Шумадинка

178

видг. Послћ краткогЂ затезанн и на гкива представлћнл r Казимира Ilepie, човђ кралв, Луи Ф ииип-б , бнвппи воивота орлеансши, премћсти свое обмталиште у дворљ I и^fepie- и »ремда е и оваи кралБ иакус|'о судбу ceiio ripeђашнБИ обитатела овогг. двора, ипакљ ће опет-Б наскоро ТилћрЈе постати монарчично зданје, одакле ће само еданљ владати надЂ Француском* , «Ф* париске револуцје нису ни нашто. и самЂ нбиовђ напраснни почегакг> и свршетакт, показуе, да плодђ и производЂ истм револуцјн несадр;кава у себи ни наиманго искру живота. Француска мо"а пре или после бм ги монархична , ерЂ свака врховна власт^ v Паризу те;ки, да постави свого столицу у Тилћрјнма, у коима само монархЂ стануе. И 3 II 0 В Е С Т h, кон е написана, и у еднои тамницм нађена, (краи) Н се за нђимђ прикрадемЂ. увучемЂ се у џбунЂ кои е близу оногђ места растао, на комђ ће оно свон чунЂ у езеро с пуштати , и само зли духови могу знати , сђ каквимђ самв ужасомЂ и грозомЂ, а маторЂ човекЂ —• на играгоће се дете мотрјо. Б бш самв сасвимЂ близу нћга? клекнемЂ и дигнемЂ руку, да га у езеро туримЂ, кадЂ ал' оно мого сћнку у езеру види, па се обазре. И зђ очјго нћговм гледао е духђ нћгове матере у мене. Сунце се дигне иза едногЂ густогЂ облака . и ocia ц].о предћлЂ oso насЂ: и сво пространо небо, блнстагоћу се росомЂ землго , бистру воду езера и трептеће кишне каплљице на лишћу дрва и цбунова. Ц^ лб 1 и кругЂ земнни пунЂ свћтлости, стано е, да убиство види. Н незнамЂ uiTa ми дете рече: оно е бнло изђ одважне , мужествене крви, и премда е текЂ само дете 6 б 1 ло , то се ипакЂ ние предамномЂ понизило, нити ми е ласкало. Чуо самЂ гди рече да ће се трудити да ме пази и милуе па самг, га вндт гди кући оде. Шта самв за тммђ наипре вид1'о , бно е мои мачЂ у руцм MoioS, а дете мртво предамномЂ, овде и онде локвице креи , иначе нимало у другчЈемЂ полошенго, н его као кадЂ спава, исто онако руку подђ главомЂ држећи. Н га дигнемЂ изђ постел!'. спустимЂ га — врло тихо и пазлБиво. почемЂ е већЂ мртво бнло — v еданЂ кршЂ. Моа жена н!е бнла таи данЂ кодђ куће , и теКЂ e имала сутра данЂ доћи. ПрозорЂ мое спаваће собе, кои е единми бно сђ те стране , бмо е такође врло низзкђ , зато 3 аклгочимЂ. ноћу крозЂ истбш у башту се спустити и дет е tv закопати. НисамБ на то мис.ио, да ми планЂ за pvкомђ испасти неће, нити са.мБ пакЂ сећао се, да се езе. ро може сасушити каквимЂ прокопомЂ , па да се у истомђ ништа наћи неће, кадЂ га тражити стану, исто тако и на то нисамБ мислш, да новцбј , нћгово насл! : .д1е, за мене безЂ икакве користи бнти мораго, почемЂ ће свакш сумннти, е-ли дете за цело мртво, и мисли ће се , да e куДЂ заишло или да e украдено. Све мое мисли бмле су У едну скуплћне, т. е. да оно што самБ учинјо, сакрјемЂ. Шта самв онда осећао . кздђ су кућани мои дошли и казали ми да детета нема, кадЂ самв момке на све стране шилно да га траже. кадЂ сзмб дрктао и едва се на но-

