, у KoioR е една грдна зм|'н затворена бмла, одмори. Зм!в, како е селдка осетила, наипоннзш'е га замоли, да се на нго сммлуе. ,,Молимт> те," говораше она, „помози ми, да се изт> рупе ове избавимт>, ерг. немогу сама одг. тешког-б камена, ст> коимт. е pvna ова затворена, наполћ да измилимг,.'- „Добро, али оћешг, ли ме тм за то наградити?" запмта селвнинг>. „О, наилгобезши човече ! Л ћу те сг> онbiмг> наградити. ст> чимт> обично лгоди наивећа благодћвнјн награђуго." ,,Е добро, одговори селнкт>," одма отисне каменг. сг> рупе. 3 mih , како е на чистт> воздухг> изишла и у слободи се cBoiofi видила, пође да човека уеде- „Стани!" викне оваи, шта е то ? зарг> то да буде награда за тако велико благодћдше ! елт> то светска награда ?'' „встБ," одговори змјв ; „лгоди добро са злимг> обмчно награђуго, а ту самв ти светску награду и а обе-