Шумадинка

У Б^ограду 8. Н)л1н 1855.

ШТК1ДК1К1. ЛИСТЂ ЗА КНБИЖЕВНОСТБ, ЗАБАБУ И НОВОСТИ, УчредниКЂ и издавателв Лгобомирљ П. Ненадовићљ.

Ован днстђ нзлазн вторннкомт» а петкомЂ. И/ћна му е за трн м^сеца 4 цванцнка.

ЈП 56.

СВЛАДАНА Д У Ш А. Сво се друштво скупи око Теобалда , а онђ почне: — „Л самБ имао едногх. npiaTe.iH — али упамтите, то е бмло пре могђ путованн у Ита-iiro , куда ме е туга

|ла, за кого е знала,. да му е свакш часЂ потребна. или би га брзо у друштво одзвала, кадт. бм обично наивише посла имао, — онђ <:е већв зацћло надати могао, да ће сутра киту цвћћа , или тако што . на свомђ асталу наћи. Нћна браћа, подђ уиравомЂ ГотвалдовомЂ за едну годи-

збогЂ овогђ, што ћу вамЂ сада приповћдити , отерала." Н У ™ликт су коракЂ у науци учинили. Г р офђ е бшо изванЂ себе одђ радости. и обасуо е Готвалда даровима. Сви cv га укућани омиловали, па и сами гости , кадЂ бм онђ у друштвену собу CTynio. одавали су му наивећу честв

„Како се звао таи вашЂ прЈателв"? упмта она лепа удовица, кон се спремала, да све маленкости приповћдке упамти. „СадЂ и то да кажемЂ ! " одговори ТеобалдЂ ." име неприноси ништа кђ ствари , али шта му драго , онђ се звао

и почитанћ. — И са самомЂ гроФицомЂ садЂ се онђ болћ слагао; она е према младомЂ учителго ceoiS синова више повћрена и наклоности указивати почела ; — на-

онђ се звао ГотвалдЂ. fl самБ се познао СЂ К ратко, Готвалда cv у кући гроФа Штермена одсадЂ винбимђ на универзитету, и волш самБ га као могђ роће- ше као домаћегЂ прјнтелн него као завнсногЂ учителн ногђ брата. ГотвалдЂ е оно добарЂ и благЂ , бмо е не- сматрали, и све е користи пр1нтелв уживао. Само са Цешто мало лакомисленЂ, али само толико, колико с\ лако- ц ИЛ ; 0 мђ едва се слагати могао. ГотвалдЂ, кои е мени све мислени сви они, што су одђ природе веселе нарави. Онђ ! несташл у ке Цецилине приповћдао , пише ми еданпттђ похвалгогоћи гроФовЂ домђ , да онђ противЂ свое желћ на промену свогђ станн мисли. To ми буде чудно. и забуни ме- Подуже време нисамв ни едно писмо одђ нћга примт 6wo. и то ме у 15ригу баци. КадЂ напослћдку нћгово ми се ћутанћ облсни. Одношенћ нћгово пр ема Цецилји бмло се промћнило. Ово несташно анђелче промћнило се у озбилвнудћвоику, а Готвалдова бонзлвива благодарноств , у — 6 огђ зна какво чуство. Да л да то чуство лгобавго назовемо? И заиста то е лгобавБ бмла. Како се пакЂ иста у обадва ова створена зачела , то доцнје дознамЂ. — ЦецилЈе

е бмо добарЂ у наукама , v друштву, у прјдтелБству , едномђ рћчи чега се годђ приватш, испало му е за рукомЂ. Онђ е учјо богослов1го, и бмо е синђ едногЂ сиромашногђ пароха. КадЂ сврши течеше ceoiK наука и положи добре испмте, узме га гроФЂ ШтерменЂ , и у своимђ колима одведе га на свон добра. ГроФЂ и нћгова два синчића бмли су протестантске вћре, а вћгова жена и шеснаестогодишнн кћи Цецил1н , бмле су католичке цркве. Младми Готгчлдђ буде одређенЂ за учитела мужкои дћци у гроФовои к^ћи. Они су сви сћдили на полбскомђ добру у Наихевну. ГотвалдЂ ми е непрестано писао , и

већу частБ свега овогђ жзлосногђ романа, причамЂ взмђ задИ р Кивана и нес ташности транле су непрекидно , при изђ нћговм писама. свемЂ томђ, што го е мати чеплће опоминвла , да се опа„Оба млада гроФа бмла су два врло лгобезна и ра- мети - Готвалда несташношћу забунити, особито предЂ зумна .^дића. ГроФица е бмла ладна , мало горда, но отмћнимЂ гостима , то е наивећа радостБ бмла овогђ мачесна и побожна домаћица ; грОФЂ , човекЂ добарЂ безЂ Л0ГЂ - дражесногЂ. несташногЂ ђаволчета. предраз 'уда, а Цеци.ни, нћжно, плавупгасто , одарено ду. Кђ играчкама, кое е матернн доброта Цецилш мнохомђ , несташно и мало шгунасто анђелче, коа е свошмђ жиномђ набавлала, рачунао се такође и еданЂ папагаи, ћудлБИВошћу и тврдоглавствомЂ цћлу кућу часЂ разве- сђ кимђ се она наиволћла разговарати и торокати. Муеелнвала, а часЂ врло сневеселввала. Истина се чинило, као дра ова птица често е сву кућу своимђ брблннћмЂ у чуда су и мат<| и кћи младогЂ овогђ прогестанта више са- до доводила, изговарагоћи неке рћчи, кое говорити Це-

мо трпиле, него да су мунаклонћне бмле, но ипакЂеГотвалдЂ, когђ су потребе добро снабдћване бмле, са своимђ животомђ и положаемЂ у овои кући сасвимЂ задоволанЂ бмо. — Онђ се и у своимђ п р вимђ писмама врло хвалш. особито што се ЦецилЈе тиче , коа га е коекаквомЂ маломЂ пажлвивошћу предусретала и угађала му. КадЂ бн га на примћрЂ она данасЂ своимђ несташ-

нимђ лакрдшма налготила, кнвигу му какву сакри- све слуге домаће трудиле су се да га ухвате, ал' залу

цилш Hie е учила. У свомђ несташлуку волћла е она ову птицу зоогђ нћногЂ шалБИвогЂ брбллнн двоиномђ. 6данпутЂ побћгне папагаи изђ ладника, гдћ се ЦецилЈа сђ нбимђ наивише забавлала : алка на нози нћговои, кол га е за едну столицу о ланцу држала, некако се скине, и папагаи у онаи ма' одлети на едно дрво , кадЂ е ЦецилЈн у башту ступила. Нћна вика и плачЂ лзбуни цћлу кућу: