Шумадинка

177

ТекарЋ НаполеонЂ Бонапарта , кадљ е сћ гвожђемг. и ватромт. са славом-b, сћ невиности живота, кои ние принадлежао ни кралћвскои прошлости , ни републиканскои. полоапо прве основе свогђ свесилјл, усудЈо се, као царђ. поставити свон) столицу у Тилћр1нма. Онђ е мислјо да HCTopia Француске одћ нћга започинћ да Фраицуско кралћвство одг. нћга започинћ, да е онћ само узео свот круну нзг. сакровишта Француски кралћва, свов миропомаза. нћ у саборнои цркви римскои , свота божествену таину у Сент-Дени ! Да е имао времена , повео бн процест. npoтивђ породице старогљ ФранцускогЂ кралћвства. што е она била заузела нКгове Тилћрје и нћговт. престолЂ ! Онђ се тано нко уздао на свого срећу! К.о зна ? Толико непознатБ! уилива, има у мћстима. кон лгоди обитаваго ! Тако е може бмти и дворх. Тилћрје имао свои неизбћжимБШ уплив-b на млздогђ првогЂ конзула десетогодишнћ Француске републике , кол е већЂ бшла п очела трунути. Сђ вмеине овм сводова падало е на м .:адогЂ Бонапарту непрестано живо успоминнванћ неограничене кралћвске власти кон е бмла подигла ове зидине. Одзивђ у овимђ пространммЂ собама непрестано е повторавао неограничене заповћсти : и одђ oho до_ ба поданици су за свогђ господара подизали палату Ти. лћр1е. Првми конзулЂ 6wo е заузео Тилћрје, дакле онђ е 6wo господарЂ надЂ ФрацускомЂ. Онђ е бмо сћо на престолЂ. дакле онђ е морао владати. КадБ се Бурбони , кое су уморена Француска и воиска европски сила натрагЂ довели, повратише у Tn.ihpie. тешко су могли вћроватн CBoiofi срећи. Они су пре свега били предузели, да избришу сђ obm зидова царскеорлове, кои су разв!лли свон уморена крила, и кои су у своимђ слабимЂ канџама држали листђ осушеногЂ лавра Цћла се палата претресе и понови. као да е какввш кужHbiS изђ нћ изашао, и тскђ онда е Луи XVIII сћо на престолђ. Онђ е бмо човћкЂ, пунЂ духа, онђ е бмо убћ. ђенђ o вћчности кралћвске законости, о овомђ новомђ начелу, кое е толико старо , колико све револуц!е. Онђ е смћшећи се гледао одлазакЂ сагозне воиске , свое rioкровителвнице ; и мћсто да сђ мол 6 омђ кодђ себе задржава и последнћгЂ козака, онђ е сђ смћхомЂ гледао гди одлази изђ Француске и последнши козакЂ. Оваи крал^ Hie могао понати, да е безЂ козака нћгово кралћвство прекомћрно старо. бданЂ курирЂ. кои е бмо дотрчао сђ Француске границе ноћу куцао е на каши ТилћрЈи. Оваи курирЂ куцао е, као што куца рђава вћств; нћму ce рекне. да кралћ спава; но онђ одговори, да треба кралн про. будити, ерЂ Наполеонт. иде да опетЂ отме одђ законогЂ крала уставнми престолЂ Француске. Луи XVIII. морао е дакле одма, и што пре оставити ТилћрЈе , као да е пожарЂ наеданпутЂ букнуо, а и НаполеонЂ е тако брзо сти' гао у Тилћр1е, да е нашао ненамћштене кревете. просуту лћкар1го , а подђ креветомЂ кости одђ печеногЂ пилета> и НаполеонЂ е рекао еднои госпои, нћговои приврженици, кон сеуТилћр5ама иалазила, кадЂ е онђ дошао:,, Гледаите, зарЂ нису они (Бурбони) одђ мое, спаваће собе праву куину начини ли ! то е правми свинлцђ ! " Колико е ноћш НаполеонЂ у овои палати безЂ сна. колико ли часова у сну провео? какве очаателне гласове слушале су ове зидине ? какву тугу повторавао е одзивђ

