Шумадинка

222

ду! Ослобођенми pooi> Hie виша волћ имао у свои мални затворт> вратити се. Онђ сђ дрвета на дрво легећи, већЂ ce далеио у башгену шуму удуб|'о бмо. Садљ се ЦецилЈн озбилБно забрине. Све што e ноге и руке у кући имало, дозове она на избавлћнћ свогћ папаган, И ГотвалдЂ дође и види, да су присуство миоги непознати персона, претнн и вика мирно живинче сасвимЂ поплашили. Онђ одпусти дакле сву ону гомилу гонител д папагаевБЈ. пошлћ неке наоколо изванЂ баште , да мотре> кудг. 6u папагаи одлетт , ако бм и далћ бежао, а самг. онг. остане ст> ЦецилтмЂ у башти близу папаган. Докђ е Цецил1а папагаа мамила, приближи се ГотвалдЂ онои високои танкои букви. на којои е папагаи свого резиденц1Н) намћстјо 6бјо. Садћ буде папагаи повћрен)'и. погледи мудро низ'јб букву разшири крила у нснои намћри да Готваиду , когљ е такође, као и Цеци-iiro волјо , слети : већт. се и дигне сљ гране, да се спусти доле, ал ланчићг. кои е на нћговои нозиостао бмо, 3asie се око гране и онђ тако остане стрмоглавце обешент>. Цецилјл, погледавши свогђ дречећегг. и мучећегЂ се лгобимца, врисне, колико 6 игда могла. Готвалдт> одма буде готовг>, узпужа се брзо на букву, и пенгоћи се одђ гране до гране , дође до папаган , ослободи га окова , снесе га доле и преда га тр1умФирагоћи Цецнл1*и. Она е бшла изванЂ себе одђ радости, као мало дете скакала е и лгобимче свое лгобила и гладећи га по перго миловала. Она таковимЂ рћчма благодари избавителго нћговомг>, кое су за Готвалда одђ велике важности бмле. Прилично су далеко бмли одђ куће удалћни, зато се обое пожуре часљ пре дома доћи, испрва су брзо, затимљ су све лакше ишли. Готвалдв е tiocio папагаи, а Цецил1*а, да бм такође ту лепу птицу миловати и гладити могла, завукла е Готвалду исподђ руке свого руку. НаеданпутЂ стану. ЦецилЈа метне руку свого на раме Готвалдово, нћжноств са нћногЂ лгобимца пређе на избавителн нћговогЂ. Готвалдљ погледи у тихо и радосно лице дћвоике ове. Некако му е чудновато на срцу бмло, цћо свћтљ за нћга исчезне, само е силно куцанћ ерца свога осећао ; онг. е само нћно свћтлеће , лгобави пуно око видт. „ГроФице ЦецилЈн ! " рекне онћ дркћућимЂ гласомЂ ; „оћете ли ме опетЂ , кадЂ самв н у друштву већемЂ, и одсадЂ дирати и застиђивати , као досадЂ . као и гоче, кадЂ сте ме принудили , да Хектора оногђ дивлћгЂ кона, мћсто могђ мирногЂ вранпп узлшемЂ ? " при томђ iofi дубоко у очи погледи. „О ! не, не!" одговори Цецилјн брзо, и нћнЂ гласЂ одђ еданпутЂ буде меканЂ и нћжанЂ. — „Ахђ, да вн знате. колику е бригу мени после ваше гочерашнћ нханћ на Хектору задало! " „Шта ? " повиче ГотвалдЂ, „вн сте се бринули ? " „ТекЂ што сте изђ авл^е изиш.ш, а самв предЂ икону пала и цћо сатЂ плачући богу се молила. А кадЂ самв видила, да се здрави враћате — " „ЦецилЈн ! " повиче ГотвалдЂ и нћну руку полгоби,„кадЂ самБ се натрагЂ epaTio, шта сте онда чинили ? " „Н самх> опетЂ плакала , ал одђ радости, и клечећи предЂ икономђ, богу самБ благодарила." „О боже ! " повиче ГотвалдЂ.