гама држао, како се ко мени приближт, неможе ниио изказати , и ни една човечЈа душа себи представити. Исте ноћи деге закопамЂ. КадЂ самБ гране џбуна разширивао, и у тамнину погледао гди е дћте лежало, на нћговомЂ се тћлу светл1 - о светннкЂ . снина она бубица , као видимми духЂ Бога ! ПогледимЂ у гробљ , кадЂ сзмб дћте у истни cnycTio, но светннкЂ е 1' опјђ еднако на прсима нћговимЂ светлЈо, као какво пламенно око, кое е у небо гледало, и звезде, кое су ме трептећи сматрале, на освету позивало. Морао самБ мого ;кену дочекати . морао самБ iofi ту жалостну вћстБ икити. и рећи да има надежде . да ће се дћте скоро наћи. fl самБ то све чинјо, онако . као што ми се чини, као да исто тако и чувствуемЂ како говоримЂ , ерЋ Hie нико на мене подозревати могао. На прозору спаваће собе седш самБ по чита†дуг!и данЂ . и сматрао само оно место , гди е та ужасна танна сакривена бБ1ла. То место 6bi.io е парче баште, кое самБ н пре краткогђ времена дао окопати, да га затБШЂ наново травомЂ поставимЂ, пакЂ зато самБ башЂ то место и изабрао. зат о да се трагови могђ ашова познати немогу- Лгоди, кои с у бусенК зелено по башти намештали , морали су ме за сумашедшегЂ држати. Непрестано самБ ifi HaroHio, да се паште, од^мђ кђ нБима, радЈо самБ и самћ , и газећи утврђивао самБ бу.сенћ. Посао е јошђ оно вече готовђ бнo, и садЂ самБ се сасвимЂ за обезбеђена и осигурана држао. Н самБ спавао — не као они , кои весело и укрћпл1.ни устаго — спавао самБ и санно , у коимђ сновима в иђо самБ да ме траже и гоне, или као да самБ стано на ономђ побусаномЂ месту, изђ кога буса садт. бм нога, садЂ рука, а садЂ и сама глава детенл вирила. Онда самБ се увекЂ будш . и брзо на прозорЂ трчао , да се увћримЂ да на вви Hie онако као у сну. З зтимђ опетЂ v креветЂ легнемЂ и тамо самБ целу ноћБ провео ; зацело двадесетЂ пута устано самБ и легао ; а кадЂ 6 б 1 годђ заспао, непрестано 6bi опетЂ онаи истбји сзнђ снивао, кое e много ужаше бмло , него и сама будућностг. и неспаван!.. ерЂ у свакомЂ по наособЂ сну лежао е адЂ и страданћ целе ноћи. бданпутЂ самв cnio, и то у зору, као да дете живи, и као да л нисамв ни намћравао убити га. Разбуђенћ после тога сна, бвтло е наиужаснге чувство за мене. СлћдугоћегЋ дана седго самв опетт. на прозору и нисамБ могао очи уклонити одђ побусане оне баштице . на KoioH самБ ненрестано само гробт. лсно виђао. при све .мђ томђ iuto е све равно и зелено бмло. КадЂ е кои одђ служителн преко истогђ места npo.iaeio. ooso сзмб се свагда да му нога не пропадне; а кадЂ е већЂ прешао, то самБ одма добро мотрјо, да стопе нћгове нису гробЂ угнуле. Падне ли каква птица на траву г , л самБ се све боно, да она , ма коимђ објло нзчиномђ непроузрокуе одKpie те ужасне таине: ако е ветарЂ дувао , чинило ми се као да о убиству шапће. Накратко , све што самБ видјо и чуо, па ма како оно обично и незначеће бнло. испувнвало ме е ужасомЂ. У томћ станго непрестаногЂ мотренл, проведемЂ н три дана. Че гвртогЂ дана посћти ме еданЂ човекЋ . сђ коимђ самБ н у воини служ ^о, са јошђ сдкимћ ОФицнромЂ , кои