по собама ! А Луи XVIII. спавао е на вулкану Тилћрјл, ерЂ кралћви бољчомЂ ммлости спаваго на божествености свое власти, то е истукЂ на комђ одпочиваго кралћвске главе. А царЂ НанолеонЂ, на чему бм могао онђ спавати, кадЂ нне имао ни силе, ни побћде, кое су ra по друг1и путђ царемЂ учиниле. ЦарЂ е ionrb еданпутЂ бмо изишао изђ Тилћpia ; шта небм радо дао , да nie по другш путЂ ни viuao v ову палату ! Очекивала га е пропастБ кодђ Ватерло-а. О нђ предузме бћгство; и нћгова супруга са смномђ почне бћгати. Бћгство иза бћгства ! Л рад|'е чуемЂ о бћгству кралн Карла X. УдарЂ грома, кои е надЂ нћговомЂ главомЂ хуао 1 ошђ одђ год . 1820. збацт е овогђ благоволителногЂ. благородногЂ . поштеногЂ мужа. Онда се КарлЂ X. богу Mo.iio; и уставши рекне : „Одлазимо." КадЂ се увћрјо , да цћла нћгова породица за нбимђ иде , безЂ да e и едну сузу npo^io, безЂ да е уздануо , упд ги се пђ морскои обали у ШербургЂ, гди га е очекивало бурно море кога су прешле толике разне страети у разнммЂ ок олностима. Народ7, , кои одђ год. 1792. nie улазЈо v Тилћр|'е, хтћо се зато осветити год. IS30. О нђ, сђ цћломЂ свошмђ арости и сђ презренћмЂ нападне на ове зидове, кои су тако дуго бмли предметЂ нћговогЂ вмсокопочитана; онђ е све o6opio , на што е годђ уЗЂ путЂ наишао ; онђ се onio одђ випа изђ кралћвогЂ подрума , онђ е ео i;paдћве посластице, онђ е спавао у кралћвомЂ кревету; онђ се посадјо на законми престолЂ, онђ е хурлао свое пћсме у овммђ зидовима ; и кадв nie имао унутри ни да изпразни кого Флашу сђ виномђ , ни да разлупа какве соб" не ствари. нћкш, кои се свагда узгодно време нађе,кадЂ се доврше револуц!е , оваи Hl.Kifi. кои се хтћо ослободити одђ ове лу'де и бћсне светине, рекне народу да солдаги чекаго кралл Карла X. у Рамбулћ, пакЂ да ударе на ПаризЂ. На ову вћстБ скочи народЂ на оружћ , потрчи у Рамбулћ, гди се надао, да ће се опетЂ мћрити сђ кралћвскомЂ гардомЂ. Но у Рамбулћ народЂ е само нашао по землБи поразбацане пушке, празне Флаше, опустошену палату: — То Hie бмло вредно , што смо оставили наше Тилћрје ! roeopio е народЂ ; и одма — и што е брже могао вратити се у ПаризЂ. Али међу тимђ опегЂ нћкifi вћштЂ мужЂ , еданЂ одђ ohm , кои унапредЂ погађаго, кон ће се MOHapxifl подигнути, кои се 24 сата пре него други одрекну монархје, коа пада , оваи нћкЈи , већЂ е бмо дао затворити cariie на ТилКрјима. Онда се рекло иароду, кои е радостно дошао да уђе у csofi дворЂ . да свак!и треба да се ловрати кђ своши жени и да голшска револуц!и неможе одговарати за супружеска слћдства, и З а сва три дана кое е свакЈи изванЂ куће провео. Одма ти на то ови побћдителБи побацаго оружћ оставе кола и карз г це, и брзо отрче свакјН ceoion кући, боећи се, да ifi жена неиспсуе. и да ifi неназове ниткови.иа и ленмитинама. Одма на то укаже се една невидима рука, код покупи пушке и оружћ овм голшски побћдитела, да ifi никадЂ вмше недобјго. Конби се одведу у штале , каруце подђ шупу, и палата Тилћрје затвори се, као што стои кадкадЂ написано на затвореномЂ театру : — ЗбогЂ полравлпнн здатн и повтораванл новоеЂ ко.нада. 1 ' Тако опетЂ мало по мало, ово велиио мћсто толики позорјн, толики напраснм револуцјн, узме кралћвскШ