„бств, Готвалде! н самБ богу благодарила, што васЂ е одђ смрти избавт, KoioH бн несмисленоетБ мон узрокЂ бнла, и кое 6u и мепи смртћ задало." „СмртБ ? " повиче ГитвалдЂ изванЂ себе. „Вама, Цецилја ? вама смртБ ? " „Н небм остала жива ! " рекне дћвоика ова, и наслони главу свого на груди Готвалдове, онђ е осећао нћно куцагоће срце и нћно тешко дисанћ. ГотвалдЂ стааше као укопанЂ. Пружи ioH свого 'руку, но тако, као кака†кипђ . ЦецилЈн остави га и удали се одђ нћга, сђ оборенимЂ кђ землБи очима. Но после неколико минута смћшећи врати се опетЂ Готвалду, завуче оиетЂ руку свого подђ нКгову, и погледа га нћнимђ несташнимЂ и обчаравагоћимЂ погледомЂ. .,6лте, н иисамБ ништа рекла ?" одговори она шалвиво , ,,па и зашто се човекЂ небн покано , кздђ свогђ прјателн несташице у онасностЂ доведе? Ал ми опростити морате, "дода садЂ озбилБно , „ако оћете да будемЂ спокоина. —• " „Опросгити ? " запмта ГотвалдЂ , а остале рћчи угуше му се у гласу. По краткомЂ ћутанго дода онђ и to : „зарЂ да опростимЂ онои , кон ме е — блаженимЂ учинила ? СадЂ дођу предЂ дворЂ, брзо руку свого извуче она изђ нћгове, и тако ступе унутра. (Далћ слћдуе)

Т У Ч А, Туча или градЂ одђ онм е понва у нашои атмосФери, кое врло често виђамо а опетЂ слабо познаемо. Комаде леда, ситне као грашакЂ и крупне одђ оке и више, округле, дугуласте, кадкадЂ сђ више шилнтн крака , то зовемо туча, и знамо да изђ пепеластн , сивн, густш облака поредЂ особите грмлввине сђ дкомђ брзиномЂ и силомђ на землго пада, и ту наше усћве, вотннке и винограде потуче (отудЂ и туча), али како онаи ледЂ на наивећимЂ врућинама постае, јошђ се извћсно до данданасЂ незна, премда се то на више начина изншннва. бдни кажу, да створене изђ испарена водене каплБице тежиномЂ сво!омђ кђ землБИ полете , и на путу се нко и брзо испаравагоћи смрзну, почемЂ све више и више нарасту, пролазећи крозЂ друге облаке и скуплнгоћи око себе нову пару и влагу. Други изишннваго тучу овимђ начиномЂ. Воздухт> се покреће на две стране, у водоравнго т. е. кђ истоку , гогу, занаду и сћверу , или одвћсно т. е. навише и наниже. У горнБимЂ предћлима атмосФере млого е ладнЈе, дакле е и воздухЂ ладн!и, горнћји е воздухЂ по ладноћи тежи одђ топлогђ доле , и кадЂ се н. п. у долини каквои после вишедневнм врућина воздухЂ нко угрће, полети особитимЂ поремећенћмЂ равновћ(Чн ropHsiK ладанЂ воздухЂ доле на землго, прође крозЂ облаке, кои су воденомЂ паромЂ препунћни, и претвори ту пару у смрзле водене каплћ , кое или одма на землго крозЂ друге облаке падну, и у овима пре тога шшђ нарасту, илн ifi вћтарЂ мало понесе, па онда на землго пусти. 36 огђ овогђ ладногЂ горнћгЂ воздуха, кои кђ землБИ пада. разлади се температура брзо и често врло вно , сђ 10—20 степена; па з 6 огђ исте разлике топлоте у воздуху горнћмЂ и долнћмЂ 6ie туча обично онда, кадЂ е наидужа и наижешћа